Прича - видео: Не схватајте олако Мундијал!
Светско првенство је врхунац каријере за сваког фудбалера. Мундијали су стварали легенде, некад и од "просечних" играча, али су их често пропуштали неки врхунски.
Фудбал 22.12.2017 | 23:00
Међутим, велика је листа и фантастичних играча који никад нису имали прилику да се нађу на бар једној светској смотри, али не искључиво због слабости својих селекција.
Због предстојећих примера, сваки фудбалер који се нађе међу 23 срећника која представљају своју земљу на неком Мундијалу, треба да се до краја живота захваљује богу, космосу или у шта већ верује.
Абеди Ају (Гана)
Афрички Пеле, један од најбољих фудбалера сатих простора свих времена, три пута проглашаван за играча "црног континента", три пута је био шампион Француске, али није успео да се са Ганом домогне Мундијала. Најближи је био 1982, али су се "Црне звезде" повукле са турнира у Шпанији.
Бернд Шустер (Немачка)
Маестрални везиста, човек који је играо и за Барселону и за Реал Мадрид и направио један од контроверзнијих трансфера селидбом из Каталоније у престоницу Шпауније, био је један од најбољих централних играча свог доба, изузетно ефикасан. Није стигао до Мундијала због константних сукоба са ФС Немачке, селектором Јупом Дервалом и неколико саиграча укључујући Пола Брајтнера.
Казујоши Мијура (Јапан)
Један од примера где јачина и редовно учешће репрезентације не значи аутоматски отворен пут ка Мундијалу, без обзира на квалитет и голове. Јапанци су од 1998. редовни на светским првенствима, али ни на једном се није нашао Мијура.
Легендарни Јапанац је своју каријеру почео у, логично, Бразилу, други је стрелац "Самураја" свих времена са 55 голова, испред Оказакија, Хонде, Кагаве, Накамуре, али није осетио сласт такмичења.
Мијура се није нашао у тиму за дебитантски наступ Јапана на СП, 1998. године у Француској, где је ова селекција изгубила све три утакмице.
"Краљ Казу" је први јапански фудбалски суперстар. Мијура иначе је и даље активан професионалац, у 50. години наступа за Јокохаму у другој јапанској лиги.
Рајан Гигс (Велс)
За разлику од Мијуре, Гигс је пример како место рођења може да уништи нечије дечачке снове. Легенда Манчестер јунајтеда, шампион Премијер лиге 13 пута, једном и Европе, никад није успео да се са Велсом домогне Мундијала.
Ако му је за утеху, "Змајеви" се још увек ни после њега нису изборили са СП, иако су прошле године стигли до полуфинала Европског првенства.
Жорж Веа (Либерија)
Када кажете афрички фудбал апсолутној већини, бар оној која је расла уз фудбал 90-их, прва асоцијација је Жорж Веа. Легендарни нападач Милана попут Гигса није имао среће са родним листом.
Либерија никад није стигла до СП, па је све остао ускраћен наступа једног од најбољих голгетера свих времена на највећој сцени.
Џорџ Бест (Северна Ирска)
За разлику од Гигса чија селекција никад није стигла до СП, Бест иако такође рођен на "погрешном" месту у Великој Британији имао је прилику да се нађе на Мундијалу захваљујући својој селекцији, али се то није догодило.
Иако није претерано редован учесник светских првенстава, Северна Ирска се изборила за смотру у Шпанији 1982. године, када је Бест био на заласку каријере, што га је и коштало места у тиму.
Мада је сезону уочи Мундијала на Пиринејима постигао 21 гол у САД, селектор Били Бингам је сматрао да његови наступи у још увек аматерској МЛС лиги нису адекватан репер његовог квалитета за међународну сцену.
Алфредо ди Стефано (Аргентина/Колумбија/Шпанија)
Без сумње главна звезда ове приче је легенда Реал Мадрида. Реко који играч који је током каријере постигао скоро 500 голова је пропустио СП, посебно рођен у Аргентини, али је то успело Ди Стефану.
Није му помогло ни то што је имао још два пасоша, Колумбије и Шпаније, ни он није окусио сласт Мундијала.
Аргентина је одбила да наступи на СП 1950. у Бразилу, због промене држављанства није могао да путује са Колумбијом у Швајцарску 1954, играо је за Шпанију у квалификацијама за Мундијал 1958, али се "Црвена фурија" није квалификовала за Шведску.
Извор: Б92
Коментари / 0
Оставите коментар