Priča - video: Ne shvatajte olako Mundijal!
Svetsko prvenstvo je vrhunac karijere za svakog fudbalera. Mundijali su stvarali legende, nekad i od "prosečnih" igrača, ali su ih često propuštali neki vrhunski.
Fudbal 22.12.2017 | 23:00
Međutim, velika je lista i fantastičnih igrača koji nikad nisu imali priliku da se nađu na bar jednoj svetskoj smotri, ali ne isključivo zbog slabosti svojih selekcija.
Zbog predstojećih primera, svaki fudbaler koji se nađe među 23 srećnika koja predstavljaju svoju zemlju na nekom Mundijalu, treba da se do kraja života zahvaljuje bogu, kosmosu ili u šta već veruje.
Abedi Aju (Gana)
Afrički Pele, jedan od najboljih fudbalera satih prostora svih vremena, tri puta proglašavan za igrača "crnog kontinenta", tri puta je bio šampion Francuske, ali nije uspeo da se sa Ganom domogne Mundijala. Najbliži je bio 1982, ali su se "Crne zvezde" povukle sa turnira u Španiji.
Bernd Šuster (Nemačka)
Maestralni vezista, čovek koji je igrao i za Barselonu i za Real Madrid i napravio jedan od kontroverznijih transfera selidbom iz Katalonije u prestonicu Špaunije, bio je jedan od najboljih centralnih igrača svog doba, izuzetno efikasan. Nije stigao do Mundijala zbog konstantnih sukoba sa FS Nemačke, selektorom Jupom Dervalom i nekoliko saigrača uključujući Pola Brajtnera.
Kazujoši Mijura (Japan)
Jedan od primera gde jačina i redovno učešće reprezentacije ne znači automatski otvoren put ka Mundijalu, bez obzira na kvalitet i golove. Japanci su od 1998. redovni na svetskim prvenstvima, ali ni na jednom se nije našao Mijura.
Legendarni Japanac je svoju karijeru počeo u, logično, Brazilu, drugi je strelac "Samuraja" svih vremena sa 55 golova, ispred Okazakija, Honde, Kagave, Nakamure, ali nije osetio slast takmičenja.
Mijura se nije našao u timu za debitantski nastup Japana na SP, 1998. godine u Francuskoj, gde je ova selekcija izgubila sve tri utakmice.
"Kralj Kazu" je prvi japanski fudbalski superstar. Mijura inače je i dalje aktivan profesionalac, u 50. godini nastupa za Jokohamu u drugoj japanskoj ligi.
Rajan Gigs (Vels)
Za razliku od Mijure, Gigs je primer kako mesto rođenja može da uništi nečije dečačke snove. Legenda Mančester junajteda, šampion Premijer lige 13 puta, jednom i Evrope, nikad nije uspeo da se sa Velsom domogne Mundijala.
Ako mu je za utehu, "Zmajevi" se još uvek ni posle njega nisu izborili sa SP, iako su prošle godine stigli do polufinala Evropskog prvenstva.
Žorž Vea (Liberija)
Kada kažete afrički fudbal apsolutnoj većini, bar onoj koja je rasla uz fudbal 90-ih, prva asocijacija je Žorž Vea. Legendarni napadač Milana poput Gigsa nije imao sreće sa rodnim listom.
Liberija nikad nije stigla do SP, pa je sve ostao uskraćen nastupa jednog od najboljih golgetera svih vremena na najvećoj sceni.
Džordž Best (Severna Irska)
Za razliku od Gigsa čija selekcija nikad nije stigla do SP, Best iako takođe rođen na "pogrešnom" mestu u Velikoj Britaniji imao je priliku da se nađe na Mundijalu zahvaljujući svojoj selekciji, ali se to nije dogodilo.
Iako nije preterano redovan učesnik svetskih prvenstava, Severna Irska se izborila za smotru u Španiji 1982. godine, kada je Best bio na zalasku karijere, što ga je i koštalo mesta u timu.
Mada je sezonu uoči Mundijala na Pirinejima postigao 21 gol u SAD, selektor Bili Bingam je smatrao da njegovi nastupi u još uvek amaterskoj MLS ligi nisu adekvatan reper njegovog kvaliteta za međunarodnu scenu.
Alfredo di Stefano (Argentina/Kolumbija/Španija)
Bez sumnje glavna zvezda ove priče je legenda Real Madrida. Reko koji igrač koji je tokom karijere postigao skoro 500 golova je propustio SP, posebno rođen u Argentini, ali je to uspelo Di Stefanu.
Nije mu pomoglo ni to što je imao još dva pasoša, Kolumbije i Španije, ni on nije okusio slast Mundijala.
Argentina je odbila da nastupi na SP 1950. u Brazilu, zbog promene državljanstva nije mogao da putuje sa Kolumbijom u Švajcarsku 1954, igrao je za Španiju u kvalifikacijama za Mundijal 1958, ali se "Crvena furija" nije kvalifikovala za Švedsku.
Izvor: B92
Komentari / 0
Ostavite komentar