"Кад си Додиков ниси свој"

Срамна је изјава Милорада Додика, који обавља функцију предсједника Републике Српске, да „Србе припаднике Оружаних снага БиХ не сматра својим“. Не сматра ни њега, нико ко мисли својом главом „својим“, али ипак свима би требало бити јасно шта та изјава треба да значи.

Република Српска 22.12.2017 | 22:27

1. Додик вријеђа све Србе војнике и официре припаднике ОС БиХ, од којих су многи били припадници и Војске РС у вријеме протеклог рата, што би њему као "великом патриоти", ваљда требало нешто да значи. Али не значи ништа.

Непримјерено је и саопштење СНСД-а којим се Младен Иванић оптужује да је прошле године на прослави Дана Републике Српске понизио српске припаднике ОС БиХ, које је тај дан свечано постројио у Бањалуци.

У саопштењу се између осталог наводи да Иванић није постројио војску у част Дана Републике Српске него у своју част „као да се слави његов рођендан“.

Ипак колико год ово саопштење било непримјерено у њему се назире више него зрнце истине и из њега се може наслутити неколико интересантних порука.

Истина је да су војници ОС БиХ, понижени – не зато што су постројени у славу Дана РС или Младена Иванића, већ зато што је све личило на то да су постројени у славу Милорада Додика.

И Додикова изјава и СНСД-ово саопштење потрврђују колико се опозиција у Републици Српској, погрешно поставила у причи о неуставном. Додиковом, референдуму о Дану Републике Српске, као и током прославе тог Дана.

И референдум и Дан РС, су били само и једино у функцији слављења лика и недјела Милорада Додика и опозиција је у томе активно учествовала.

На крају крајева, кичерај од марша полицајаца, ватрогасаца, поштара и кога све не, је највише личио на долазак циркуса у град. Све попраћено мелодијом кафанске пјесме "Пукни зоро" – која је напрасно проглашена „пјесмом из славне српске историје". Пјесма је иначе настала у 21 вијеку – али одавно је познато да идиоти мисле да историја од њих почиње.

На овај начин су понижени и Република Српска и сви они који су  у овом циркусу учествовали.
Питање је зашто је опозицаја прихватила ту игру?

Сада ће се радо правдати да су у име „српског јединства“, марширали раме уз раме са Додиком и његовом камарилом која је на јединствен начин опљачкала и распродала сваки „национални“ ресурс кога се дотакла.

Рећи ће и да су то учинили у најбољој намјери, вјероватно оној којом је и пут до пакла (у њиховом случају политичког дебакла) поплочан?!  

Ипак ће остати горак укус чињенице да су се са Додиком утркивали у бацању „српског камена с рамена“ јер немају или не знају ништа паметније том народу понудити.

Забили су себи на тај начин не један, него серију аутоголова, и помогли Додику, намјерно или ненамјерно, свеједно,  да се учврсти на трону самозваног „српског лидера“ с „ову страну Дрине“ и ексклузивног „заштитника Српства и Републике Српске“.

Он им се на томе, захвалио у свом препознатљивом шибицарском стилу – чим су му окренули леђа – себи приграбио сав плијен њихове, наивности или чега већ...

Можда би се могло и рећи да овим нападом на Младена Иванића, Додик показује да се плаши Иванићеве кандидатуре за једну од водећих функција на изборима идуће године.

Међутим, ако и новога Деветог јануара опозиција буде манифестовала „српско јединство“ са Милорадом Додиком, на начин на који су то до сада радили, он неће имати никаквог разлога за тај страх.

Овог Деветог јануара, који је пред нама, Иванић сигурно неће постројавати трупе, па ће бар српске припаднике ОС БиХ на тај начин да поштеди понижење од прошлог Додиковог деветог јануара. То је већ нешто позитивно у читавој причи.

тајнајавна.блогспот.ба