SP: Predstavljamo rivale Srbije na SP - Švajcarska...

Švajcarska – mnogo bolja ekipa nego što mislite! Fudbalska reprezentacija Srbije igraće na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018. godine u grupi E protiv selekcija Brazila, Švajcarske i Kosta Rike. Srbiji će na Mundijalu naredne godine u Rusiji rival u grupi E biti Švajcarska, selekcija koja je, uprkos devet pobjeda u kvalifikacijama, morala u baraž, gdje je u dvomeču eliminisala Sjevernu Irsku (1:0, 0:0).  ŠVAJCARSKA - Večita priča o balkanskim klanovima, ozbiljan problem sa napadačima i bez obzira na sve - ozbiljan tim! Četvrto uzastopno Svetsko prvenstvo za tim Vladimira Petkovića.

  • Sport
  • Fudbal


Žrebom u Moskvi odlučeno je da se "Orlovi" za plasman na Mundijal boriti protiv jednog izrazitog favorita i dve reprezentacije koje su nam po meri.

Jedna od te dve reprezentacije, koju nam po meri, je Švajcarska.

Reprezentacija Švajcarske nema veliku tradiciju igranja na šampionatima sveta, ali poseduje veliki kontinuitet, pošto im je ovo četvrto uzastopno takmičenje na Mundijalima.

Švajcarska je veoma lako mogla da se plasira direktno na SP, međutim u poslednjem kolu su poraženi od direktnog rivala, ekipe Portugala. Sledio je baraž gde su jedva prošli protiv Severne Irske.

Dva nešto lošija meča protiv Severne Irske nisu merilo i ova reprezentacija poseduje veliki kvalitet.

Baš kao što je izjavio i Nikola Lazetić, ovaj sastav pun je igrača sa ovih prostora, mahom iz Albanije. Za tim nastupaju, Valon Behrami, Admir Mehmedi, Džerdan Šaćiri, Granit Džaka...

Selekciju predvodi Vladimir Petković i bez sumnje Švajcarcima će nam biti možda i glavni konkurent za prolaz u narednu rundu.

Švajcarska prvi meč na šampionatu igra protiv Brazila (17.6.), potom protiv Srbije (22.6), a poslednji meč igra sa Kostarikom (27.6).

Poraz u posljednjem kolu kvalifikacija od Portugalije (0:2) mogao je skupo koštati Švajcarsku.

Reprezentacija, koju s klupe predvodi sarajevski stručnjak Vladimir Petković, u prvih devet kola osvojila je maksimalnih 27 bodova, ali je neuspjeh u Lisabonu značio da će Švajcarci morati u baraž, i to kao najbolja drugoplasirana selekcija evropskih kvalifikacija.

Sjajno odigran kvalifikacioni ciklus ipak nije donio toliko željeno prvo mjesto i direktan plasman na smotru najboljih svjetskih selekcija, pa su na putu ka Rusiji "sajdžije" morale odigrati još dva dodatna meča.

Rikardo Rodrigez postigao je jedini gol u tih 180 minuta protiv "ostrvljana", i to na gostovanju u Belfastu iz jedanaesterca. U revanšu u Bazelu nije bilo pogodaka, pa je Švajcarska ipak proslavila plasman na Mundijal, njihov četvrti uzastopni, a ukupno 11. u istoriji.



Osim Kristijana Ronalda i društva, rivali u kvalifikacijama bili su im Mađarska, Farska Ostrva, Letonija i Andora. Na kraju je osvojeno 27 bodova, koliko je imala i prvoplasirana Portugalija, sa učinkom od devet pobjeda i porazom, uz gol razliku 23:7.

Najbolji strijelac tokom kvalifikacija u Petkovićevom timu bio je Haris Seferović sa četiri pogotka.

Švajcarci su navjeći uspjeh na prvenstvima Svijeta ostvarili 1934, 1938. i 1954, kada su zaustavljeni u četvrtfinalu.

Na prethodnom Mundijalu 2014. godine u Brazilu, u grupi sa Francuskom, Ekvadorom i Hondurasom završili su na drugom mjestu, da bi u osmini finala, nakon produžetaka, eliminisani od Argentine minimalnim rezultatom 0:1.

Najbolja drugoplasirana selekcija evropskih kvalifikacija većinom je sastavljana od igrača koji nastupaju u njemačkoj Bundesligi.

Kapiten Stefan Lihtštajner, član šampiona Italije Juventusa, prva je zvijezda ekipe i igrač koji je upisao najviše nastupa u nacionalnom dresu od aktivnih reprezentativaca. Sa 96 utakmica u dresu sa državnim grbom, trenutno drži četvrtu poziciju.

Ispred njega su samo Hans Herman (118 nastupa), Alan Gajger (116) i Stefan Šapuiza (103).

Najviše golova u istoriji za selekciju Švajcarske postigao je legendarni Aleksander Fraj - 42.

Osim Lihtštajnera, treba izdvojiti Valona Behramija (Udineze), Đerdana Šaćirija (Stouk), Granita Džaku (Arsenal), Blerima Džemailija (Montreal Impakt), te već pomenute Rodrigeza (Milan) i Seferovića (Benfika), koji su najzvučnija imena Švajcarske.

Na klupi švajcarske selekcije je već pomenuti Petković, koji je reprezentaciju preuzeo od Otmara Hicfilda po završetku Svjetskog prvenstva u Brazilu prije tri godine.

Srbija i Švajcarska snage će odmjeriti u drugom kolu, 22. juna na stadionu "Baltika" u Kalinjingradu.

Od ostamostaljenja Srbije, ove dvije selekcije nikada se nisu sastajale. Posljednji put sreli su se u kvalifikacijama za Mundijal 2002. godine u Japanu i Južnoj Koreji.

U Beogradu nije bilo pobjednika (1:1, strijelci Siniša Mihajlović i Stefan Šapuiza), dok je reprezentacija tadašnje Jugoslavije u drugom meču u Bazelu golovima Save Miloševića i Mladena Krstajića slavila 2:1. Jedini gol za domaćina postigao je Murat Jakin.

Srpski tim ostvario je šest pobjeda, pet remija i samo dva poraza u dosadašnjih 13 mečeva, od čega je šest utakmica imalo prijateljski karakter.

"Možda bi sve bilo drugačije da se umesto Vladimir Petković zove Valdemar Peter".

Tako u jednom autorskom tekstu Argauer Cajtung opisuje nezavidnu situaciju selektora Švajcarske. Hrvat poreklom iz Bosne svako malo prinuđen je da odgovara na pitanja o klanovima u taboru nacionalnog tima, da veliča timski duh koji objektivno ne postoji. Ali ono o čemu poslednjih meseci zaista ne mora da brine jeste - igra. Jer Švajcarska igra ozbiljan fudbal.

Uostalom, u kvalifikacijama za Mundijal vezali su devet pobeda u prvih devet utakmica, a ipak su do ruske vize morali preko baraža, jer ni aktuelni evropski šampioni iz Portugalije nisu posustajali, pa su pobedom od 2:0 u revanšu na domaćem terenu Švajcarce - ili bolje reći jugoviće sa švajcarskim državljanstvom? - poslali na Severnu Irsku. A tamo onaj već čuveni nepostojeći penal koji je Švajcarskoj doneo minimalac u Belfastu. Dovoljan da se i četvrti put uzastopce nađu na smotri najboljih na planeti.

Podatak koji sam po sebi svedoči o kvalitetu reprezentacije, ali čak ni on ne govori koliko u stvari Sajdžije imaju naviku igranja protiv najjačih. I to sa više nego solidnim uspehom.

Setimo se prvo Mundijala 2006. godine. Prvi u grupi sa Francuskom, Togoom  i Južnom Korejom ispali su u osmini finala od Ukrajine, ali tek u penal seriji. U stvari, sa turnira su eliminisani iako nisu primili gol. 

Četiri godine kasnije u Nemačkoj šokirali su svet kada su na otvaranju turnira savladali kasnije svetske šampione, a vladajuće evropske prvake iz Španije sa 1:0. Na kraju ipak nisu prošli grupu zbog poraza od Čilea.

U Brazilu 2014. ponovo su stigli do osmine finala pošto su savladali Ekvador i Honduras, pa im ni debakl od Francuske (2:5, Trikolori su vodili sa 5:0) nije naškodio. Usledio je duel sa Argentinom u kome su poklekli tek posle pogotka Anhela Di Marije u 118. minutu!

Na Evropskom prvenstvu 2016. bili su drugi u Grupi sa Francuskom, Albanijom i Rumunijom, a u osmini finala, su ispali od Poljske, opet na penale, koje su im donele "makazice" Đerdana Šaćirija, strelca možda i najlepšeg gola turnira.

Jasno je, dakle, niko se nije naigrao fudbala protiv Švajcarske. Sa Granitom Džakom kao motorom ekipe, Đerdanom Šaćirijem kao najopasnijim igračem, uz tihog, ali nepredvidivog Admira Mehmedija, pa kapitenom Štefanom Lihtštajnerom, odličnim Rikardom Rodrigeza... Švajcarce niko ne sme da potceni.

Ali daleko od toga da oni nemaju svojih slabih tačaka.

Prva je, ma koliko se upinjali oni da je negiraju, upravo ta podeljenost na "domoroce" i "došljake", a pod tim došljacima se čak i ne misli toliko na Rodrigeza ili tamnoputog Brila Embola, koliko na ex-jugoviće. Malo je njihovih zajedničkih slika, još manje nekih iskrenih komplimenata, a čak ni povremene otrovne strelice nisu baš tako retke.Lihtštajner je tako još pre dve godine kritikovao Fudbalski savez Švajcarske što se olako odrekao Pirmina Šveglera i Trankilja Barnete i prepustio igračima koji ne mogu da se identifikuju sa reprezentacijom. Ali ćutali su u savezu, jer u ovoj reprezentaciji glavni igrači jesu upravo oni sa albanskim poreklom. I onda se svašta mora istrpeti, pa tako i one nedavne reči ćudljivog Šaćirija.

"Šta ako me pozove selektor Kosova i kaže da me želi za kapitena? Naravno da bih razmislio o tome", digao je glas Šačiri, nezadovoljan time što ga Švajcarci uvek previde kada pričaju o kapitenskoj traci, iako je svima jasno da kada Lihtštajner bude otišao iz nacionalnog tima Petković neće imati mnogo izbora: Đerdan ili Granit.

Međutim, nije još došlo dotle da se razmišlja o kapitenskoj traci. Uostalom, Petković ima i bitnijih dilema. Recimo, koga gurnuti u napad? Haris Seferović nikako da ubedi javnost da je on dovoljno dobar da predvodi ovako potentan tim, pa ga je posle silnih promašaja u revanšu sa Severnom Irskom u Bazelu deo navijača zvižducima ispratio sa terena na šta im je on odgovorio - srednjim prstom.

Bril Embolo je trebalo da bude taj koji će preuzeti snajper, ali teška povreda zbog koje je propustio veći deo protekle sezone značajno je usporila njegov dalji razvoj. Momak koji se pre dve sezone, dok je još bio igrač Bazela, pominjao kao velika želja Mančester junajteda, nikako da se probije i do statusa startnog špica Šalkea. Doduše, barem igra, ali vrlo malo, pa ove sezone još nije postigao gol, čak ni u kup utakmicama sa nižerazrednim protivnicima.

Što se ostalih pozicija tiče, nema tu nekih velikih dilema. Na golu Jan Zomer i dalje ima prednost u odnosu na Romana Burkija, pored Lihtštajnera u poslednjoj liniji su standardni Rodrigez, Fabijan Šar i Joan Đuru. Ispred Džaka, najčešće u paru sa ValonomBehramijem, mada su u igri i Želson Fernades i Remo Frojler. U ofanzivnijem delu veznog reda Šaćiri, Mehmedi i Blerim Džemaili ili Embolo s obzirom da mu Petković još ne veruje toliko da zbog njega skloni Seferovića. Eren Derdijok i Josip Drmić su imali svoje prilike da se nametnu, ali je Seferović preživeo filter.

Ipak, kao što rekosmo, bez obzira na sve te mane - Švajcarska je drugi favorit naše grupe. Blagi doduše. Te priče o podelama u svlačionici do sada su ostajale samo to - priče. Taj problem u navali nije ih sprečio da tresu protivničke mreže. Brzinu može da im donese iStiven Zuber, pozadi se uzdaju i u Manuela Akanžija...

Solidno, vrlo solidno. Čak i za velika takmičenja. Ali ne bi trebalo Orlovi baš da preteraju sa respektom. Jer uz sve dužno poštovanje nije to ekipa iz prvog ešalona. I tih devet pobeda u devet prvih kvalifikacionih kola su, izuzev startnih 2:0 protiv Portugalije, izvojevane protiv ekipa skromnog kvaliteta kakve su Andora, Letonija, Farska Ostrva i Mađarska.

Srbija je, bar se nadamo, ipak malo veći zalogaj. Možda i prevelik za Petkovićev tim?

Izvor: mondo.ba/B92/mozzartsport

KOMENTARI0
POŠALJITE PORUKU

Razvoj: NEST

© Aleksandar Kamenjašević 2018.
Sva prava zadržana.