Трибунал није судио народима

Хашки трибунал није политичка установа и на њему се није судило народима него одговорнима за тешке ратне злочине и кршење Женевске конвенције, изјавио је главни хашки тужилац Серж Брамерц у разговору за љубљанско "Дело".

Босна и Херцеговина 02.12.2017 | 13:20 "Осуђени починоци нису војници који су се борили за домовину, своја села или породице него заповједници који су убијали ратне заробљенике заштићене Женевском конвенцијом. Нема ништа херојског у спаљивању села, исељавању људи из њихових домова или постицању војника на масовно полно насиље", рекао је Брамерц.

Говорећи о пресуди Ратку Младићу, Брамерц је рекао да то није пресуда народу већ само Младићу.

"То је осуда Младића и само Младића, а не осуда народа. Врло је важно да заједница из које је починилац разумије да ми то знамо разликовати", рекао је он, додајући да треба истицати како осуђеници у Хагу нису хероји него они који се лажно приказују бранитељима свог народа, "а заправо су искористили и издали његово повјерење за своје властите личне и политичке интересе".

Брамерц је рекао да тренутно наставља свој рад у Хагу како би се закључио прелаз са Хашког трибунала на тзв. резидуални механизам, додавши да на тај механизам прелазе и преостали поступци у случајевима Станишић и Симатовић те жалбе Караџића и Младића, што је од велике важности, али да ће механизам пружати и помоћ у суђењима за ратне злочине пред националним судовима.

"Само у БиХ је више од три хиљаде неријешених случајева ратних злочина. Наш кабинет има 9 милиона страница докумената о конфликту у некадашњој Југославији и све те информације су на располагању националним истражним канцеларијама", каже је Брамерц.

Према његовим ријечима, данашња ситуација у погледу суђења за ратне злочине као дио процеса помирења није позитивна.

Поступци који се воде у Србији, Хрватској и БиХ су спори, а квалитет сарадње међу тужилаштвима тих држава слабија је него прије неколико година, међу осталим и због изостанка потребне политичке воље.

Каже да је потребно да се од починилаца злочина ограде политичари и не користе националистичку реторику, чиме "оживљавају тамне духове из 90-их година", те да је важно и дјеловање невладиних организација. 

"Такав је примјер једног удружења младих из Хрватске које се јавним писмом извинило припадницима Срба за злочине почињене у Олуји",рекао је Брамерц.

"То је историјска чињеница коју хрватска страна радо негира", додао је Брамерц.

(Индеx.хр)