Прича: Оде нам Кака...!
Кака – последњи фудбалски ванземаљац са ове планете! Тихо одлази момак који за све што има захваљује богу. Поклонио се и са велике позорнице повукао човек кога је једна повреда ојачала, друге су га сломиле, али му ниједна није одузела магију. Последњи фудбалски мајстор "са овог света" чију генијалност Манчестер још увек памти – Рикардо Кака.
Фудбал 09.12.2017 | 00:00
За то време паралелно се уздизала и гасила једна звезда која је у сузама половином октобра напустила терен након последње званичне утакмице у дресу Орландо ситија.
Када се говори у Роналду и Месију, често се могу видети написи како је реч о двојици „ванземаљаца“ који су после 2007. године поделили све индивидуалне награде о којима један играч може да машта.
Тренинг, истрајност, упорност, таленат – све је ту и све их чини тако великима и вероватно непоновљивима. Међутим, за њихова имена се последњих година прилепљују и оне тамније етикете, манипулације, утаје пореза и слично.
И сав тај его...
Јунак наше приче као да уопште није део тог света и гламура у доба када Инстаграм и Јутјуб служе као мерило за популарност, а код многих и квалитет фудбалера.
Прихватам да будем други – Исус је на првом месту
"Аутомобили и жене, ствари попут тих ми никада нису биле битне. Моја породица, вера у Бога и Исуса су ствари које су одредиле мој живот. Ја желим да живим живот на прави начин и изабрао сам да будем близак Богу", рекао је својевремено овај невероватни Бразилац.
Готово као да је из калуђерске одоре извучен и бачен на терен. Да тврдња није фол, показује и то што је до брака чувао невиност за своју прву жену Каролин Селико.
Рикардо Изексон дос Сантос Леите или скраћено Кака је рођен 22. априла 1982. године у Бразилији, престоници државе која је тада имала 130 милиона људи.
Више од 17 Србија стајало је у један Бразил тих година. Када је људи "као брашна" у земљи где је фудбал светиња, рећи некоме "једног дана ћу бити најбољи фудбалер на свету", граничи се са шансама да вас отму ванземаљци, а нешто је већа вероватноћа за седмицу на лотоу.
Можда ни Кака није веровао јер му прва жеља није била фудбал него тенис, када су се његов отац, инжењер и мајка учитељица по први пут доселили у Сао Пауло.
Рикардо је тада имао седам година и много среће у граду од 11 милиона душа од којих су многе маштале да једног дана буду нови Пеле. Он је у то време пре маштао о некој каријери Лендла, Бекера или Борга.
Његов први клуб Алфавил је играо у финалу локалног турнира, а умеће малог Рикарда није прошло непримећено.
До тренутка када је са 15 година потписао први уговор са Сао Паулом већ је носио надимак који му је остао до данас – Кака. Да је његов млађи брат Дигао знао правилно да изговори "Рикардо" уместо што је причао "Кака", ко зна како бисмо звали једну од најграциознијих и најбржих фигура са лоптом.
Класична прича о фудбалеру из Бразила била би она са Копакабане, или из неке од фавела: херојска прича о бегу из сиромаштва и криминала. Да јесте, можда би се већ са 24, 25 година окренуо пороцима и каријеру више проводио по клубовима или у борби са алкохолом и наркотицима него на терену.
Кака није почео, нити завршио тако. Његов фудбалски досије је потпуно чист од мрља па је за савремене стандарде "досадан".
О новцу није морао претерано да брине јер му је породица била ситуирана, али је имао таленат па зашто га не усмерити? Кака као дете није волео само једну лопту нити само један спорт. Љубав према пливању му је тако умало дошла главе у тренуцима када је са 18 година требало да се намеће првом тиму Сао Паула.
"Могао си до краја живота да останеш парализован"
Многи се вероватно још увек сећају чувене рекламе у којој Светислав Пешић саветује младог Пеђу Стојаковића "Боље би ти ишло пливање, веруј ми".
Давне 2000. године можда је било боље да је поред базена Кака имао неког Карија Пешића који ће му рећи "мани се пливања боље ти иде фудбал". Али можда и не.
"Били смо усред омладинског шампионата. Добио сам жути картон и био сам суспендован за наредну утакмицу. Искористили смо то да одемо на викенд и посетимо бабу и деду који су живели у Калдас Новасу. Брат, родитељи, баба, деда, сви смо отишли у аква парк. Док сам улетао у базен ударио сам главом у дно и осетио како ми врат пуца. Поломио сам пршљен у врату. У том тренутку нисам имао појма шта се десило", рекао је Кака у једном интервјуу за БТУ.
Глава му је крварила, врат га је болео.
Лекарима је било јасно шта се десило и то су објаснили на следећи начин – Могао си до краја живота да останеш парализован, а фудбал ћеш тешко поново да играш.
"Многи верују да сам после несреће постао хришћанин, али то није тачно. Родитељи су хришћани и одгајали су нас по библијским вредностима. Несрећа се десила у октобру 2000. године. Два месеца сам носио оковратник и нисам могао да играм. Почео сам поново у јануару 2001. године и после само 10, 15 дана позван сам у сениорски тим. Због тога верујем да је Бог имао сврху те несреће. То је нешто што се десило непосредно пре великог благослова и почетка моје професионалне каријере у Сао Паулу“, каже Кака.
Прве сениорске кораке направио је 2001. не слутећи да ће две године касније играти за један од највећих клубова у историји фудбала – Милан.
Једно пророчанство и успон газеле
Када се у разговору чује "газела" обично се помисли на главобољу у пет поподне после радног дана и гужву на ауто-путу код Сава центра. Када иста реч треба да асоцира на неког од фудбалера – једно од првих имена је свакако Кака.
"Пази шта ти кажем, Кака ће да буде машина!", рекао ми је 2003. године брат Марко који ће се касније испоставити пророком, иако му због тога никад нисам рекао "алал вера".
Марко је у то време волео Милан, бразилске фудбалере и Адријану Лиму и помно пратио све наведено.
"Шта, овај мршави? Ма дај, поломиће га у Италији као чачкалицу", била је реакција када сам одгледао прву утакмицу Каке у дресу "росонера". У позадини је међутим лебдела и мисао "човече, како је могуће да се у исто време креће тако брзо и грациозно... још са лоптом у ногама".
Бејл је брз, Роналдо је брз, Волкот је брз, али кад су у пуном спринту сви изгледају као турбо-дизел аутомобили на пет хиљада обртаја. Кака је трчао једноставно – лепо.
Европску фудбалску школу је почео да учи првог септембра 2003. године против Анконе. Милан је победио 2:0, двоструки стрелац је био Андреј Шевченко, али није много времена прошло а Кака се сналазио и у средини са пет играча играјући иза Шевченка.
Против Емполија је те године пробушио мрежу, дао 14 голова и поделио пет асистенција, а Карло Анчелоти је вратио Скудето на црвено-црну страну Милана.
Италијански коментатор Маурицио Компањони је неретко падао у транс и неконтролисано због Каке узвикивао "Иииии Какааа! Рррррррррете, рете, рете, рете!" (мрежа).
Наредних година Кака ће почети да злоставља Кјелинија из Јувеа, Занетија, Маикона, Самјуела, играјући против Интера и друге. "Нероазурима" ће дати гол 2005. а баш те године дошла су и два велика пораза "росонера". Први је губитак титуле од Јувентуса, а други пораз у финалу Лиге шампиона од Ливерпула.
Тај други је навијачима "росонера" био посебно болан, а свима осталима најбоље финале у историји Лиге шампиона. Од 3:0 до 3:3 и одлуке после пенала. За Ливерпул су се наређали Шмицер, Хаман и Сисе, а за Милан су промашили Сержињо, Шевченко и Пирло. Погодио је Томасон и погодио је Кака. Слаба утеха.
"Победићу у много утакмица и изгубићу много утакмица, али знам да у свима Бог има план. Зато се трудим да разумем план који се тиче мене у сваком тренутку тако да могу да мирно подносим притисак. Сви би да буду победници, али за мене је права победа вера у мом животу", једна је од филозофија којима се Рикардо води.
Две године касније, тај план је био потпуно другачији са истим актерима. Милан је у сезони када се квалификовао за Лигу шампиона преко Црвене звезде успео да оде до краја и освоји је победом над Ливерпулом 2:1.
Јунајтед – докторска дисертација мађионичара
Међутим, комплетна докторска дисертација фудбалске чаролије коју је у ногама и глави имао Кака смештена је у један потез који се заувек памти. Полуфинале против Манчестер јунајтеда 2007. године.
Због тог двомеча Каку вероватно још увек сањају Габријел Хајнце, Патрис Евра и Дарен Флечер. Јунајтед је у првом мечу победио са 3:2, оба гола за Милан је дао Кака, али други је потписано и оверено код нотара један од најгенијалнијих голова икада.
Кака прима лопту на левом боку, ослобађа се Флечера, „сомбрером“ пребацује Хајнцеа који није успео да га заустави ни код првог гола. Из ваздуха истовремено долеће Евра, а Кака главом гура лопту између њих двојице, остваља их да играју домине док он сам излази испред Ван дер Сара и лагано му шаље лопту иза леђа. Дубок наклон од свих који воле фудбал, због таквих бравура се фудбал и гледа.
Наредни меч био је чишћење Јунајтеда 3:0. Седорф је главом одложио лопту до средине и ивице шеснаестерца, натрчао је Кака и поред Видића и Фердинанда поцепао кишне капи из Ван дер Сарове мреже на саставне атоме.
Двадесетак дана касније Милан је постао првак Европе.
Кака је тих година у тиму поред Андрее Пирла, Паола Малдинија, Роналдиња, Несте, Седорфа, Шевченка и других постао најбољи. Паралелно са успоном у Милану, дешавао се још један – успон у националном тиму Бразила.
"Селесао" и Меси остављен у прашини
Кака је био део тима који је 2002. освојио "богињу" на Мундијалу у Јапану и Јужној Кореји мада је са 20 година играо малу улогу само против Костарике. Сви рефлектори су били усмерени ка Роналду и Роналдињу за којим је свет посебно "полудео" од тренутка када је из Пари Сен Жермена прешао у Барселону.
Освојио је 2005. и Куп конфедерација са 4:1 против Аргентине, али из жуто-зеленог дреса остаје упамћено како је против "Гаучоса" на Емирејтсу 2006. повукао лопту са своје половине, Меси без лопте није могао да га стигне, Кака га је оставио у прашини, а онда поред Габија Милита прошао као да је споменик пре него што је дао гол Абонданзијерију.
У том тиму Бразила није више било Роберта Карлоса, Кафуа и Роналда, Роналдињо није играо због повреде, главну улогу је одмах преузео Кака и Аргентина је "пукла" као сијалица, 3:0.
Имао је и у дресу "Селесаа" бриљантних партија, али је његова репрезентативна каријера као и клупска у долазећим годинама прилично била обележена повредама.
Неверство Милана, Сити, повреде и гашење једне звезде
"Сећам се колико смо тешко поднели као екипа када је Кака напустио Милан. Добре две или три године је био најбољи играч на свет. Било је тренутака када тимови једноставно нису имали идеју како да га зауставе", рекао је велики "Л’арцхитетто" Андреа Пирло о чудесном Бразилцу.
Док је Анчелоти више пута споменуо да је главни мотор Милана и његова највећа снага Какина брзина, клуб је контактирао са другима у намери да прода свог најбољег играча.
"Директори Милана су позвали мог оца и објаснили му шта се десило. У то време, Милан није био клуба од ког очекујете да продаје најбоље играче. Њихова филозофија је била да продају само оне који су стварно хтели да напусте клуб, а ја то нисам хтео. Међутим, када је Адријано Галијани причао са мојим оцем рекао му је да су загрејани за продају ’огромна је количина новца и прихватићемо понуду’. Нисам знао шта да мислим. Та ситуација ме је потпуно пореметила", рекао је Кака у новембру за ФоурФоурТwо.
Најконкретнији је био Манчестер сити који је понудио невероватних 100 милиона фунти јануара 2009. године.
Кака је једноставно преко свог оца Боскеа и уједно агента поручио једноставно "Не". Навијачи су славили, а клуб који је хтео да га прода то није успео.
Кака ја имао друге планове, али се за клуб план није променио ни шест месеци касније када је на врата Сан Сира закуцао Реал са кофером од 70 милиона евра. Момак кога је Милан, по Берлусконијевим речима "довео за кикирики" (8.25 милиона евра) отишао је пут Мадрида.
"Када сам неколико месеци касније отишао у Реал Мадрид, остварио ми се сан јер је то била једина ствар сигурна у мојој глави – ако икада будем морао да идем у неки други клуб после Милана, биће то Реал Мадрид. Али живот има своје путеве и у том тренутку понуда је дошла од Ситија. Мислим да је одлука да одбијем Сити доказ да ми новац никад није био приоритет", присећа се Кака.
У Реалу није кренуло по добру. Десила се тешка повреда колена па и пауза од осам месеци. Реал, као машинерија која не сме да стане већ је нашао замену у виду фантастичног Месута Езила који је био једно од откровења шампионата у Јужној Африци.
Кака је углавном почињао са клупе и наредних година је уследио његов играчки пад. Одиграо је још једну сезону у Милану, 2013/2014 када је била тачно деценија од првог доласка у клуб ком је оставио најбоље што зна.
За Милан је укупно одиграо 306 утакмица на којима је дао 104 гола и уписао 55 асистенција. Пре три године по други пут је отишао из Милана и други пут дошао у Сао Пауло као прелазну станицу до Орландо ситија, малог клуба америчке МЛС лиге у коме је за собом погасио светла велике, европске позорнице.
"Био сам на прес конференцији у малој просторији стадиона ’Орландо ситија’ у којој је велики Кака објавио да нас напушта и да не обнавља уговор са ’Лавовима’. Стварно мислим да би требало организовати већање у градској скупштини где би се локални политичари, виђени људи и они из туристичке организације заједно са навијачима ’Лавова’ сакупили да бар захвале човеку који је на мапу ставио ’Орландо сити’ и град Орландо на међународну фудбалску мапу... Он није само играч, он је мит, он је међународна икона. Није био само фудбалер ’Орландо ситија’. Био је практично комплетна маркетинг машина која је брендирала Орландо локално и глобално“ пише новинар Мајк Бјанки из Орландо сентинела о доприносу Бразилца за клуб и читав град.
Са 35 година Кака и даље донира цркви, а од 2004. године непрестано учествује у хуманитарним акцијама. У фудбалу је освојио све: Серију А, италијански Суперкуп, шпанску ЛаЛигу, Светско првенство, Куп конфедерација два пута, био је најбољи стрелац Лиге шампиона, најбољи у Италији... Субота, 2. децембар је била тачно десет година откако је Рикардо Изексон дос Сантос Леите освојио и Златну лопту пре него су Меси и Роналдо успоставили свој дуопол на то признање.
Са 35 година Кака каже да га после сваке утакмице све боли и да је крај каријере иза угла.
Иако никада није био део света гламура друштвених мрежа и интернета, баш је интернет место на коме се могу пронаћи бројни подсетници зашто је Кака члан Миланових идеалних 11 свих времена и један од последњих фудбалских ванземаљаца са ове планете.
Извор: Б92
Коментари / 0
Оставите коментар