Завјесе падају, горчина остаје

Нити је Хашки трибунал испунио своју сврху нити је допринио помирењу у региону, гласи став који превладава када се сумирају протекле 24 године рада Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ), а који ће формално бити затворен посљедњег дана ове године.

Босна и Херцеговина 01.12.2017 | 07:15 Заставе се спуштају, а остају замјерке, од којих се најучесталија односи на дужину казни у односу на националност оптужених. Наиме, Срби су у судницама прошли као боси по стаклу - поред шест доживотних казни, одрезана им је вишеструко дужа робија него Бошњацима и Хрватима заједно.

РАСПРАВЕ

Свака пресуда Хашког трибунала изазивала је опречне реакције и жустре расправе, те додатно компликовала односе у региону. Свака судијска одлука је за бар једну страну била срамна, пристрасна, необјективна и политичка, а Трибунал је називан лакрдијом и мјестом гдје правда умире.

Јуче је Милорад Додик, предсједник РС, рекао да Хашки трибунал за вријеме свог постојања није обезбиједио правду и истину, него је постао највећи генератор непомирења међу народима бивше Југославије, те напоменуо да српски народ остаје без одговора на питање ко је побио око 30.000 Срба.

"И оно мало напора у функцији помирења који су уложени у конкретним локалним заједницама и на простору цијеле БиХ Хашки трибунал је својим одлукама у континуитету срушио", рекао је Додик, додајући да након Хашког трибунала остају четири истине: српска, хрватска, бошњачка и хашка, са којима сви на простору бивше Југославије морају да се носе у будућности.

Дан раније је Бакир Изетбеговић, члан Предсједништва БиХ, рекао да је "Хашки трибунал институција УН-а и да тиме представља цијели цивилизирани свијет".

"Темељитим радом је афирмисао углед и вратио осјећај дјелимичне сатисфакције жртвама и породицама жртава. То је институција и пресуде треба прихватити искрено и провести их", поручио је Изетбеговић.

Александар Вучић, предсједник Србије, проблем види у дуплим аршинима ЕУ.

"Срба је много страдало, у БиХ 30.000, а ниједан човек, нико за то није одговарао, никоме није пало на памет да то питање постави", рекао је Вучић.

Колинда Грабар-Китаровић, предсједница Хрватске, подсјетила је да је Хрватска подржала оснивање МКСЈ имајући у виду његову улогу у осигуравању правде, али је истакла како овај суд није био овлаштен да ствара нове доктрине, "чиме је пропустио остварити улогу правде за жртве постављајући се као политички арбитар".

Магистар права Дамир Алић сматра да сви треба да се сложе са чињеницом да Хашки трибунал није у потпуности остварио своју сврху, али је и додао да оно што видимо пред нашим судовима не можемо назвати успјешном причом у смислу процесуирања ратних злочина.
МУКЕ

Универзитетски професор Славо Кукић сматра да народ у БиХ има доста својих мука и да нема времена да се бави појединачним пресудама у вези с оним што се догађало деведесетих година на све три стране.

И ту има доста истине... Од почетка рада Хашког трибунала до данас све је више опадало интересовање јавности за дешавања у судницама, изузев пресуда, које би подгријале страсти на неколико дана, а затим пале у заборав.

Оптужбе на рачун МКСЈ биле су доста жестоке. Било је и тврдњи да се ради о противзаконитој институцији у којој влада аматеризам, те која никада није успјела да докаже свој ауторитет, а поједини правници су оцјењивали да су у Вијећу сједиле судије које нису судиле чак ни фудбалску утакмицу.

Штавише, чак и неки од оптужених користили су сваку прилику да највулгарнијим рјечником разговарају са тужиоцима и судијама. Када се подвуче црта, најближе истини је да је свака пресуда донесена у Хагу доприносила додатном раздору међу ионако подијељеним народима наших простора.

СМРТ У ХАГУ

Слободан Праљак, некадашњи командант Главног штаба Хрватског вијећа одбране, прекјуче је у судници, након што му је потврђено 20 година робије, попио отров, а недуго затим и преминуо.

Генерал Здравко Толимир преминуо је у фебруару прошле године у притворској јединици, а годину раније је осуђен на доживотни затвор.

Слободан Милошевић, бивши предсједник Србије и Југославије, умро је у марту 2006. године у притворској јединици Хашког трибунала, гдје се налазио због оптужнице за злочине против човјечности.

Милан Бабић, бивши предсједник Републике Српске Крајине, објесио се у ћелији 2006. године. Био је осуђен на казну од 13 година затвора.

Милан Ковачевић, оптужени за злочине у Приједору, преминуо је у августу 1998. године у својој ћелији. Није дочекао пресуду.

Славко Докмановић, бивши предсједник општине Вуковар, оптужен за злочине над цивилима, нађен је објешен у ћелији Хашког суда у јуну 1998.

БРОЈКЕ

0 поступака у току
2 на поновљеном суђењу пред ММКС
13 лица прослијеђено националним судовима
19 лица ослобођено кривице
37 поступака окончано (оптужнице повучене)
90 осуђених
161 лице оптужено
4.650 свједока саслушано
10.800 дана суђења

ФАКТИ

Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) је суд Уједињених нација и бави(о) се злочинима почињеним током сукоба на Балкану током деведесетих година прошлог вијека.

Основан је 1993. године у Хагу, а бавио се предметима који се тичу геноцида, злочина против човјечности, кршења закона и обичаја ратовања, те тешких повреда Женевских конвенција.

Највећи број предмета у којима је поступано бавио се злочинима за које се наводи да су их починили Срби, мада је водио истраге и подигао оптужбе и против особа осталих националности.

Од 2003. године Суд је сарађивао с националним правосудним системима и судовима у бившој Југославији.

На оптуженичким клупама у Хагу нашли су се шефови држава, предсједници влада, начелници генералштабова, министри унутрашњих послова и многи други политички, војни и полицијски руководиоци.

(Независне новине)