СП: Представљамо ривале Србије на СП - Швајцарска...

Швајцарска – много боља екипа него што мислите! Фудбалска репрезентација Србије играће на Светском првенству у Русији 2018. године у групи Е против селекција Бразила, Швајцарске и Коста Рике. Србији ће на Мундијалу наредне године у Русији ривал у групи Е бити Швајцарска, селекција која је, упркос девет побједа у квалификацијама, морала у бараж, гдје је у двомечу елиминисала Сјеверну Ирску (1:0, 0:0).  ШВАЈЦАРСКА - Вечита прича о балканским клановима, озбиљан проблем са нападачима и без обзира на све - озбиљан тим! Четврто узастопно Светско првенство за тим Владимира Петковића.

Фудбал 01.12.2017 | 21:20 Жребом у Москви одлучено је да се "Орлови" за пласман на Мундијал борити против једног изразитог фаворита и две репрезентације које су нам по мери.

Једна од те две репрезентације, коју нам по мери, је Швајцарска.

Репрезентација Швајцарске нема велику традицију играња на шампионатима света, али поседује велики континуитет, пошто им је ово четврто узастопно такмичење на Мундијалима.

Швајцарска је веома лако могла да се пласира директно на СП, међутим у последњем колу су поражени од директног ривала, екипе Португала. Следио је бараж где су једва прошли против Северне Ирске.

Два нешто лошија меча против Северне Ирске нису мерило и ова репрезентација поседује велики квалитет.

Баш као што је изјавио и Никола Лазетић, овај састав пун је играча са ових простора, махом из Албаније. За тим наступају, Валон Бехрами, Адмир Мехмеди, Џердан Шаћири, Гранит Џака...

Селекцију предводи Владимир Петковић и без сумње Швајцарцима ће нам бити можда и главни конкурент за пролаз у наредну рунду.

Швајцарска први меч на шампионату игра против Бразила (17.6.), потом против Србије (22.6), а последњи меч игра са Костариком (27.6).

Пораз у посљедњем колу квалификација од Португалије (0:2) могао је скупо коштати Швајцарску.

Репрезентација, коју с клупе предводи сарајевски стручњак Владимир Петковић, у првих девет кола освојила је максималних 27 бодова, али је неуспјех у Лисабону значио да ће Швајцарци морати у бараж, и то као најбоља другопласирана селекција европских квалификација.

Сјајно одигран квалификациони циклус ипак није донио толико жељено прво мјесто и директан пласман на смотру најбољих свјетских селекција, па су на путу ка Русији "сајџије" морале одиграти још два додатна меча.

Рикардо Родригез постигао је једини гол у тих 180 минута против "острвљана", и то на гостовању у Белфасту из једанаестерца. У реваншу у Базелу није било погодака, па је Швајцарска ипак прославила пласман на Мундијал, њихов четврти узастопни, а укупно 11. у историји.



Осим Кристијана Роналда и друштва, ривали у квалификацијама били су им Мађарска, Фарска Острва, Летонија и Андора. На крају је освојено 27 бодова, колико је имала и првопласирана Португалија, са учинком од девет побједа и поразом, уз гол разлику 23:7.

Најбољи стријелац током квалификација у Петковићевом тиму био је Харис Сеферовић са четири поготка.

Швајцарци су навјећи успјех на првенствима Свијета остварили 1934, 1938. и 1954, када су заустављени у четвртфиналу.

На претходном Мундијалу 2014. године у Бразилу, у групи са Француском, Еквадором и Хондурасом завршили су на другом мјесту, да би у осмини финала, након продужетака, елиминисани од Аргентине минималним резултатом 0:1.

Најбоља другопласирана селекција европских квалификација већином је састављана од играча који наступају у њемачкој Бундеслиги.

Капитен Стефан Лихтштајнер, члан шампиона Италије Јувентуса, прва је звијезда екипе и играч који је уписао највише наступа у националном дресу од активних репрезентативаца. Са 96 утакмица у дресу са државним грбом, тренутно држи четврту позицију.

Испред њега су само Ханс Херман (118 наступа), Алан Гајгер (116) и Стефан Шапуиза (103).

Највише голова у историји за селекцију Швајцарске постигао је легендарни Александер Фрај - 42.

Осим Лихтштајнера, треба издвојити Валона Бехрамија (Удинезе), Ђердана Шаћирија (Стоук), Гранита Џаку (Арсенал), Блерима Џемаилија (Монтреал Импакт), те већ поменуте Родригеза (Милан) и Сеферовића (Бенфика), који су најзвучнија имена Швајцарске.

На клупи швајцарске селекције је већ поменути Петковић, који је репрезентацију преузео од Отмара Хицфилда по завршетку Свјетског првенства у Бразилу прије три године.

Србија и Швајцарска снаге ће одмјерити у другом колу, 22. јуна на стадиону "Балтика" у Калињинграду.

Од остамостаљења Србије, ове двије селекције никада се нису састајале. Посљедњи пут срели су се у квалификацијама за Мундијал 2002. године у Јапану и Јужној Кореји.

У Београду није било побједника (1:1, стријелци Синиша Михајловић и Стефан Шапуиза), док је репрезентација тадашње Југославије у другом мечу у Базелу головима Саве Милошевића и Младена Крстајића славила 2:1. Једини гол за домаћина постигао је Мурат Јакин.

Српски тим остварио је шест побједа, пет ремија и само два пораза у досадашњих 13 мечева, од чега је шест утакмица имало пријатељски карактер.

"Можда би све било другачије да се уместо Владимир Петковић зове Валдемар Петер".

Тако у једном ауторском тексту Аргауер Цајтунг описује незавидну ситуацију селектора Швајцарске. Хрват пореклом из Босне свако мало принуђен је да одговара на питања о клановима у табору националног тима, да велича тимски дух који објективно не постоји. Али оно о чему последњих месеци заиста не мора да брине јесте - игра. Јер Швајцарска игра озбиљан фудбал.

Уосталом, у квалификацијама за Мундијал везали су девет победа у првих девет утакмица, а ипак су до руске визе морали преко баража, јер ни актуелни европски шампиони из Португалије нису посустајали, па су победом од 2:0 у реваншу на домаћем терену Швајцарце - или боље рећи југовиће са швајцарским држављанством? - послали на Северну Ирску. А тамо онај већ чувени непостојећи пенал који је Швајцарској донео минималац у Белфасту. Довољан да се и четврти пут узастопце нађу на смотри најбољих на планети.

Податак који сам по себи сведочи о квалитету репрезентације, али чак ни он не говори колико у ствари Сајџије имају навику играња против најјачих. И то са више него солидним успехом.

Сетимо се прво Мундијала 2006. године. Први у групи са Француском, Тогоом  и Јужном Корејом испали су у осмини финала од Украјине, али тек у пенал серији. У ствари, са турнира су елиминисани иако нису примили гол. 

Четири године касније у Немачкој шокирали су свет када су на отварању турнира савладали касније светске шампионе, а владајуће европске прваке из Шпаније са 1:0. На крају ипак нису прошли групу због пораза од Чилеа.

У Бразилу 2014. поново су стигли до осмине финала пошто су савладали Еквадор и Хондурас, па им ни дебакл од Француске (2:5, Триколори су водили са 5:0) није нашкодио. Уследио је дуел са Аргентином у коме су поклекли тек после поготка Анхела Ди Марије у 118. минуту!

На Европском првенству 2016. били су други у Групи са Француском, Албанијом и Румунијом, а у осмини финала, су испали од Пољске, опет на пенале, које су им донеле "маказице" Ђердана Шаћирија, стрелца можда и најлепшег гола турнира.

Јасно је, дакле, нико се није наиграо фудбала против Швајцарске. Са Гранитом Џаком као мотором екипе, Ђерданом Шаћиријем као најопаснијим играчем, уз тихог, али непредвидивог Адмира Мехмедија, па капитеном Штефаном Лихтштајнером, одличним Рикардом Родригеза... Швајцарце нико не сме да потцени.

Али далеко од тога да они немају својих слабих тачака.

Прва је, ма колико се упињали они да је негирају, управо та подељеност на "домороце" и "дошљаке", а под тим дошљацима се чак и не мисли толико на Родригеза или тамнопутог Брила Ембола, колико на еx-југовиће. Мало је њихових заједничких слика, још мање неких искрених комплимената, а чак ни повремене отровне стрелице нису баш тако ретке.Лихтштајнер је тако још пре две године критиковао Фудбалски савез Швајцарске што се олако одрекао Пирмина Швеглера и Транкиља Барнете и препустио играчима који не могу да се идентификују са репрезентацијом. Али ћутали су у савезу, јер у овој репрезентацији главни играчи јесу управо они са албанским пореклом. И онда се свашта мора истрпети, па тако и оне недавне речи ћудљивог Шаћирија.

"Шта ако ме позове селектор Косова и каже да ме жели за капитена? Наравно да бих размислио о томе", дигао је глас Шачири, незадовољан тиме што га Швајцарци увек превиде када причају о капитенској траци, иако је свима јасно да када Лихтштајнер буде отишао из националног тима Петковић неће имати много избора: Ђердан или Гранит.

Међутим, није још дошло дотле да се размишља о капитенској траци. Уосталом, Петковић има и битнијих дилема. Рецимо, кога гурнути у напад? Харис Сеферовић никако да убеди јавност да је он довољно добар да предводи овако потентан тим, па га је после силних промашаја у реваншу са Северном Ирском у Базелу део навијача звиждуцима испратио са терена на шта им је он одговорио - средњим прстом.

Брил Емболо је требало да буде тај који ће преузети снајпер, али тешка повреда због које је пропустио већи део протекле сезоне значајно је успорила његов даљи развој. Момак који се пре две сезоне, док је још био играч Базела, помињао као велика жеља Манчестер јунајтеда, никако да се пробије и до статуса стартног шпица Шалкеа. Додуше, барем игра, али врло мало, па ове сезоне још није постигао гол, чак ни у куп утакмицама са нижеразредним противницима.

Што се осталих позиција тиче, нема ту неких великих дилема. На голу Јан Зомер и даље има предност у односу на Романа Буркија, поред Лихтштајнера у последњој линији су стандардни Родригез, Фабијан Шар и Јоан Ђуру. Испред Џака, најчешће у пару са ВалономБехрамијем, мада су у игри и Желсон Фернадес и Ремо Фројлер. У офанзивнијем делу везног реда Шаћири, Мехмеди и Блерим Џемаили или Емболо с обзиром да му Петковић још не верује толико да због њега склони Сеферовића. Ерен Дердијок и Јосип Дрмић су имали своје прилике да се наметну, али је Сеферовић преживео филтер.

Ипак, као што рекосмо, без обзира на све те мане - Швајцарска је други фаворит наше групе. Благи додуше. Те приче о поделама у свлачионици до сада су остајале само то - приче. Тај проблем у навали није их спречио да тресу противничке мреже. Брзину може да им донесе иСтивен Зубер, позади се уздају и у Мануела Аканжија...

Солидно, врло солидно. Чак и за велика такмичења. Али не би требало Орлови баш да претерају са респектом. Јер уз све дужно поштовање није то екипа из првог ешалона. И тих девет победа у девет првих квалификационих кола су, изузев стартних 2:0 против Португалије, извојеване против екипа скромног квалитета какве су Андора, Летонија, Фарска Острва и Мађарска.

Србија је, бар се надамо, ипак мало већи залогај. Можда и превелик за Петковићев тим?

Извор: мондо.ба/Б92/моззартспорт