Анализа: Данак умору!

Ћави Пасквал и његови пулени учинили су све како би спустили рампу Тејлору Рочестију. У томе су успели. Далеко најбољи играч црвено-белих први пут ове сезоне био је ван свог препознатљивог стила, а током саме утакмице истрпео је неколико снажних дуела и гледао како се одбрана на њему стално ротира.

Кошарка 22.12.2017 | 22:45 Ако је утакмица против Фенербахчеа пре само три дана била „најскупља школа“, онда мечу са Панатинаикосом треба уделити етикету „највредније лекције“.

Јер, после новог европског пораза, другог узастопног, кошаркаши Црвене звезде имају право да жале због пропуштене шансе, али знатно вредније и сврсисходније је извући све поуке како би екипа направила следећи корак напред и била још конкурентнија у наставку сезоне.

Звезда је цех платила услед превелике жеље, а премало конкретних потеза. Умор због великих оптерећења био је само полазна тачка. Још током уводних минута видело се да екипи недостаје свежине, да их ломи притисак тешких гостовања. Због чега су, добрим делом и услед недостатка искуства, извукли нека исхитрена решења, направили неколико погрешних процена у оба поља, али и остали без даха када је било најпотребније.

Ћави Пасквал и његови пулени учинили су све како би спустили рампу Тејлору Рочестију. У томе су успели. Далеко најбољи играч црвено-белих први пут ове сезоне био је ван свог препознатљивог стила, а током саме утакмице истрпео је неколико снажних дуела и гледао како се одбрана на њему стално ротира. То је, махом, и довело до тога да утакмицу заврши са свега седам поена, али и само три поготка из игре, уз једанаест покушаја и веру да може боље. 

Имао је тренер Душан Алимпијевић жељу да прекаљеног аса ослободи притиска, да пронађе систем који функционише и без леворукок шутера као звезде водиље. Али, фалила је та искра која би запалила победничку бакљу. Сада се, можда и најјасније, видело колико је фактор Рочестибитан и да без његових правих реакција екипа тешко налази права решења. 

Превелики терет пао је на леђа Џејмса Фелдина, који је последње две седмице играо у врхунској форми. Мада, још у Истанбулу видело се да је и њега стигао умор. И поред тога, али и нешто лошијих шутерских процената, извукао је последњи атом снаге како би Звезди подарио тријумф, да би током разговора са новинарима после утакмице јасно ставио до знања колико му је тешко пало што "онај" шут није ушао...

Милко Бјелица, Перо Антић и Матијас Лесор су учинили колико су могли у рекету, неколико пута стигли до солидних позиција за реализацију из непосредне близине,али су и тада добијали своју порцију ситних удараца, које оку лаика лако могу да промакну. Опет, не треба заборавити да Панатинаикос у рекету има атлетску звер у лику Џејмса Гиста, који и даље игра готово беспрекорну одбрану и није чудо што су готово све лопте у ваздуху његове и што их бере као трешње с дрвета. И на крају удели две страшно важне блокаде, у тренуцима када је Звезда пришла опасно близу. Крису Синглтону и Кенију Габријелу било је утолико лакше да свој део посла одраде на прави начин.

Када се на све поменуто додају слабија издања Дејана Давидовца, Огњена Добрића иНемање Дангубића, чија су решења често умела да убризгају додатно самопоуздање у систем, јасно је да се против такмаца какав је Панатинаикос није се могло више.

Баш као што је тренер Алимпијевић и рекао - ово је био тимски максимум у овим околностима. И поред тога, али и чињенице да је ПАО био знатно расположенији за игру, Црвена звезда је меч увела у драматични финиш и била надомак преокрета вредног победе.

„Имали смо доста грешака, поготово у одбрани, али и нападу. Имали смо много погрешних решења, највише на њихова преузимања у завршној четвртини. Нисмо били довољно ефикасни, требало је паметније да одиграмо. Тешко је, јер смо практично имали само један полутренинг да се спремимо за утакмицу против оваквог ривала. Они су изгледали доста свежије на терену од нас“, признао је Милко Бјелица.

Подсетимо, Црвена звезда се пре утакмице са Панатинаикосом нашла у нимало завидној ситуацији, односно преко леђа је прегурала терет четири узастопна гостовања у осам дана (Загреб, Валенсија, Бар, Истанбул), где је екипа променила чак шест авиона и прелетела преко 6.000 километара...

„Има и до тога, искрено. Ево, да кажем, у досадашњој каријери никада ми се није догодило да имам три везана гостовања, а камоли више. Баш је тешко издржати такав ритам. Али, најбитније је да су сви здрави и спремни за наставак такмичења, јер нас чека још доста изазова и утакмица“.

Додуше, ни судијски трио Перез Перез - Мантила - Шемеш није олакшавао ситуацију. Поводом суђења у дворани Александар Николић после утакмице огласио се и први човек Панатинаикоса Димитрис Јанакопулос, уз врло оштру поруку упућену баш поменутим арбитрима и целу ситуацију окаракерисао као - срамотну.

„Било је неких ситуација, посебно у финишу, неких контакта... Али, не бих рекао да је то било пресудно. На пример, код оне лопте избачене из коша није био проблем то што је лопта ишла у кош, него што је противнички играч дирао обруч у тим моментима. Тешко је и судијама да у тим моментима оцене. То, свакако није било пресудно, било је ту много других ствари које је требало другачије и боље да одиграмо“.

Бјелица је дао и конкретан пример. Пре свега, проблем је био у лошој реализацији, али и томе што екипа није добро читала противничку одбрану и тако искористила своје предности у корист повољнијег резултата.

„Гист и Синглтон су доста времена провели у рекету у другом полувремену и нису нам дозволили да много играмо ту. Имали смо отворених шутева, нисмо их погодили и уверен сам да би то било нешто сасвим другачије да смо погодили још неки шут споља“.

Звезди сада остаје само да учи, ради и покуша да што пре изгура овај тежак период, понајвише због свега што тек долази. 

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар Спорт