Животне лекције Ђиђија Буфона: Није Јуве за свакога!

Да ли се оданост ствара или бира, зашто мисли да је Бонучи погрешио, како је саветовао Донаруму и шта му је пре пет година рекао Ањели.

Фудбал 04.01.2018 | 20:00 Франческо Тоти је рекао „адио“ после четврт века служења Роми. Филип Лам је додао „енде“ пошто је свих 16 година професионалне каријере био под уговором са Бајерном (једна сезона на позајмици у Штутгарту) и велико је питање да ли ће их - а још веће ко - наследити на пијадесталу оданости.

Та верност у савременом спорту је ишчезла. Понајвише због новца. Мада, биће и да има и до поремећеног система вредности, због чега у новогодишњем интервју за Газету дело спорт легендарни Ђанлуиђи Буфон, између осталог, каже да се такви не стварају - иако данас све више клубова вештачки жели да некоме стави етикету „наш производ“ - већ рађају.

„Често се говори о томе како нема клупских симбола, а ја вам кажем да је све ствар избора. Ако желите  да постанете симбол једног клуба онда се одрекните нечега што вам нуди други. Разуме се, потребно је наћи средину сходно амбицијама, као што је Паоло Малдини урадио у Милану. Ја, можда, нисам прави пример, али мислим да код мене људи цене људскост“, каже чувени голман Јувентуса, који приводи крају 17. сезону међу црно-белима.

Дошао је из Парме 2001, па за њега не важи што за Тотија, Лама или Малдинија, међутим,Ђиђијева вредност је што на исту позорницу са поменутим великанима може по људским карактеристикама.

„Немам маску. Не претварам се. Моје лице то не би поднело. Не знам да се фолирам ни кад погрешим. Чак и ако нисам крив. Да бисте послати мушаркац морате да покажете црту самопоштовања. Ја сам 1.000 пута грешио и преопознавао те тренутке, али сам остајао транспарентна особа, од које никад не бисте очекивали да вам забије нож у леђа. Увек кажем шта мислим, поштујући правила и улоге намењене другим људима“.

Признаје, није био цвећка на почетку каријере.

„Не гледам баш често видео материјал из периода кад сам био млад. Тај Буфон је био луд, али и довољно јак да издржи изазове. Чак и кад опасно забрља. Гледам, ипак, са симпатијама према том момку, иако то више нисам ја. Био би проблем да јесам, да се са својих 40 понашао као тинејџер“.

Неки нису успели да до краја, како ти Ђиђи примећује, еволуирају, те за играче који су протраћили таленат наводи тројицу:

„Без конкуренције - Анотнио Касано. А после њега Фаустино Асприља, па Симоне Пепе“.

За разлику од поменутих, његова каријера је крцата трофејима и поштовањем колега. Са искуствене позиције може и да дели лекције. Рецимо, млађима. Попут имењака Донаруме из Милана, кога многи сматрају наследником у репрезентацији.

„Не могу да саветујем Ђиђа, јер нисам у његовој кожи, не знам каквим је емотивним нитима везан за Милан, али из неутралног угла ћу му рећи исто оно што и док смо били у на окупљању државног тима. Оно што прави разлику је оно што ти је у души. Ако дођеш у Јувентус - нећеш погрешити“.

Из Јувентуса баш у Милан прешао је прошлог лета Леонардо Бонучи, што је била шокантна вест у Италији. И за Буфона.

„Волим га к’о брата. Упркос његовом избору, опет га волим, зато што поштује праве вредности, а то је доказ менталне снаге и моћан животни ресурс. Јувентусово окружење је било савршено за њега. Било ми је жао кад нас је напустио, делује ми да је то био импулсиван избор храброг човека. Касније ме је уверавао да одлуку није донео на пречац, већ да је добро промислио. Лео воли суочавање са изазовима. Избор је био непопуларан, али је осетио ватру за каквом је трагао. Поштујем га, иако сам разочаран. Мислим чак и да он жали што је отишао“.

На тај начин разбијена је догогодишња одбрана Јувентуса, армирани бетон, чувени ББЦ трилинг (Бонучи, Барзаљи, Кјелини).

„Чујем примедбе да нам је дефанзива слабија него раније, али њу мање-више чине исти играчи. Клуб је изградио јак састав, од поносних и посвећених људи, жељних такмичења и успеха, уверених да ће победити опет“, сигуран је Буфон и подигнутих обрва стаје у одбрануМасимилијана Алегрија, који по његовој оцени не ужива поштовање јавности какво би требало на основу резултата. „Изузетно је тешко побеђивати изнова. То је ментални напор. Замислите да се 2.500 дана узастоно пробудите с мишљу: морам да победимо. Зато су ме изненадиле приче да смо ове сезоне у невољи. А шта да радимо ако Наполи добије све утакмице? Није до нас... Нико не прича о учинку тренера. Кад побеђујемо хвале нас играче, а њега не. А ако се побеђује често то је онда заслуга струке. Ја, рецимо, никад не бих био тренер, али ако бих то којим случајем то постао, од Макса бих преузео лудачку храброст да с времена на време доносим непопуларне одлуке“.

Још мало о неслагледивој величини гиганта из Торина.

„Јувентусов систем је променио мој живот, начин сагледавања посла и пут којим долазим до циљева, иако сам део тога спознао у сопственој породици. Овде сам схватио да дефинитивно постоји „јувентусовски“ начин размишљања и да је једино Торино право место за мене. Овај клуб се по свему разликује од осталих, јер је последњих деценија што у Италији, што у Европи, пажљиво трошио, а бележио ванредне спортске резултате којим другим не могу да се похвале. Није Јуве за свакога. Исцрпљује човека, али га тера напред. На другим местима је вероватно забавније, само мање успешно. Кад ме питају да бих изабрао Барселону пре Јувентуса, кажем да би то био други живот, другачија каријера и да никад нећемо сазнати како бих се тамо снашао. Рецимо да сам остао у тунелу Ноу Кампа, али сам срећан што сам изабрао Јувентус“.

И нек’ буду срећни црно-бели што имају њега. Да навијају да му ова сезона не буде опроштајна, иако је наговестио одлазак у пензију.

„Ниједан фудбалер, заправо, не жели крај каријере. Срећан сам што сам достигао ону тачку живота у којој сам смирен. Дочекао сам да круцијалне одлуке доносим тако што унутар себе осећам хармонију. А овде, на стадиону Јувентуса, осећам како терен дише. Могао бих да кажем да ћу бранити до 60. године, али ме дотад чека доста процена. Председник Андреа Ањели ми је рекао: „у једном тренутку сезоне, било кад, доћи и кажи ми да ли желиш да браниш још“. То је било пре пет година. Морате да процените која вам је улога најпогоднија. Не желим никоме да будем терет, али сам дужан ида целим своји бићем враћам онима који су мени дали много. Јувентусу и репрезентацији Италије. Обећавам, ако Јуве освоји Лигу шампиона - бранићу још“, јасна је амбиција Ђанлуиђија Буфона да коначно подигне „ушати пехар“, па онда нападне и титулу клупског првака света.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион имагес