Прича: Крај мита о „посебној“ Премијер лиги!

Нити је најјача, нити је најтежа. . . ! Гвардиола доминантнији него са Барсом и Бајерном.

Фудбал 13.12.2017 | 23:00 Када је водио Барселону и доминирао Шпанијом и Европом, позивали су га да му је једина конкуренција Реал Мадрид. Када је освајао титуле у Немачкој, прозивали су га да уопште нема конкуренцију и да није никаква мудрост бити први са Бајерном у Бундеслиги. ПепуГвардиоли је током целе тренерске каријере над главом висио изазов звани Премијер лига у којој треба да се докаже ако жели признање једног дела спортске јавности. Иако је освојио все што је могао по неколико пута и ушао у историју фудбала као један од највећих револуционара и човек који је променио овај спорт.

Мит о Премијер лиги као најизједначенијој у Европи је са овом Гвардиолином сезоном пао у воду. Нити је Премијер лига најјача што су шпански клубови потврдили више пута претходних година, нити је најтежа и најизједначенија што је Гвардиола потврдио ове сезоне. Скор од 15 победа и једног ремија, рекордних 14 узастопних победа и доминација са његовом фудбалском идејом кроз пас игру и посед лопте су срушили све теорије о Премијер лиги у којој је наводно немогуће да неко буде доминантан као у Шпанији или Немачкој. Можда може "свако свакога да победи", али не може свако, а ове сезоне и нико, да победи Манчестер Сити.  

Истина, Гвардиоли је ово друга сезона, али све је рађено плански. Ни он, ни било ко у клубу нису очекивали титуле у првој сезони већ да се направи темељ за екипу која ће дуго година играти на окупу. Када је постало јасно да Пеп преузима Манчестер Сити, одмах се од њега у јавности очекивало да направи чистку у екипи и окрене све наглавачке. Каталонац је пажљиво снимио шта има на располагању, дао шансу скоро свима да му се докажу и задрже се у клубу, а онда после годину дана пресекао. Одмах је прецртао Харта, Бонија,Насрија, а после годину дана се уверио да му нису потребни ни Навас, Коларов, Клиши, Сања,Забалета, Фернандо...

Добио је одрешене руке да купује све што пожели. Почео је потпуну реконструкцију и стварање тима. Међу првима су стигли Стонс, Гундоган, Сане и Габријел Жезус, а прошлог лета и Менди, Вокер, Едерсон, Бернардо Силва и Данило. Додуше, имао је и промашаје попутБрава и Нолита. Маргинализовао је ликове попут Туреа и Мангале, али је зато извукао максимум из Отамендија, Де Брујнеа и Стерлинга који играју најбољи фудбал у животу... У односу на тим који је затекао, Гвардиола је у првој постави задржао само четворицу из првих 11: Отамендија, Фернандиња, Де Брујнеа и Стерлинга. Агуеро је на граници између клупе и прве поставе, екипа више не зависи толико од њега.

За све то је Гвардиоли било потребно 463.000.000 евра колико је уложено у куповину појачања у претходне две године. Само је ПСЖ у Европи потрошио више - 542.000.000 евра (ако се урачуна и планирани откуп Мбапеа). Али ни други нису баш далеко. Троше и директни Ситијеви ривали.  Јунајтед је у истом периоду потрошио 350.000.000 евра, Челси 332.000.000 евра. Троши чак и Јувентус у Италији који води пажљиву трансфер политику, а опет је за две године на обештећења искеширао 342.000.000 евра. Барса је за две године потрошила 314.000.000 европских новчаница...

Гвардиолина капитлана улагања су врло брзу краја. Каталонац жели још једног нападача попут Алексиса Санчеза који би могао да замени Агуера и штопера попут Лапорта,Мартинеза или Ван Дајка који би заменио вечито повређеног Компанија. Све остале позиције су попуњене за наредних неколико година. Вокер, Стонс и Менди ће још дуго играти у Ситијевој одбрани, баш као и голман Едерсон. У везном реду уговори истичу Фернандињу иДавиду Силви, али су Гундоган и Бернардо Силва већ спремне замене. Стерлинг, Сане и ДеБрујне су блиндирани за наредних неколико година, а Габријел Жезус је планиран као вођа напада у истом периоду. Ако доведе Алексиса и штопера, Гвардиоли ће у будућности бити потребне само козметичке промене или ургентне замене у случају непредвеђиних ситуација. Што значи да и да ће клуб мање трошити на куповине...

Новац је свакако битан за велики Гвардиолин пројекат на Етихаду, али је много битнија његова идеја и филозофија са којом је дошао да покори Енглеску. Било их је и да су трошили огроман новац, а да нису урадили ништа. Као што је Арсен Венгер пре 20 и кусур година променио из корена Премијер лигу и показао препотентним Острвљанима да се фудбал може играти другачије и лепше осим трчања, лактања и дугих лопти, тако је и Пепимплементирао своју визију фудбала. Долазили су у Премијер лигу и врхунски тактичари попутМуриња, Пелегринија, Контеа, освајали трофеје, правили успехе, али нико није овако наметнуо један другачији стил побеђивања као Гвардиола.

Све оне утакмице које је Сити побеђивао у последњим минутима ове сезоне су доказ за то. Није то била само пука среће, већ наплата вере у себе и други начин на који је могуће играти фудбал и побеђивати. Нећете видети да Ситијеви играчи бесомучно шаљу дуге лотпе док јуре резултат. И када им цури време, стрпљиви су, верују у себе, играју исто као и када воде. Голови долазе као плод рада...

После годину дана рада са Гвардиолом, префињени играчи попут Санеа, Де Брујнеа,Жезуса, па чак и Стерлинга почињу да максимално експлоатишу таленат. Све делује брже и лакше него прошле или претпрошле сезоне. Идеја се развија.

Гваридолин Сити не калкулише, не види бод у неком дербију као капитал већ у сваком мечу иде на победу. Тако се диже у сударима са директним ривалима, истовремено спуштајући њих. Начин на који је Сити ове сезоне побеђивао главне ривале је директан удар на њихове тренере који морају да живе са осећајем инфериорности.

А највећи губитник Гвардиолине доминације је управо Премијер лига и тај мит о најизједначијем првенству Европе. Прошле сезоне се Контеов Челси прошетао до титуле на мање леп, а више конкретан начин. Што су некако прогутали на Острву... Пре тога је Лестер показао да тадашњи лоши резултати енглеских клубова у Европи нису случајност и да конкуренција на Острву није толико јака каквом се представља.

Куповна моћ „мањих“ клубова и то што Палас, Евертон или Вест Хем могу да плате по 30.000.000 евра за играча их не чини ништа бољима од Сосиједада, Виљареала или Селте. Не доноси посебан квалитет Премијер лиги. Углавном се зна који тимови се боре за титулу, а који за опстанак.

Зато је Гвардиолин начин оголио Премијер лигу. Није само да побеђује, он то ради на посебан начин какав Премијер лига још није видела. Каталонац има бољи скор него са Барсом и Бајерном, што значи да конкуренција није јача. У децембру је дошао надомак освајања титуле, победио је све директне противнике и отворио очи Острвљанима да њихова лига није посебна. Само у њој има највише пара.

Гвардиола је доказао да за доброг глумца нема лоше улоге. Енглези су до његовог доласка били дубоко убеђени да живе у филму за девет оскара. Или је ипак само реч о холивудском блокбастеру са неограниченим буџетом који није уметничко ремек дело. 

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион имагес