БиХ у бројкама: Дуг, стандард...

Босна и Херцеговина је средње задужена земља с умјереним економским ратом. Али, незанемарива је висока незапосленост, висок јавни дуг земље и одлазак способних младих људи.

Босна и Херцеговина 31.12.2017 | 20:09 Слиједи приказ 2017. године кроз бројке.

Препирке са инвеститорима

Босна и Херцеговина је позната и по врло нестабилном и компликованом тржишту за страна и домаћа улагања, прегломазном административном механизму, као и комплексном порезном систему.

Политичка нестабилност и комплицирана државна структура, висок ниво корупције неке су од препрека на које наилазе инвеститори заинтересирани за улагање у БиХ.

У прва три квартала 2017. године, јавни дуг Босне и Херцеговине је досегао 11,9 милијарди КМ, од чега је само спољни дуг 8,4 милијарде КМ. Наша земља је и даље умјерено задужена земља. Спољни дуг чини тек 33% БДП-а, док је, поређења ради, тај проценат у Србији 73%, Црној Гори 59%.

Јавни дуг и ММФ

Највише дугујемо Свјетској банци, Европској инвестицијској банци, ММФ-у, ЕБРД-у и Европској комисији.

Институцијама ће и идуће године бити на располагњу 950 милиона КМ из проширеног кредитног програма с ММФ-ом. До сада је у оквиру аранжмана између БиХ и ММФ-а исплаћена прва транша од око 150 милиона КМ, а укупна вриједност кредитног програма је око 1,1 милијарду КМ.

Управа за индиректно опорезивање прешла рекордну бројку од 7 милијарди КМ прикупљених прихода од индиректних пореза. Тачније, по основу ПДВ-а, акциза, царина и путарина. 4% прикупљено више у односу на план и 7,1 % одсто више у односу на приходе прикупљене у 2016. години.

Акцизе

Парламентарци су након дуге расправе након више од годину усвојили Закон о акцизама. Према новом закону о акцизама, од почеетка 2018. године, за 15 пфенинга биће повећане акцизе на биогорива и биотечности, те путарине, на шта треба додати 17 одсто пореза, односно 2,55 пфенинга.

Грађани задужени

И ову, ако и претходне године на измаку, обиљежило је сиромаштво грађана од којих готово половина живи на тој ивици, презадуженост у комерцјалним банкама, висока незапосленост, висок степен сиве економије, те висок јавни дуг земље.

Према службеним подацима ЦББиХ, укупни депозити становништва код комерцијалних банака у БиХ на крају септембра 2017. године досегли до сада највиши забиљежени ниво од 11,02 милијарде КМ што чини 57,6 одсто укупних депозита у комерцијалним банкама.

Подсјетићемо се да је потрошачка корпа сада скупља и за четверочлану породицу је виша од 1.800 КМ, док просјечна плата износи око 800 КМ. Но, највећи број грађана прима минималну плату од тек нешто више од 400 марака. Пензионерима се мјесечно исплати у просјеку 340 КМ.

Упоредо с тим, почетком године објављено је да су у фебруару највиши износи исплаћених плата били 60.576 КМ, 34.182, 30.795, 24.447 и 23.470 марака, подаци су ПУ ФБиХ.

Плате и незапосленост младих

У години раније, највиша нето плата износила је 224.134 КМ, и то у дјелатности посредовања у финансијским трансакцијама.

Просјечна плата је расла у посљедњих десет година. Тако је прије десет година, 2007, износила 652 КМ, а данас је та цифра 844 КМ.

Стопа незапослености се креће око 25%, но тај проценат је највећи међу младом попоулацијом. Незапосленост младих особа у БиХ износи преко 62% и по томе је наша земља на врху листе на којој се налази још 134 земље. Одмах испод БиХ налазе се:

Косово и Грчка (55,3 одсто, затим Македонија (53,9 одсто), Шпанија (53,2 одсто), Јужна Африка (51,5 одсто), Србија (51,1 одсто), Хрватска (43,1 одсто) и Тунис (42,3 одсто).

(Н1)