Прича: Башакшехир - турска фудбалска сензација!

Када кажете "турски фудбал", скоро па једина асоцијацијасу истанбулски трио Галатасарај, Фенербахче и Бешикташ. Е, тај трио полако прераста у квартет.  Хвала држави – у леђа му гледају Галата, Фенер, Бешикташ! Галатасарај, Фенербахче и Бешикташ су клубови који доминирају турским фудбалом већ деценијама, међутим, последњих година су добили неочекивану конкуренцију у комшилику, која прети да их потпуно засени.

Фудбал 09.12.2017 | 22:00 Основан пре само 27 година, угашен па "васкрсао" у року од неколико месеци пре три, Истанбул Башакшехир је тренутно најбољи тим у Суперлиги Турске. 

Иако то нико неће јавно признати, Башакшехир свој успон може умногоме да захвали политици. Наиме, председник Турске Реџеп Тајип Ердоан је велики љубитељ фудбала, својевремено је био и професионалац и носио дрес Касимпаше, али због политичких гласова не сме да се приклони ниједном истанбулском клубу. 

Како би ипак могао да ужива у најбољем фудбалу док отворено борди један клуб, одлучио је да своју и пре свега финансијску моћ државе уложи управо у Башакшехир, чији је власник званично Министарство спорта и омладине. Тек десетак дана пошто је званично постао председник Турске, Ердоан је отворио нови стадион Башакшехира. 

То се догодило на лето 2014. неколико месеци након што је изворни Истанбул Башакшехир Беледијеспор угашен. Био је то клуб без идентитета, са тек неколико хиљада присталица на утакмицама на стадиону од 80.000 места. 

Без конкретних резултата и доприноса постао је трн у оку заједници, па је уочи локалних избора 2013. тадашњи кандидат за градоначелника Мустафа Саригул најавио је гашење клуба. Победио га је Кадир Топбаш, али није одбацио идеју свог конкурента, послушао је жалбе грађана и ставио катанац на Истанбул ББ.

Међутим, Башакшехир је те сезоне изборио повратак у Суперлигу и ФС Турске се нашао у проблему. У потпуном незнању јавности, експресно је подигнут из пепела уз нов стадион раскинувши везе са општином, али сада под патронатом министарства спорта. 

Оригинални Башакшехир је 1990. године основала општинска компанија за водовод, а после вишегодишњег боравка у аматерском и друголигашком рангу, до елите први пут стиже у сезони 2007/2008. 

Након шест сезона у елити Башакшехир је испао из Суперлиге, али се експресно враћа као феникс и тада креће поменути вртоглав успон. 
Клуб мења име и први пут излази у Европу, у међувремену добија нов стадион вредан скоро 200 милиона евра, те богате спонзоре који омогућују трансфере играча попут Емануела Адебајора, Емреа Белозолуа, Гаела Клишија, Ељера Елије, Гохана Инлера... 

Тако данас, само три године после повратка у Суперлигу, Башакшехиру у леђа гледају великани Галатасарај (заостаје један бод), Фенербахче (4) и Бешикташ (4). 

Иако је већ годинама у самом врху турског фудбала, Башакшехир је своје намере дефинитивно поврдио средином новембра када је понизио највећи турски клуб Галатасарај са чак 5:1.



Башакшехир је прошле сезоне био лидер СЛ од трећег до 17. кола, када га је престигао Бешикташ који је на крају и освојио титулу.

Наступио је у квалификацијама за Лигу шампиона, у трећем колу је елиминисао белгијски Клуб Бриж са укупних 5:3, али није имао среће у плеј-офу против Севиље, која је била боља са 4:3 у двомечу.

Данас, најмлађи истанбулски суперлигаш је на путу да приреди сензацију сличну оној Лестер Ситија од пре две сезоне у Енглеској. Међутим, иако иза себе има подршку изузетно јаке државе и скоро па сувереног владара Ердоана, нису новац и политичка моћ ти који су Башакшехир винули у врх.

Осим паметним, а не масовним улагањем у играчки кадар, Башакшехир је дошао до актуелног нивоа највише захваљујући фокусу на свој систем који је и даље у изградњи.

Тим последње три сезоне са клупе предводи Абдулах Авиџи, којем је то други мандат у екипи коју је претходно предводио 2006-2001, а "паузу" је направио како би био селектор Турске.

Авиџи је очигледно пустио дубоко корење у клуб, попут Алекса Фергусона у Манчестер јунајтеду и Арсена Венгера у Арсеналу и у потпуности контролише све у и око тима.

Пре свега дефанзивно орјентисан, скоро никад не одустаје од своје формације 4-2-3-1 и њој прилагођава играче које доводи у уводи у игру, тако да увек има одговарајуће решење приликов вршења измена и неочекиваних повреда.

Недостатак фудбалских мајстора на терену Авиџи надокнађује сјајно избалансираном, дисциплинованом и организованом екипом уз огромну мотивацију уз беспоговорно поштовање система и тактике.

Тако је прошле сеоне само Галатасарај, који је у својим редовима тада имао мајстор попут Веслија Снајдера, постигао више голова из прекида од Башакшехира. Његови играчи не шутирају превише ка голу ривала, нити фуриозно нападају, али су импресивни у завршници и сурови у контранападима.

Наравно, његову стабилност омогућавају јака "леђа", јер попут њега клуб већ годинама предводе извршни директор Мустафа Ерогут и председник Гоксел Гумусдаг.

Башакшехир је све оно што типични турски клубови нису – не разбацује се новцем, иако је добро платио долазак неколико звезда, одговорно троши, нема велики стадион (око 18.000 места), нема хулигане од којих стрепи Европа.

На "Фатих Терим" стадион у просеку долази у просеку тек око 3.000 људи, који су углавном тихи и лепо се понашају за разлику од присталица ривалских клубова. И што је за Ердоана најважније – нема непожељних политичких скандирања.

Башакшехир из године у годину напредује, а све је засновано на стрпљењу и неколико пута поменутом систему. Две сезоне уочи прошле вицешампионске тим је био четврти у лиги, а упркос борби за титулу, није "бацао" милионе на звучна имена.

Ветеран Белозолу и искусни штопер Егемен Коркмаз су стигли као слободни играчи, у јануару је из Генчлербирлија доведен млади Ирфан Џан Кахвечи, а да је будућност приоритет је показао трансфер 19-годишњег Џенгиза Ундера за милион долара претпрошлог лета.

Клуб ништа нису коштали ни доласци Клишија, Мевлута Ердинка, Орелијена Чеђуа, Гокхана Инлера, Елија је плаћен тек око милион, а најскупљи је био Керим Фреи око 1,5 милиона евра.

Башакшехир планира унапред, клуб је поред стадиона изградио омладинску академију у сарадњи са клубовима из целе земље, а не бежи ни од сарадње са клубовима из остатка света, па сарађује са стручњацима из Атлетико Мадрида, Челсија, Реал Мадрида и Манчестер Ситија.

Коначни циљ нису само трофеји већ пре свега сопствени систем и надасве препознатљив идентитет.

У граду од скоро 15 милиона становника упркос присуству великана Галатасараја, Фенербахчеа и Бешикташа има сасвим довољно "колача" и за Башакшехир чији се развој поклапа са растом популације у истоименом делу Истанбула, а у који се населило скоро пола милиона људи у последњих десетак година.

"Укључени смо у рад заједнице, обилазимо основне и средње школе, факултете, омладинске центре. Наш циљ је да следеће генерације из овог краја осећају повезаност са клубом", рекао је директор Ерогут.

Тренутна позиција на табели дозвољава Башакшехиру да сања велике снове. У свету у којем је фудбал одавно скоро па искључиво бизнис, право је освежење имати овакав клуб који пре зараде размишља о будућности, развоју, сопственом печату у историји.

Уз то, овај клуб је пример за све остале "државне пројекте" како је могуће са мало паметног улагања направити много и бити апсолутно независтан од помоћи пореских обвезника.

Вредност играча на тржишту.

Един Вишћа 7,2 милиона евра
Гаел Клиши 6,3
Волкан Бабаџан 5,4
Ељеро Елија 4,05

Уобичајена постава: Бабаџан – Клиши, Епореану, Атама, Жуниор – Такдемир, Кахвечи – Фрел, Мосоро, Вишћа – Адебајор

Извор: Б92