БиХ дужна око осам милијарди марака.

Укупан дуг БиХ тренутно износи око осам милијарди марака. Од тог износа, према нацрту буџета за наредну годину, којег је на посљедњој сједници усвојио Савјет министара БиХ, биће враћено нешто више од милијарду КМ.

Босна и Херцеговина 04.12.2017 | 08:42 Иако је овај износ дио државног буџета, обавезе институција чине мање од један посто укупних годишњих обавеза, око шест милиона марака. Томе треба додати још око 9,5 милиона КМ које ће вратити Брчко Дистрикт. Остатак од око 990 милиона КМ треба да врате ентитети из својих буџета.

Тачније, из буџета ФБиХ ће наредне године бити издвојено око 645 милиона КМ за враћање међународног дуга, док ће РС за те намјене морати издвојити нешто више од 340 милиона марака.

Ако посматрамо по кредиторима, у току наредне године највише ћемо морати платити Међународном монетарном фонду (ММФ), укупно 350 милиона КМ.

Занимљиво је да БиХ, иако је добила прву траншу новог, такозваног продуженог аранжмана, у износу од око 150 милиона марака, још није вратила ни претходни кредит добијен од ММФ-а, по основу станд бy аранжмана. Овај претходни кредит је одобрен прије пет година и још смо по том основу дужни близу 700 милиона марака.

С обзиром на омјер висине старог и новог дуга према ММФ-у, те износа годишње рате, испада да нам је ова међународна финансијска институција одобрила нови кредит како бисмо им могли враћати онај стари.

Када већ спомињемо стара задужења, вриједи напоменути да БиХ још враћа кредите које је добила за вријеме бивше СФРЈ. Добар дио ових дугова, према кредиторима окупљеним у такозвани Лондонски и Паришки клуб, отписан је након рата.

Ту је још, као повјерилац, и Међународна банка за обнову и развој (ИБРД), која дјелује у оквиру Свјетке банке. Највише дугујемо Паришком клубу, око 700 милиона марака. Слиједи ИБРД која потражује око 370 милиона КМ, те Лондонски клуб повјерилаца којем дугујемо око 180 милиона марака.

У току наредне године дуг који је настао за вријеме СФРЈ биће умањен за више од 80 милиона КМ. Према Паришком и Лондонском клубу ФБиХ ће вратити 57 милиона КМ, а РС 36 милиона марака. Осим тога, дио новца ће бити плаћен и ИБРД-у, али се тај износ "стопио" с новим дугом, насталим након рата у БиХ.

Кредитори, којима ћемо у току наредне године вратити више од 100 милиона марака су Свјетска банка, тачније њена развојна агенција ИДА, којој ћемо вратити 133 милиона КМ, те Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), којој ћемо исплатити 116 милиона КМ.

Занимљиво је да је од споменутих седам милијарди новог дуга, близу двије милијарде искориштено за инфрастртуктуру. Тачније, око 1,4 милијареде марака су кредити који су узети за изградњу аутопутева у БиХ и то коридора Вц, те аутопутева Бања Лука – Добој и Бања Лука – Градишка.

Осталих око 500 милиона КМ отпада на кредите који су узети за изградњу и обнову осталих путних праваца у земљи. Најважнији кредитори у области градње путева су ЕБРД, Европска инвестицијска банка (ЕИБ), Кувајтски фонд, ОПЕЦ-ов фонд за међународни развој (ОФИД) и други. Обавеза враћања ових кредита је на ентитетима.

Споменути кредитори су одобравали новац и за изградњу и обнову жељезничке инфраструктуре. Тренутно задужење БиХ по основу кредита који су искориштени за ове намјене износи око 360 милиона КМ.

Значајан износ тренутног задужења БиХ отпада и на кртедите узете за реализацију електроенергетских пројеката. Тренутно је БиХ по том основу дужна више од 1,1 милијарди марака. Најзначајнији кредитор у овој области је Њемачка развојна банка КфW, од које смо добили више од 450 милиона КМ кредита. Ту је и ЕИБ са око 430 милиона КМ, те Свјетска банка, чији допринос у овој суми износи више од 200 милиона марака.

Од овог новца је планирано да се граде и обнављају електроенергетски објекти, попут ХЕ Врандук, вјетроелектрана Подвележје и Месиховина, те бројних других објеката. Ту су и пројекти подршке повећњу енергетске ефикасности, електрификација појединих подручја и слично.

У току ове године много се писало о томе како се ентитети задужују код комерцијалних банака, путем емитовања вриједносних папира, обвезница и трезорских записа. По том основу, ентитети ће из буџета у наредној години морати издвојити близу 16 милиона КМ како би враћали ова задужења, док ће из буџета Брчко Дистрикта бити исплаћено око 1,5 милиона марака за ове намјене.

Тачније Влада ФБиХ ће морати исплатити нешто више од осам милиона КМ, а Влада РС-а више од 7,5 милиона марака. Новац ће моратити исплатити трима комерцијалним банкама и то УниЦредит, Раиффеисен и Ерсте банци.

(Фактор)