Анализа: Душан Алимпијевић вс Дејан Радоњић...

Дејан Радоњић и Душан Алимпијевић су углавном дочекани са етикетом „странца на Малом Калемегдану“. Понајвише јер су њихови претходници у звездашким круговима важили за омиљене ликове. Влада Вукоичић је био, ето случајности, Дејан Радоњић пре Дејана Радоњића. Односно, човек са огромним симпатијама чак и код тешко доступне масе. Неко за кога се веровало да не у датом тренутку не постоји замена. Али, показало се да има. И, није то лоша ствар, далеко од тога.

Кошарка 10.12.2017 | 22:45 Понедељак, 15. април 2013. године.

Из Подгорице стиже потврда информације обелодањене само неколико часова раније - Дејан Радоњић је нови тренер Црвене звезде. 

Петак, 21. јул 2017. године.

Вест коју је звездашка јавност ишчекивала - ЗВАНИЧНО: Душан Алимпијевић нови тренер Црвене звезде!

Педантни хроничари кошаркашких дешавања у Црвеној звезди сетиће се како су текла дешавања око два можда и најзначајнија тренерска потписа у новијој клупској историји. 

Нема разлога да се крије - број оптимиста, спремних да ставе руку у ватру бранећи став да је врхушка Црвене звезде направила добре потезе мерен је, народски речено, на кашичицу.

Тешко је то објаснити, али у годинама када технолошки развој све више узима маха, а друштвене мреже задиру у најинтимније поре друштва, као бића смо отворенији ка лакшем испољавању негативних емоција и готово хроничном постављању у гард. 

Јасно је куда ово води... Дејан Радоњић и Душан Алимпијевић су углавном дочекани са етикетом „странца на Малом Калемегдану“. Понајвише јер су њихови претходници у звездашким круговима важили за омиљене ликове. Влада Вукоичић је био, ето случајности, Дејан Радоњић пре Дејана Радоњића. Односно, човек са огромним симпатијама чак и код тешко доступне масе. Неко за кога се веровало да у датом тренутку не постоји замена. Показало се да има. И, није то лоша ствар, далеко од тога.

Влада Вукоичић и данас важи за великог господина међу тренерима и његова експертиза у раду с младим играчима је изузетно поштована. Имао је одређени резултат, прирастао је за срце публици, али спортски круг живота одредио је да је време за промену. 

Дејан Радоњић је померио све могуће границе пре него што је одлучио да ипак стави тачку на најуспешнији период у Црвеној звезди. Постао је синоним времена којег практично није ни било од клупског оснивања све до његовог доласка. 

Душан Алимпијевић је ендемска врста спортских радника. Не само у Србији, него готово и у целој Европи. Тек што је закорачио у четврту деценију живота од управе је добио препорођеног гиганта, узео диригентску палицу од тренера чији је резиме саткан од пехара и успеха. Уједно, сео је на ужарену клупу у тренутку када је ростер остао готово огољен. Мало ко би се у таквој ситуацији прихватио најтежег посла - бити „онај други“ у друштву који не прашта неуспех. Опет, јасно је да се шанса какву је добио Алимпијевић не пружа сваки дан. Због тога би је ретко ко и одбио. Чак и по цену неуспеха. 

Било је свакаквих теорија, мишљења, предвидађања. И мада су се нека подударала са реалним оквирима, многа су, пак, одударала од истих. Оно што се, међутим, није променило свих ових година јесте брзина којом се неке ствари заборављају. Да ли због емотивне повезаности са тренутним дешавањима, или због тврдоглаве убеђености да ствари нису биле онакве какве заиста јесу.

Сврха ових редова и јесте повлачење јединствене паралеле. Два скоро идентична почетка две потпуно различите приче. Свака са својим заплетима и јединственим моментима. 

За потребе текста и поређења два развојна пута користили смо Радоњићеву прву пуну сезону на клупи Црвене звезде. Дакле, сезону 2013/14, где је имао пуно лето да укомпонује састав по својој жељи и одради целе припреме са тимом. Баш као и његов наследник сада. На једну страну ваге ставили смо Радоњићевих уводних десет рунди у Јадранској лиги и премијерно учешће клуба у Евролиги, где је уједно и сам дебитовао тада. Наспрам тога је Алимпијевићев досадашњи учинак у регионалном такмичењу с тим да смо, ипак, морали да урачунамо и доминантну победу над Ефесом. Па је тако Алимпијевић с једном утакмицом више у Европи у односу на претходника. 

Брзи, летимични поглед на остварене резултате каже следеће:

Дејан Радоњић у десет рунди АБА лиге током сезоне 2013/14 имао је осам победа (Игокеа - Г; Раднички - Д; Олимпија - Г; Солнок - Д; Цедевита - Д; Партизан - Г; Мега Бемакс - Д) и два пораза (Широки - Г; Будућност - Г).

Душан Алимпијевић је на истом узорку скупио идентичан скор са осам рецки (Морнар - Д; Мега Бемакс - Д; Олимпија - Г; МЗТ - Д; Партизан - Г; ФМП - Д; Задар - Г; Игокеа - Д) и два неуспеха (Будућност - Д; Цедевита - Г). 

Евролига је пре нешто више од четири године изгледала другачије. Стари систем доносио је учесницима групне фазе десет утакмица у борби за ТОП 16. Црвена звезда је те године остварила учинак од четири победе (по две против Басконије и Лијетувос Ритаса) и шест пораза (од Макабија, Локомотиве Краснодар и Панатинаикоса код куће и на страни). У неким ранијим издањима такав скор доносио је пролаз даље, али се Црвена звезда тада нашла у реткој ситуацији и такав бенефит није остварила. 

Ове године црвено-бели вођени младим дебитантом имају исти број тријумфа као и тим с почетка сезоне 2013/14, али у једанаест одиграних утакмица. Интересантно, чак су обојица стручњака прве европске победе ван Београда остварили у Шпанији.

И мада бројке заиста иду у прилог томе да су резултатски приче Дејана Радоњића и Душана Алимпијевића сличне, свака је јединствена на свој начин. Почев од тренерских ставова и јасног „сукоба“ ултрадефанзивне и филозофије подређене миксу два саставна елемента кошаркашке игре.

Најтрофејнији тренер у историји Црвене звезде је на Мали Калемегдан стигао усред сезоне, када му је на леђа окачен терет одласка у Евролигу и задатак да клуб претвори у оно што је данас. На располагању је тада имао тим скројен руком Миливоја Лазића, онда и дорађен преко Владе Вукоичића. А наспрам себе и даље моћан Партизан, вођен Душком Вујошевићем. Дакле, на путу до круне регионалног првака и пробијања раније постављених баријера нашли су се тренер и клуб на врхунцу славе, са историјским низом пехара као печатом... И не само тада, у финишу сезоне 2012/13, него и касније. Радоњић је лета 2013, после увођења Звезде у Евролигу, узео гумицу, обрисао готово цео тим са платног списка и кренуо испочетка. Тад стварно и почиње његов пуни циклус који је трајао до летос. 

Јадранска лига носила је исто бреме као и сада у ери Душана Алимпијевића - титула и Евролига. У елитно такмичење су, пак, Црвена звезда и Дејан Радоњић ушли без тачне представе шта их очекује и шта су коначни циљеви. Друга фаза је измакла само пуким стицајем околности, а тај евентуални пролаз даље био би испраћен као догађај од великог значаја. Уместо ТОП 16, Црвена звезда и њен тренер добили су штиво за учење, обраду и усавршавање, што ће касније донети незаборавне победе, тренутке пуне радости, али и туге. 

Могао је скор да буде и знатно бољи, пре свега јер су Локомотива, Панатинаикос и Макаби у Београду ходали по танкој ивици жилета. Али, Звезди тада није било суђено да испише другачије странице евролигашке историје и морао је да се задовољи преласком у Еврокуп. 

Душан Алмпијевић се нашао у проблемима своје врсте. Упутили смо на тежину (слатких) мука код одлуке да преузме Црвену звезду. Клупски врх се, суочен стезањем финансијског каиша, одлучио да окрене нови лист тако што ће све да подреди младости. За разлику од Радоњићевог времена, Црвена звезда је Алимпијевићу могла да понуди вишегодишње искуство рада у елити, знање и стручност. 

Млади стратег је у своје руке узео велики пројекат без правих ресурса, растуреног састава и тегова великих очекивања и морања постављеног изнад главе. Од нових титула, преко великих европских победа, иако Евролига није постављена као приоритет, до стварања нових играча и новог уласка у елитно такмичење.

Готово свакодневно Алимпијевић покушава да се отараси поменуте етикете на крагни сакоа. Не зато што није поштовалац лика и дела Дејана Радоњића већ зато што жели, као и искуснији колега, да направи нешто јединствено и да на том путу његове победе и порази, успони и падови, у кошаркашкој јавности не буду генерисани као наставак оног што се, логично, завршило у јуну ове године. Већ као почетак нечег новог. Да се никада не заборави оно што је било, али да пређашња дешавања, посебно из минуле сезоне, не буду једини суд његовог рада. То је оно са чиме Дејан Радоњић није морао да се суочи после Владе Вукоичића, у таквом облику.

Извлачење паралела између сезоне са врхунца једног циклуса и новог почетка у сваком смислу је грешка којом се део критичара води. А не би требало. Једини, реални, параметри могуће компарације су управо уводне фазе две приче. Касније су могуће и полусезонске, годишње, вишегодишње упоредне анализе. Сада не. То су, изгледа, у клупском врху схватили.

Зато не треба отписивати ову Црвену звезду после два везана пораза у Јадранској лиги, или пет узастопних неуспеха у Евролиги, понајвише јер у тој истој Звезди сада играју деветорица новајлија, дебитаната. Што је скоро па био случај и када је Радоњић свој тим уводио у елиту. Не треба судити по амбалажи, нити по ономе што је некад било. Чак иако је то било нешто најбоље у клупској историји. Посебно јер је пред овим тимом можда чак и "50+" утакмица. Црвена звезда и њен тренер су тек загребали површину и пролиће се још много крви, суза и зноја како би се ухватио корак са оним што је направио Дејан Радоњић.

Стрпљен - спасен. Тако често употребљавана изрека и опет тако јасна. Управо овом крилатицом водили су се тренер Алимпијевић, његови сарадници и изабраници и када су претрпели тешке и убедљиве поразе од ЦСКА и Олимпијакоса, али и када су на талон пала три некадашња европска шампиона (Барселона, Макаби, Реал), уз гостујућу победу над некадашњим владаром Старог континента на коју се, примера ради, у прошлој ери чекало све до 14. јануара прошле године и славља против Панатинаикоса у Атини. 

А после растављања Ефеса на саставне делове, треба поменути да Црвена звезда неодољиво подсећа на екипу која је пре непуних годину дана почела да гази редом најјаче, најбоље и најбогатије. 

Ко зна шта је тек пред овим тимом и њеним младим тренером...

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар Спорт