Analiza: Dušan Alimpijević vs Dejan Radonjić...

Dejan Radonjić i Dušan Alimpijević su uglavnom dočekani sa etiketom „stranca na Malom Kalemegdanu“. Ponajviše jer su njihovi prethodnici u zvezdaškim krugovima važili za omiljene likove. Vlada Vukoičić je bio, eto slučajnosti, Dejan Radonjić pre Dejana Radonjića. Odnosno, čovek sa ogromnim simpatijama čak i kod teško dostupne mase. Neko za koga se verovalo da ne u datom trenutku ne postoji zamena. Ali, pokazalo se da ima. I, nije to loša stvar, daleko od toga.

Košarka 10.12.2017 | 22:45 Ponedeljak, 15. april 2013. godine.

Iz Podgorice stiže potvrda informacije obelodanjene samo nekoliko časova ranije - Dejan Radonjić je novi trener Crvene zvezde. 

Petak, 21. jul 2017. godine.

Vest koju je zvezdaška javnost iščekivala - ZVANIČNO: Dušan Alimpijević novi trener Crvene zvezde!

Pedantni hroničari košarkaških dešavanja u Crvenoj zvezdi setiće se kako su tekla dešavanja oko dva možda i najznačajnija trenerska potpisa u novijoj klupskoj istoriji. 

Nema razloga da se krije - broj optimista, spremnih da stave ruku u vatru braneći stav da je vrhuška Crvene zvezde napravila dobre poteze meren je, narodski rečeno, na kašičicu.

Teško je to objasniti, ali u godinama kada tehnološki razvoj sve više uzima maha, a društvene mreže zadiru u najintimnije pore društva, kao bića smo otvoreniji ka lakšem ispoljavanju negativnih emocija i gotovo hroničnom postavljanju u gard. 

Jasno je kuda ovo vodi... Dejan Radonjić i Dušan Alimpijević su uglavnom dočekani sa etiketom „stranca na Malom Kalemegdanu“. Ponajviše jer su njihovi prethodnici u zvezdaškim krugovima važili za omiljene likove. Vlada Vukoičić je bio, eto slučajnosti, Dejan Radonjić pre Dejana Radonjića. Odnosno, čovek sa ogromnim simpatijama čak i kod teško dostupne mase. Neko za koga se verovalo da u datom trenutku ne postoji zamena. Pokazalo se da ima. I, nije to loša stvar, daleko od toga.

Vlada Vukoičić i danas važi za velikog gospodina među trenerima i njegova ekspertiza u radu s mladim igračima je izuzetno poštovana. Imao je određeni rezultat, prirastao je za srce publici, ali sportski krug života odredio je da je vreme za promenu. 

Dejan Radonjić je pomerio sve moguće granice pre nego što je odlučio da ipak stavi tačku na najuspešniji period u Crvenoj zvezdi. Postao je sinonim vremena kojeg praktično nije ni bilo od klupskog osnivanja sve do njegovog dolaska. 

Dušan Alimpijević je endemska vrsta sportskih radnika. Ne samo u Srbiji, nego gotovo i u celoj Evropi. Tek što je zakoračio u četvrtu deceniju života od uprave je dobio preporođenog giganta, uzeo dirigentsku palicu od trenera čiji je rezime satkan od pehara i uspeha. Ujedno, seo je na užarenu klupu u trenutku kada je roster ostao gotovo ogoljen. Malo ko bi se u takvoj situaciji prihvatio najtežeg posla - biti „onaj drugi“ u društvu koji ne prašta neuspeh. Opet, jasno je da se šansa kakvu je dobio Alimpijević ne pruža svaki dan. Zbog toga bi je retko ko i odbio. Čak i po cenu neuspeha. 

Bilo je svakakvih teorija, mišljenja, predvidađanja. I mada su se neka podudarala sa realnim okvirima, mnoga su, pak, odudarala od istih. Ono što se, međutim, nije promenilo svih ovih godina jeste brzina kojom se neke stvari zaboravljaju. Da li zbog emotivne povezanosti sa trenutnim dešavanjima, ili zbog tvrdoglave ubeđenosti da stvari nisu bile onakve kakve zaista jesu.

Svrha ovih redova i jeste povlačenje jedinstvene paralele. Dva skoro identična početka dve potpuno različite priče. Svaka sa svojim zapletima i jedinstvenim momentima. 

Za potrebe teksta i poređenja dva razvojna puta koristili smo Radonjićevu prvu punu sezonu na klupi Crvene zvezde. Dakle, sezonu 2013/14, gde je imao puno leto da ukomponuje sastav po svojoj želji i odradi cele pripreme sa timom. Baš kao i njegov naslednik sada. Na jednu stranu vage stavili smo Radonjićevih uvodnih deset rundi u Jadranskoj ligi i premijerno učešće kluba u Evroligi, gde je ujedno i sam debitovao tada. Naspram toga je Alimpijevićev dosadašnji učinak u regionalnom takmičenju s tim da smo, ipak, morali da uračunamo i dominantnu pobedu nad Efesom. Pa je tako Alimpijević s jednom utakmicom više u Evropi u odnosu na prethodnika. 

Brzi, letimični pogled na ostvarene rezultate kaže sledeće:

Dejan Radonjić u deset rundi ABA lige tokom sezone 2013/14 imao je osam pobeda (Igokea - G; Radnički - D; Olimpija - G; Solnok - D; Cedevita - D; Partizan - G; Mega Bemaks - D) i dva poraza (Široki - G; Budućnost - G).

Dušan Alimpijević je na istom uzorku skupio identičan skor sa osam recki (Mornar - D; Mega Bemaks - D; Olimpija - G; MZT - D; Partizan - G; FMP - D; Zadar - G; Igokea - D) i dva neuspeha (Budućnost - D; Cedevita - G). 

Evroliga je pre nešto više od četiri godine izgledala drugačije. Stari sistem donosio je učesnicima grupne faze deset utakmica u borbi za TOP 16. Crvena zvezda je te godine ostvarila učinak od četiri pobede (po dve protiv Baskonije i Lijetuvos Ritasa) i šest poraza (od Makabija, Lokomotive Krasnodar i Panatinaikosa kod kuće i na strani). U nekim ranijim izdanjima takav skor donosio je prolaz dalje, ali se Crvena zvezda tada našla u retkoj situaciji i takav benefit nije ostvarila. 

Ove godine crveno-beli vođeni mladim debitantom imaju isti broj trijumfa kao i tim s početka sezone 2013/14, ali u jedanaest odigranih utakmica. Interesantno, čak su obojica stručnjaka prve evropske pobede van Beograda ostvarili u Španiji.

I mada brojke zaista idu u prilog tome da su rezultatski priče Dejana Radonjića i Dušana Alimpijevića slične, svaka je jedinstvena na svoj način. Počev od trenerskih stavova i jasnog „sukoba“ ultradefanzivne i filozofije podređene miksu dva sastavna elementa košarkaške igre.

Najtrofejniji trener u istoriji Crvene zvezde je na Mali Kalemegdan stigao usred sezone, kada mu je na leđa okačen teret odlaska u Evroligu i zadatak da klub pretvori u ono što je danas. Na raspolaganju je tada imao tim skrojen rukom Milivoja Lazića, onda i dorađen preko Vlade Vukoičića. A naspram sebe i dalje moćan Partizan, vođen Duškom Vujoševićem. Dakle, na putu do krune regionalnog prvaka i probijanja ranije postavljenih barijera našli su se trener i klub na vrhuncu slave, sa istorijskim nizom pehara kao pečatom... I ne samo tada, u finišu sezone 2012/13, nego i kasnije. Radonjić je leta 2013, posle uvođenja Zvezde u Evroligu, uzeo gumicu, obrisao gotovo ceo tim sa platnog spiska i krenuo ispočetka. Tad stvarno i počinje njegov puni ciklus koji je trajao do letos. 

Jadranska liga nosila je isto breme kao i sada u eri Dušana Alimpijevića - titula i Evroliga. U elitno takmičenje su, pak, Crvena zvezda i Dejan Radonjić ušli bez tačne predstave šta ih očekuje i šta su konačni ciljevi. Druga faza je izmakla samo pukim sticajem okolnosti, a taj eventualni prolaz dalje bio bi ispraćen kao događaj od velikog značaja. Umesto TOP 16, Crvena zvezda i njen trener dobili su štivo za učenje, obradu i usavršavanje, što će kasnije doneti nezaboravne pobede, trenutke pune radosti, ali i tuge. 

Mogao je skor da bude i znatno bolji, pre svega jer su Lokomotiva, Panatinaikos i Makabi u Beogradu hodali po tankoj ivici žileta. Ali, Zvezdi tada nije bilo suđeno da ispiše drugačije stranice evroligaške istorije i morao je da se zadovolji prelaskom u Evrokup. 

Dušan Almpijević se našao u problemima svoje vrste. Uputili smo na težinu (slatkih) muka kod odluke da preuzme Crvenu zvezdu. Klupski vrh se, suočen stezanjem finansijskog kaiša, odlučio da okrene novi list tako što će sve da podredi mladosti. Za razliku od Radonjićevog vremena, Crvena zvezda je Alimpijeviću mogla da ponudi višegodišnje iskustvo rada u eliti, znanje i stručnost. 

Mladi strateg je u svoje ruke uzeo veliki projekat bez pravih resursa, rasturenog sastava i tegova velikih očekivanja i moranja postavljenog iznad glave. Od novih titula, preko velikih evropskih pobeda, iako Evroliga nije postavljena kao prioritet, do stvaranja novih igrača i novog ulaska u elitno takmičenje.

Gotovo svakodnevno Alimpijević pokušava da se otarasi pomenute etikete na kragni sakoa. Ne zato što nije poštovalac lika i dela Dejana Radonjića već zato što želi, kao i iskusniji kolega, da napravi nešto jedinstveno i da na tom putu njegove pobede i porazi, usponi i padovi, u košarkaškoj javnosti ne budu generisani kao nastavak onog što se, logično, završilo u junu ove godine. Već kao početak nečeg novog. Da se nikada ne zaboravi ono što je bilo, ali da pređašnja dešavanja, posebno iz minule sezone, ne budu jedini sud njegovog rada. To je ono sa čime Dejan Radonjić nije morao da se suoči posle Vlade Vukoičića, u takvom obliku.

Izvlačenje paralela između sezone sa vrhunca jednog ciklusa i novog početka u svakom smislu je greška kojom se deo kritičara vodi. A ne bi trebalo. Jedini, realni, parametri moguće komparacije su upravo uvodne faze dve priče. Kasnije su moguće i polusezonske, godišnje, višegodišnje uporedne analize. Sada ne. To su, izgleda, u klupskom vrhu shvatili.

Zato ne treba otpisivati ovu Crvenu zvezdu posle dva vezana poraza u Jadranskoj ligi, ili pet uzastopnih neuspeha u Evroligi, ponajviše jer u toj istoj Zvezdi sada igraju devetorica novajlija, debitanata. Što je skoro pa bio slučaj i kada je Radonjić svoj tim uvodio u elitu. Ne treba suditi po ambalaži, niti po onome što je nekad bilo. Čak iako je to bilo nešto najbolje u klupskoj istoriji. Posebno jer je pred ovim timom možda čak i "50+" utakmica. Crvena zvezda i njen trener su tek zagrebali površinu i proliće se još mnogo krvi, suza i znoja kako bi se uhvatio korak sa onim što je napravio Dejan Radonjić.

Strpljen - spasen. Tako često upotrebljavana izreka i opet tako jasna. Upravo ovom krilaticom vodili su se trener Alimpijević, njegovi saradnici i izabranici i kada su pretrpeli teške i ubedljive poraze od CSKA i Olimpijakosa, ali i kada su na talon pala tri nekadašnja evropska šampiona (Barselona, Makabi, Real), uz gostujuću pobedu nad nekadašnjim vladarom Starog kontinenta na koju se, primera radi, u prošloj eri čekalo sve do 14. januara prošle godine i slavlja protiv Panatinaikosa u Atini. 

A posle rastavljanja Efesa na sastavne delove, treba pomenuti da Crvena zvezda neodoljivo podseća na ekipu koja je pre nepunih godinu dana počela da gazi redom najjače, najbolje i najbogatije. 

Ko zna šta je tek pred ovim timom i njenim mladim trenerom...

Izvor: mozzartsport

FOTO: Star Sport