СП: Представљамо ривале Србије на СП - Костарика...

"Најслабија" селекција брани 1/4-финале Мундијала! Фудбалска репрезентација Србије играће на Светском првенству у Русији 2018. године у групи Е против селекција Бразила, Швајцарске и Коста Рике. Репрезентацију ове земље некада је водио Бора Милутиновић, а у посљедњих петнаест година израсли су у једну од најјачих централноамеричких селекција. Представљамо вам Костарику. . .  КОСТАРИКА - Газда Навас и магични Тикоси! Ко их потцени, наћи ће се на поду! Како је Костарика постала озбиљна екипа од које су почели да зазиру и највеће селекције?

Фудбал 01.12.2017 | 22:00 Жребом у Москви одлучено је да се "Орлови" за пласман на Мундијал борити против једног изразитог фаворита и две репрезентације које су нам по мери.

Репрезентација Костарике спада у тимове које су нам по мери и са њима ћемо водити велику борбу за пласмана у наредну фазу.

Фудбалска репрезентација Костартике, на папиру, је можда и најслабија репрезентација у групи Е. Међутим, ова репрезентација учествоваће други пут заредом на Мундијалу и заслужује велики респект.

Пре четири године у Бразилу су покупили симаптије многих заљубљеникау фудбал јер су као првопласирана селекција прошли у осмину финала. Занимљиво, Костарика је била прва у групи и то испред Уругваја, Италије и Енглеске.

Потом су у нокаут фази избацили репрезентацију Грчке (на пенеле), да би после трилера испали од Холандије (на пенале). Костарика је била на корак од полуфинала, али ипак, нису успели да направе историјски успех.

Ово нам много говори о њима, задржали су већину играча из те генерације, а предводи их луцидни Брајан Руис. Далеко су од репрезентације која је за потцењивање и биће веома интересантно играти против њих.

Репрезантација Костарике први меч на овом шампионату игра против Србија (17.6), потом против Бразила (22.6.), док последњи меч игра са Швајцарском (27.6).

Репрезентација Србије прву утакмицу на Свјетском првенству 2018 у Русији играће против Костарике, селекције из Централне Америке која је један од редовнијих учесника Свјетског првенства, бар у посљедње двије деценије.

Биће ово друго узастопно учешће Костариканаца и чак четврто на посљедњих пет Мундијала, што говори о континуитету којег је направила ова селекција.

Пласман у Русију репрезентација Костарике, коју са клупе води Оскар Рамирез, а на терену предводи искусни капитен Брајан Руиз, обезбиједила је коло прије краја квалификација у ЦОНЦАЦАФ зони.

Поготком Кендала Вастона дубоко у судијској надокнади Костарика је стигла до ремија 1:1 против Хондураса и обезбиједила друго мјесто на табели централноамеричких квалификација, иза првопласираног Мексика.

Костариканци су у посљедњем колу себи дозволили луксуз да буду поражени Панаме резултатом 2:1, који Костарики није значио ништа, а Панами јесте пласман у Русију.

Мексико, Костарика и Панама пласирали су се на Свјетско првенство, а Хондурас је на крају „извисио“ и морао је у интерконтинентални бараж у којем је елиминисан од Аустралије.

Током квалификација Костарика је остварила четири побједе и четири ремија, а једина два пораза су доживјели од Мексика и поменути пораз од Панаме када је већ све било готово.

Пласманом на Свјетско првенство у Русију селекција Костарике наставила је континуитет учешћа на Свјетским првенствима који је почео 1990. године у Италији, када је ову селекцију предводио српски стручњак Бора Милутиновић.

Иако је ову репрезентацију водио тек два мјесеца, прије и током Мундијала 1990. Милутиновић је ударио темеље овој селекцији и већ у њеном дебитантском наступу постигао изузетне успјехе којим се ова селекција наметнула као један од лидера у ЦОНЦАЦАФ зони.

Већ у првој утакмици Костарика је савладала Шкотску 1:0 и тако постала прва селекција из Централне Америке која је остварила тријумф на свјетским првенствима.

Након пораза 1:0 од Бразила у другом колу селекција коју је предводио Милутиновић савладала је и Шведску 2:1 и пласирала се у шеснаестину финале у којем је поразом 4:1 од Чехословачке завршила дебитантски наступ.

Пропустила је Костарика наредна сва Мундијала у САД и Француској, а онда се под вођством Александреа Гимараеша 2002. године вратила на велику сцену, на којој је до данас, уз изузетак Свјетског првенства 2010. године.

Наступима у репрезентацији фудбалери из Костарике градили су репутацију и крчили полако пут ка Европи, а неки од њих стигли су и до најјачих лига „петице“, попут Пауола Ванчопа, некадашњег фудбалер Вест Хема и Манчестер Ситија, Винстона Паркса, који је наступао за Удинезе илиЖилберта Мартинеза који је стигао до Бреше, Сампдорије и Роме, за коју додуше никада није заиграо.

Број Костариканаца у Европи данас је много већи, а најпознатији је Кејлор Навас, голман који се прославио на Свјетском првенству у Бразилу 2014. и изборио за уговор са славним Реал Мадридом.

Са њим на голу Костарика је стигла до највећег успјеха у историји - четвртфинала Мундијала и постала прва централноамеричка екипа којој је то успјело.

Прво име ове репрезентације је ипак Брајан Руиз, офанзивни везиста и  по потребилажни шпиц који је своју европску каријеру кренуо да гради у Белгији играјући за Гент и Твенте, да би касније играо у Фуламу и ПСВ-у, а од 2015. године наступа за Спортинг из Лисабона.

Он је уједно и фудбалер са највише наступа за националну селекцију од тренутно активних. Одиграо је 107 мечева и дао 23 гола, а иза њега су Селсо Борхес са 106 и Мајкл Умана са 103.Рекорд држи Валтер Сентено који је од 1995. до 2009. године сакупио 137 наступа за Костарику.

Брајан Руиз је мозак садашње екипе Костарике која се ослања на чврсту одбрану коју често чини чак пет играча, уз централни бедем који најчешће чине „острвљани“ Кристијан Гамбоа (Селтик) и Брајан Овиједо (Сандерленд) те Франсиско Калво (Минесота јунајтед).

Уз Руиза је ту углавном Целсо Борхес, а испред нападачки трио углавном чине Маркос Урена(Минесота), Јохан Венегас (Сан Хозе) те Џоел Кемпбел, момак који је некада много обећавао, али на крају није остварио каријеру каква се предвиђала.

Прије шест година стигао је као суперталенат у лондонски Арсенал, чији је члан и данас, али је након само пола године послан прво у Лоријен, да би из сезоне у сезону услиједила серија позајмица која сеже до Бетиса, чији дрес данас носи.

Костарика и Србија никада се нису састајали, а само један меч одиграли су олимпијске селекције на ОИ 1980. године у СССР-у. Тадашња Југославија славила је 3:0 головима Златка Вујовића (два) и Боре Приморца.

Репрезентација Костарике је у серији од три везана пораза, пошто је након пораза од Панаме у посљедњем колу ЦОНЦАЦАФ квалификација савладана и у пријатељским мечевима које је одиграла прошлог мјесеца.

Шпанија је славила са 5:0, а у посљедњој утакмици побиједила ју је и Мађарска резултатом 1:0.

Костарика - мала земља која живи за фудбал. А баш би дуел са овом селекцијом могао да буде одлучујући за Србију на Мундијалу када је у питању пласман у нокаут фазу такмичења. А колико, у ствари знамо о костариканском фудбалу? Ради се о репрезентацији која ће у Русији пети пут у историји учествовати на Мундијалу, односно други пут заредом. Није то репрезентација из категорије оних које би Орлови требало да се плаше, али је јасно да нико не сме да потцени Костариканце.

А управо то су пре четири године у Бразилу урадили Италијани, Енглези и Уругвајци. И то им се жестоко обило о главу, јер је Костарика без пораза на првом месту из те групе прошла даље и стигла до четвртфинала, што и јесте највећи успех ове селекције на светским шампионатима. Тада их је зауставила Холандија после пенала, али је Костарика лансирала неке играче који ће овај пут представљати главне ударне игле екипе.

Пре свих, ради се о голману Кејлору Наваса којем су сјајне одбране на Мундијала донеле трансфер из Левантеа у мадридски Реал. Поред њега, творци костариканског чуда у Бразилу били су нападачи Брајан Руиз и Џоел Кембел. А када смо већ код Руиза, не треба заборавити да дрес репрезентације Костарике носи и Џон Руиз, бивши фудбалер Црвене звезде који се и није показао у Србији. Занимљив је скуп ова селекција Костарике. Највећи број играча долази из локалних клубова, а најтрофејнији је Саприса.

Међутим, има ту још неколико занимљивих фудбалера. Попут Кристијана Гамбое, дефанзивца из Селтика, Селса Борхеса, везисте који игра у Депортиву, односно Ђанкарла Гонзалеза одбрамбеног играча Болоње. Међу, условно речено, онима који нису остварили висока очекивања навијача у Костарики су Јељцин Техеда. Момак који је скренуо пажњу јавности у Бразилу пре три године на Мундијалу, прешао је у француски Евијан захваљујући тим наступима, али је потом “нестао” и сада тавори у швајцарској Лозани. Нешто слично могло би да се каже за Кристијана Болањоса који је пре 10-ак година важио за једног од већих јужноамеричких талената. У међувремену је протраћио тај таленат, никада није достигао пут потенцијал, па сада печалбарске дане живи у екипи Ванкувер Вајткепса у Канади.

Иначе, још шесторица фудбалера из актуелног састава Костарике тренутно наступају у америчкој МЛС лиги. Ова репрезентација је прилично лако прошла прву фазу квалификација за Мундијал, са шест бодова више од другопласиране Панаме. У наредној рунди квалификација било мало компликованије, али довољно су добро Костариканци одиграли тај део да заузму друго место иза, у овом делу света, традиционално неприкосновеног Мексика.

А да видимо како је то изгледало у прошлости? Први пут у историји популарни Тикоси су се на Мундијал пласирали 1990. године, када се шампионат играо у Италији. А тада су ангажовали Бору Милутиновића. Најпре су га медији у тој централнамеричкој држави називали погрдним, именима, кловном и циркузантом, критиковали га што уочи Мундијала није заказао ниједну пријатељску утакмицу. Међутим, када су почеле утакмице у Италији, ти критичари су заћутали, односно можда је боље рећи да им је искусни српски стручњак запушио уста у великом стилу.

Све је почело утакмицом са Шкотском на Марасију у Ђенови. Острвљани, како већ умеју да буду надобудни, размишљали су по систему лако ћемо. А после су чупали косу када им је Хуан Кајасо сместио лопту у мрежи оставио их празних шака, док је Милутиновић развукао свој већ чувени осмех од увета до увета. Бразил је тог лета ипак био превелика препрека, али је у одлучујућем мечу за пролаз даље Костарика, опет у Ђенови, окренула Шведску, а гол вредан историјског пласмана у нокаут фазу дао је Хернан Медфорд који је након СП потписао уговор са загребачким Динамом. Даље од осмине финала тог лета Костарика није могла, зауставила ју је Чешка, али су Тикоси дефинитивно на велика врата ушли на светску сцену.

Следећи пут Костариканци су се нашли на Мундијалу 2002. године у Јапану и Јужној Кореји и само због лошије гол разлике од Турске нису опет изборили пласман у осмину финала. Занимљиво и у тој селекцији Костарике је играо Медфорд, додуше, тада је већ имао 34 године и носио дрес мексичке Некаксе. Главна звезда тадашње селекције био је нападач Пауло Вончоп који је име стекао у Дербију, Вест Хему и Манчестер Ситију. На овом Мундијалу Тикоси су стартовали победом над Кином од 2:0, а на клупи ривала тада је, ироније ли, седео баш Бора Милутиновић. Уследио је реми са Турском (1:1), а онда и пораз од Бразила (2:5) који их је коштао нокаут фазе. Бразилци су тада били као машина и нису имали милости према аутсајдеру.

Када је у питању Мундијал у Немачкој 2006. године, њега углавном Костариканци покушавају да забораве. Што и није чудно, с обзиром на то да су групну фазу завршили на дну табеле са “кромпиром” у колони у којој се пишу бодови. Једно вредно помена су два гола Вончопа на отварању Мундијала против Немачке.

И враћамо се опет на последње СП у Бразилу пре три године. Мало ко је очекивао да се Костарика пласира даље. У ствари, то навијачи вероватно ни у најлуђим сновима нису могли да замисле, а камоли прво место у групи. Све је почело победом над Уругвајем од 3:1, уз сјајну партију Џоела Кембела. А тек је у другом колу уследио велики шок - пала је Италија, а капитен Брајан Руиз био је егзекутор. И за крај групне фазе, реми без голова против Енглеске. У осмини финала је Костарика после пенала избацила Грчку, а онда јеКејлор Навас постао национални херој. И нема сумње да ће и на овом Мундијалу Костариканци бити у истој позицији као на прошлом. Једна ствар је јасна - ако неко потцени екипу селектора Оскара Рамиреза, црно му се пише. 



Најбољи стријелци

Најбољи стријелац у историји је Роланд Фонсека са 47 постигнутих голова на 113 мечева Иза њега су Пауло Ванчоп са 45 и Алваро Саборио са 35 постигнутих голова.

НАЈВЕЋИ УСПЈЕСИ

Свјетско првенство - 1/4 финале (2014)

Цопа Америца - 1/4 финале (2001, 2004)

Олимпијске игре - 1/4 финале (2004) ЦОНЦАЦАФ шампионат/Голд куп - 3 пута освајачи

Цопа Центроамерицана - 8 пута освајачи

Извор: мондо.ба/Б92/моззартспорт