Priča: Bašakšehir - turska fudbalska senzacija!
Kada kažete "turski fudbal", skoro pa jedina asocijacijasu istanbulski trio Galatasaraj, Fenerbahče i Bešiktaš. E, taj trio polako prerasta u kvartet. Hvala državi – u leđa mu gledaju Galata, Fener, Bešiktaš! Galatasaraj, Fenerbahče i Bešiktaš su klubovi koji dominiraju turskim fudbalom već decenijama, međutim, poslednjih godina su dobili neočekivanu konkurenciju u komšiliku, koja preti da ih potpuno zaseni.
Fudbal 09.12.2017 | 22:00
Iako to niko neće javno priznati, Bašakšehir svoj uspon može umnogome da zahvali politici. Naime, predsednik Turske Redžep Tajip Erdoan je veliki ljubitelj fudbala, svojevremeno je bio i profesionalac i nosio dres Kasimpaše, ali zbog političkih glasova ne sme da se prikloni nijednom istanbulskom klubu.
Kako bi ipak mogao da uživa u najboljem fudbalu dok otvoreno bordi jedan klub, odlučio je da svoju i pre svega finansijsku moć države uloži upravo u Bašakšehir, čiji je vlasnik zvanično Ministarstvo sporta i omladine. Tek desetak dana pošto je zvanično postao predsednik Turske, Erdoan je otvorio novi stadion Bašakšehira.
To se dogodilo na leto 2014. nekoliko meseci nakon što je izvorni Istanbul Bašakšehir Beledijespor ugašen. Bio je to klub bez identiteta, sa tek nekoliko hiljada pristalica na utakmicama na stadionu od 80.000 mesta.
Bez konkretnih rezultata i doprinosa postao je trn u oku zajednici, pa je uoči lokalnih izbora 2013. tadašnji kandidat za gradonačelnika Mustafa Sarigul najavio je gašenje kluba. Pobedio ga je Kadir Topbaš, ali nije odbacio ideju svog konkurenta, poslušao je žalbe građana i stavio katanac na Istanbul BB.
Međutim, Bašakšehir je te sezone izborio povratak u Superligu i FS Turske se našao u problemu. U potpunom neznanju javnosti, ekspresno je podignut iz pepela uz nov stadion raskinuvši veze sa opštinom, ali sada pod patronatom ministarstva sporta.
Originalni Bašakšehir je 1990. godine osnovala opštinska kompanija za vodovod, a posle višegodišnjeg boravka u amaterskom i drugoligaškom rangu, do elite prvi put stiže u sezoni 2007/2008.
Nakon šest sezona u eliti Bašakšehir je ispao iz Superlige, ali se ekspresno vraća kao feniks i tada kreće pomenuti vrtoglav uspon.
Klub menja ime i prvi put izlazi u Evropu, u međuvremenu dobija nov stadion vredan skoro 200 miliona evra, te bogate sponzore koji omogućuju transfere igrača poput Emanuela Adebajora, Emrea Belozolua, Gaela Klišija, Eljera Elije, Gohana Inlera...
Tako danas, samo tri godine posle povratka u Superligu, Bašakšehiru u leđa gledaju velikani Galatasaraj (zaostaje jedan bod), Fenerbahče (4) i Bešiktaš (4).
Iako je već godinama u samom vrhu turskog fudbala, Bašakšehir je svoje namere definitivno povrdio sredinom novembra kada je ponizio najveći turski klub Galatasaraj sa čak 5:1.
Bašakšehir je prošle sezone bio lider SL od trećeg do 17. kola, kada ga je prestigao Bešiktaš koji je na kraju i osvojio titulu.
Nastupio je u kvalifikacijama za Ligu šampiona, u trećem kolu je eliminisao belgijski Klub Briž sa ukupnih 5:3, ali nije imao sreće u plej-ofu protiv Sevilje, koja je bila bolja sa 4:3 u dvomeču.
Danas, najmlađi istanbulski superligaš je na putu da priredi senzaciju sličnu onoj Lester Sitija od pre dve sezone u Engleskoj. Međutim, iako iza sebe ima podršku izuzetno jake države i skoro pa suverenog vladara Erdoana, nisu novac i politička moć ti koji su Bašakšehir vinuli u vrh.
Osim pametnim, a ne masovnim ulaganjem u igrački kadar, Bašakšehir je došao do aktuelnog nivoa najviše zahvaljujući fokusu na svoj sistem koji je i dalje u izgradnji.
Tim poslednje tri sezone sa klupe predvodi Abdulah Avidži, kojem je to drugi mandat u ekipi koju je prethodno predvodio 2006-2001, a "pauzu" je napravio kako bi bio selektor Turske.
Avidži je očigledno pustio duboko korenje u klub, poput Aleksa Fergusona u Mančester junajtedu i Arsena Vengera u Arsenalu i u potpunosti kontroliše sve u i oko tima.
Pre svega defanzivno orjentisan, skoro nikad ne odustaje od svoje formacije 4-2-3-1 i njoj prilagođava igrače koje dovodi u uvodi u igru, tako da uvek ima odgovarajuće rešenje prilikov vršenja izmena i neočekivanih povreda.
Nedostatak fudbalskih majstora na terenu Avidži nadoknađuje sjajno izbalansiranom, disciplinovanom i organizovanom ekipom uz ogromnu motivaciju uz bespogovorno poštovanje sistema i taktike.
Tako je prošle seone samo Galatasaraj, koji je u svojim redovima tada imao majstor poput Veslija Snajdera, postigao više golova iz prekida od Bašakšehira. Njegovi igrači ne šutiraju previše ka golu rivala, niti furiozno napadaju, ali su impresivni u završnici i surovi u kontranapadima.
Naravno, njegovu stabilnost omogućavaju jaka "leđa", jer poput njega klub već godinama predvode izvršni direktor Mustafa Erogut i predsednik Goksel Gumusdag.
Bašakšehir je sve ono što tipični turski klubovi nisu – ne razbacuje se novcem, iako je dobro platio dolazak nekoliko zvezda, odgovorno troši, nema veliki stadion (oko 18.000 mesta), nema huligane od kojih strepi Evropa.
Na "Fatih Terim" stadion u proseku dolazi u proseku tek oko 3.000 ljudi, koji su uglavnom tihi i lepo se ponašaju za razliku od pristalica rivalskih klubova. I što je za Erdoana najvažnije – nema nepoželjnih političkih skandiranja.
Bašakšehir iz godine u godinu napreduje, a sve je zasnovano na strpljenju i nekoliko puta pomenutom sistemu. Dve sezone uoči prošle vicešampionske tim je bio četvrti u ligi, a uprkos borbi za titulu, nije "bacao" milione na zvučna imena.
Veteran Belozolu i iskusni štoper Egemen Korkmaz su stigli kao slobodni igrači, u januaru je iz Genčlerbirlija doveden mladi Irfan Džan Kahveči, a da je budućnost prioritet je pokazao transfer 19-godišnjeg Džengiza Undera za milion dolara pretprošlog leta.
Klub ništa nisu koštali ni dolasci Klišija, Mevluta Erdinka, Orelijena Čeđua, Gokhana Inlera, Elija je plaćen tek oko milion, a najskuplji je bio Kerim Frei oko 1,5 miliona evra.
Bašakšehir planira unapred, klub je pored stadiona izgradio omladinsku akademiju u saradnji sa klubovima iz cele zemlje, a ne beži ni od saradnje sa klubovima iz ostatka sveta, pa sarađuje sa stručnjacima iz Atletiko Madrida, Čelsija, Real Madrida i Mančester Sitija.
Konačni cilj nisu samo trofeji već pre svega sopstveni sistem i nadasve prepoznatljiv identitet.
U gradu od skoro 15 miliona stanovnika uprkos prisustvu velikana Galatasaraja, Fenerbahčea i Bešiktaša ima sasvim dovoljno "kolača" i za Bašakšehir čiji se razvoj poklapa sa rastom populacije u istoimenom delu Istanbula, a u koji se naselilo skoro pola miliona ljudi u poslednjih desetak godina.
"Uključeni smo u rad zajednice, obilazimo osnovne i srednje škole, fakultete, omladinske centre. Naš cilj je da sledeće generacije iz ovog kraja osećaju povezanost sa klubom", rekao je direktor Erogut.
Trenutna pozicija na tabeli dozvoljava Bašakšehiru da sanja velike snove. U svetu u kojem je fudbal odavno skoro pa isključivo biznis, pravo je osveženje imati ovakav klub koji pre zarade razmišlja o budućnosti, razvoju, sopstvenom pečatu u istoriji.
Uz to, ovaj klub je primer za sve ostale "državne projekte" kako je moguće sa malo pametnog ulaganja napraviti mnogo i biti apsolutno nezavistan od pomoći poreskih obveznika.
Vrednost igrača na tržištu.
Edin Višća 7,2 miliona evra
Gael Kliši 6,3
Volkan Babadžan 5,4
Eljero Elija 4,05
Uobičajena postava: Babadžan – Kliši, Eporeanu, Atama, Žunior – Takdemir, Kahveči – Frel, Mosoro, Višća – Adebajor
Izvor: B92
Komentari / 0
Ostavite komentar