Карађорђевићи хоће најексклузивнији дио црногорског приморја

Од када су потомци краљевске породице у Србији иницирали процес реституције имовине у Црној Гори коју им је одузела Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ) након Другог свјетског рата, први пут је дио мјештана у Милочеру сазнао да Карађорђевићи потражују и дио њихове имовине.

Регион 16.12.2017 | 19:27 Осим тих парцела, породица српског престолонасљедника тврди да им припада и најексклузивнији дио црногорског приморја, гдје се налазе неки од најпознатијих хотела, али и планира изградња нових.

Након што је Управа за некретнине ставила забиљежбу реституције на парцеле и некретнине у Милочеру, чије враћање тражи српски престолонасљедник Александар Карађорђевић, дио мјештана је добио обавијест од катастра да је и на њихову имовину терет спора. Један од њих је Крсто Рађеновић.

"Ми заиста за сада не знамо о чему се ту ради. Према документима које имамо, та земља је у нашем власништву вијековима. Не знамо каква документа има породица Карађорђевић и зато жељно ишчекујемо да почне судски спор", каже Рађеновић.

Из будванске Управе за некретнине нам је потврђено да су 11. октобра ове године добили од Комисије за повраћај и обештећење Бар захтјев о забиљежби реституције у име Александра ИИ Карађорђевића и Катарине де Силва на дијелове земље и некретнине у Милочеру. Упис су наложили рјешењем од 1. новембра.

Карађорђевићи траже реституцију земље на којој је хотел Краљичина плажа, те више некретнина међу којима је и хотел Милочер. Зато је на уписани терет реституције жалбу уложило Хотелско туристичко предузеће (ХТП) Милочер, а први пут је потврђено да се и приватна имовина нашла под спором, иако њени носиоци тврде да генерацијама посједују уредна документа о власништву.



Један од њихових адвоката је Јоко Трипковић, који наводи примјер својих клијената: Иво Ђурашевић и Александар Јовановић имају двојну кућу у Милочеру, чија је грађевинска дозвола издата још 1967. године, након чега су уписани у катастру као њени власници.

"Моји клијенти нису уопште звани да дођу на расправу. По закону би било неопхдно да дођу и покажу своја документа као доказе, па да се на тај начин одлучује. Они су доведени пред свршени чин и уопште нису знали да се води тај поступак, који траје већ извјесно вријеме", каже Трипковић.

Мјештани кажу да у Милочеру има четрдесетак породица на чију је имовину заведену у катастру стављена забиљежба реституције по захтјеву Карађорђевића. Што то значи у правном смислу, појашњава адвокат Трипковић:

"То је терет. Њиме је ускраћено право да људи располажу својом имовином, иако то није децидно забрана располагањем. Јер, ако ће неко да је купи, одмах се јавља сумња у правну сигурност купопродаје. Ако би мене неко сад' као правника питао да ли да купи неку парцелу са забиљежбом реституције, не бих му то савјетовао".

Крсто Рађеновић сматра да ће због спорости судова мјештани бити на губитку и ако докажу своје власништво на најатрактивнијем дијелу црногорског приморја.

"Ако се докаже да породица Карађорђевић у том дијелу нема никакве земље, онда је нама нанијета огромна штета. Јер, сад смо доведени у пат позицију да са том земљом не можемо да располажемо, не можемо да нађемо стратешког партнера или нешто заједнички уложимо у ту земљу", каже.

Дио имовине коју у Милочеру потражују Карађорђевићи је у власништву Хотелске групе Будванска ривијера, а у дугогодишњем закупу фирме Адриатиц пропертиес, бизнисмена Петроса Статиса. Грчки закупац је на том дијелу планирао градњу туристичког комплекса, а на мјесту сада руиниране Краљичине плаже најавио је градњу новог и много већег хотела. Раније је објављено да је дио земљишта чије враћање тражи српски престолонасљедник и око 4.000 квадрата у власништву Прве банке Аца Ђукановића, брата челника Демократске партије социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића.

Представници породице Карађорђевић за односе са јавношћу не желе да у овој фази коментаришу цијели случај, а ни у Будванској ривијери нису одговорили на наш упит. Када и како ће се размрсити цијели случај, нико се не усуђује да предвиђа. Адвокат Трипковић каже да је могуће да потраје годинама.

"Може трајати годину, двије, пет. Јер је Комисија прилично спора, а поступци дуги, са прекидима. То изискује и разна вјештачења - геодетска, грађевинска, урбанистичка. Због свега, то иде споро", наводи.

Карађорђевићи су захтјев за реституцију у Црној Гори поднијели 2005. Двије године касније будванска Комисија за повраћај и обештећење је тај захтјев одбила. Идентична је била и одлука регионалне Комисије из Бара, након чега су се Карађорђевићи жалили вишој инстанци, Министарству финансија.

Тврде да полажу имовинско право на некретнине које су им одузете 1947. одлуком Народне Скупштине ФНРЈ, а, уз локације на приморју, сматрају да им припадају и куће на Цетињу и Ријеци Црнојевића.

Осим у Црној Гори, гдје су покренули процес реституције, потомци Карађорђевића тврде да такође полажу право на имовину у Македонији (Демир Капија) и Словенији (на Бледу, Бохињу и Брду код Крања).

(РСЕ)