Каталонија: Избори попут референдума

Избори који се сутра одржавају у Каталонији више ће бити референдум о отцјепљењу или опстанку те аутономне покрајине у Шпанији и Европској унији.

Свијет 20.12.2017 | 22:23 Потпуно је неизвјестан исход којим би демократски, уз поштовање шпанског устава, требало да се оконча тамошња тромјесечна криза.

То је процјена свих аналитичара и резултат истраживања расположења грађана Каталоније, који су потпуно подијељени око тога да ли покрајина треба или не треба да остане у саставу Шпаније.

Процјене изборних резултата показују да ниједна страна неће моћи самостално да формира владу, већ ће морати да иде у потрагу за коалиционим савезницима, који нису баш и истомишљеници.

Међу сепаратистима није мали број оних који мисле да се, какав год био исход избора, мора преговарати с централном владом у Мадриду, пишу листови и у Мадриду и у Барселони.

Од централних шпанских власти смијењени бивши премијер каталонске владе Карлес Пуџдемон из свог избјеглиштва у Белгији преко видео-порука од Каталонаца затражио је да гласају за "побједу достојанства и демократије", јер ће иначе побједити влада у Мадриду.

Пуџдемон је јасно заиграо на карту самосвојности Каталоније, иако није изричито рекао да би у случају изборне побједе тражио сазивање новог референдума о независности, а све политичке, економске и уставне околности је оставио по страни.

И шпански аналитичари и извјештачи медија из земаља Европске уније веома заинтересованих за смиривање каталонске кризе, мисле да је исход избора неизвјестан, утолико пре што су двије странке потисле у сондажама раније традиционалне партије.

Мале предности се дају умјерено сепаратистичкој Републиканској левици Каталоније (ЕРЦ) која је по популарности претекла Пуџдемонову странку-коалицију Заједно за Каталонију.

А сасвим за петама ЕРЦ-у је странка Сјудаданос која се залаже за останак Каталоније у Шпанији, а тиме и у Европској унији, али тражи оно што зна да би добила од централних власти у Мадриду, а то су преговори о већој аутономији покрајине, посебно кад су у питању убирање пореза и буџет.

Централне шпанске власти су ставиле на снагу уставну одредбу 155 којом су смијењене каталонске власти које су 27 октобра кршећи устав прогласиле независност, више министара регионалне владе је ухапшено, а премијер Пуџдемон и још петоро министара су се "склонили", чињенички избјегли у Белгију.

Влада у Мадриду је потом сазвала изборе у Каталонији, а да би смирила кризу укинула је европску потјерницу и налог за хапшење Пуџдемона и пустила из затвора већину смијењених каталонских министара, ставивши до знања да је спремна да преговара о већој аутономији Каталоније.

Пуџдемон и сепаратистичке власти у Каталонији нису добили подршку ни од једне владе у Европској унији нити у свијету, а против отцјепљења те покрајине од Шпаније су се одлучно изјасниле САД.

Криза коју је изазвало неуставно и веома исхитрено проглашавање независности је довела до бјекства великих банака и више од 3.000 предузећа из Каталоније у друге дијелове Шпаније, а каталонски лист Вангвардија је управо данас објавио да су иностране инвестиције у Каталонију у трећем тромјесечју ове године пале за 75 одсто.

Извор: Бета