Запошљавање је посљедња брига

Међу социјалним партнерима у току је тешка рововска битка за сваку марку јавног новца, интереси су различити, али у земљи незапослених ником нису у фокусу нова радна мјеста.

Република Српска 26.11.2017 | 18:40 Консултацијама о преднацрту буџета РС за 2018. годину, чија је главна функција, како је признао и сам министар финансија Зоран Тегелтија, “да обезбиједи функционисање институција Српке”, претходила је маратонска седница Економско социјалног савјета РС.

Синдикалци, послодавци, представници јавних фондова, надмудривали су се на тему: како распоредити новац од радничких доприноса.

Послодавци су предлагали да се 15 милиона КМ, који су досад кориштени за подстицаје запошљавању, преусмјери у Фонд дечје заштите да би се за запослене раднице породиљско одсуство рефундирало у пуном бруто износу.

Саша Тривић, предсједник Удружења послодаваца у прехрамбеној индустрији, која запошљава углавном женску радну снагу, борбу за своје интересе привредника образложио прилично циничним аргументом.

''Пројекти за запошљавање и немају бог зна каквог смисла, јер људи одлазе из РС па је на тржишту све мање активне радне снаге'', рекао је Тривић.



На мањак адекватне радне снаге послодавци се одавно жале, не размишљајући о томе да радно способни људи не би из РС бјежали главом без обзира, ако би добили прилику за квалитетно запошљавање.

На крају, Влада РС је предложила измјене закона о доприносима, како би дио којим је до сада располагао Завод за запошљавање РС, заиста добиле породиље, али не раднице, него незапослене.

Незапосленим младим мајкама премијерка Жељка Цвијановић је још прије мјесец дана обећала да ће од идуће године, која је неким случајем и година избора, добијати 405 КМ мјесечне накнаде за вријеме трајања породиљског одсуства, како би се “незапослене и запослене породиље изјадначиле у правима”.

С друге стране, из Савеза синдиката РС поручује да подржавају и запослене и незапослене породиље и пројекте за запошљавање, али не “преко радничких леђа”.

''Није у реду да се у оваквој ситуацији смањује допринос за осигурање од незапослености, да би се тај новац дао неком другом. Напротив, треба повећати накнаде људима који остану без посла и прудужити вријеме примања тих накнада'', каже предсједница Савеза синдиката РС Ранка Мишић.

Подвлачи да је ова накнада у РС најмања у региону.

''У развијеним земљама та накнада може обезбиједити незапосленом раднику пристојно преживљавање, а пошто то није занемарив новац, тиме се мотивишу и агенције за запошљавање, из чијег се фонда накнада издваја, да незапосленом што прије нађу посао и скину га са платне листе'', поручује Мишићева.

Завод за запошљавање РС, који тај посао обавља у Српској, током године на измаку је провео неколико пројеката за подстицање запошљавања и самозапошљавања борачких категорија, радника старијих од 50 година, Рома и других категорија незапослених.

У те пројекте је уложено око 8 милиона КМ, али они, како процјењују стручњаци, као ни ранијих година нису дали бог зна какве резултате.

Како је раније писао “ЕуроБлиц”, и Главна служба ревизије јавног сектора РС имала је озбиљних примедби везаних за ове пројекте и за пословање Завода за запошљавање РС.

Између осталог, ревизори су утврдили да су неким послодавцима субвенције за запошљавање додјељиване по неколико пројеката, а неки су одбијени приликом аплицирања код другог пројекта, с образложењем да су већ једном користили новац из Завода.

Иако је упутством о запошљавању дефинисано да је услов да послодавац, који добије новац за запошљавање, са радником потпише уговор на неодређено вријеме, у пракси је ситуација другачија.

Тако је утврђено да неки послодавци по истеку уговора дају отказ „новозапосленом“ раднику, који се опет нађе на евиденцији Завода, али за такво понашање, подвукли су ревизори, нису утврђене санкције.

Тренд благог раста

Према Анкети о радној снази основни индикатори тржишта рада показују благо побољшање у 2017. години, наводе у Министарству финансија РС.

У марту 2017. у РС је било 257.740 запослених, што је повећање од 3,3 одсто, у односу на март 2016. године, те повећање од 1,8 одсто у односу на прошлогодишњи просјек.

Број незапослених у првих 9 мјесеци 2017. године био је 121.632, што је за скоро 9 одсто мање у поређењу са истим периодом прошле године.

Извор: Блиц