Ово су судије из Хашког трибунала

Пресуду бившем команданту Војске Републике Српске (ВРС) генералу Ратку Младићу, којег оптужница терети за најтеже ратне злочине, укључујући и геноцид, почињене на територији Босне и Херцеговине деведесетих година прошлог вијека, у сриједу 22. новембра изрећи ће Судско вијеће Хашког трибунала којег чине Алпхонс Орие (предсједавајући) те Цхристопх Флüгге и Баконе Јустице Молото (чланови Вијећа).

Свијет 21.11.2017 | 17:56 Предсједавајући Вијећа Орие, прије него што је 2001. године постао судија Хашког суда, био је бранилац првог хашког притвореника Душка Тадића, бившег стражара ВРС у Омарској и Трнопољј.

Орие се из случаја повукао 1997. године и то непосредно прије изрицања пресуде Тадићу. Тадић је значајан и по томе што је 1997. постао прва особа осуђена пред Међународним судом за ратне злочине почињене на подручју бивше Југославије (ИЦТY) и то на 20 година затвора.



Судија који би сутра требао прочитати пресуду Младићу саслушао је и бившег предсједника Републике Српске Радована Караџића када се појавио на Суду 2008. године, али је уклоњен с тог случаја, јер је судио Караџићевом блиском сараднику Момчилу Крајишнику.

Орие је познат по томе да изриче највише осуђујуће пресуде. Судско вијеће у коме је био овај холандски судија Момчила Крајишника осудило је на 27 година затвора, али је жалбено вијеће ту казну смањило на 20 година. Милана Бабића, ратног лидера Срба из Хрватске, који је признао кривицу, судско вијеће чији је члан такође био Орие, осудило је на 13 година затвора.

Судио је Ранку Чешићу из Брчког, бившем српском полицајцу који је признао злочине. Орие је био у вијећу које му је изрекло казну од 18 година затвора за мучење, силовање и убиства бошњачких и хрватских затвореника у логору Лука 1992. године.

Поткомандира војне полиције и  у Фочи Драгана Зеленовића Орие је осудио на 15 година затвора због вишеструких случајева силовања, као и за организовање групног силовања и учешће у њему, те за одвођење жена на локације на којима је чињено сексуално злостављање и мучење.

Једног од тројице официра Југословенске народне армије (ЈНА) оптужених за напад на Дубровник, Миодрага Јокића, који је признао кривицу, вијеће у коме је био судац Орие осудило је на седам година затвора.

Орие је водио суђење генералу Станиславу Галићу, који је оптужен за гранатирање Сарајева, а осуђен је на 20 година затвора. Жалбено вијеће суда је ипак закључило да је та казна прениска, па му је одредило казну доживотног затвора.



Члан Судског вијећа из Јужноафричке Републике Баконе Јустице Молото судио је бившем начелнику Генералштаба Војске Југославије Момчилу Перишићу, који је 2011. године осуђен на 27 година затвора због злочина против човјечности, помагање опсаде Сарајева и злочина у Сребреници те некажњавања ракетирања Загреба. Перишић је у жалбеном поступку 28. фебруара 2013. године ослобођен кривице по свим тачкама оптужнице и пуштен на слободу.

Судија Цхристопх Флüгге судио је некада најближем Младићевом сараднику и официру за безбједност Здравку Толимиру којег је 2012. године Суд прогласио кривим, између осталог, за геноцид и ратне злочине. Осуђен је на доживотни затвор.



Флüгге је прије неколико година отворено преиспитивао злочин у Сребреници, а потом је затражено из БиХ, Канаде и Сједињених Америчких Држава да се под хитно изузме из случаја Радована Караџића и сваког другог у коме су предмет злочини у БиХ.

То се догодило након његовог интервјуа у којем је њемачки судија утврдио да је термин “геноцид” који дефинише злочине, непотребан и да би било боље да се користи термин “масовно убиство”. Судија је послије тога премјештен из судског процеса Караџићу.

Ова тројица судија изрећи ће сутра, 22. новембра, у 10 сати првостепену пресуду Ратку Младићу.



Хашки трибунал је у првостепеним процесима изрекао 83 осуђујуће пресуде, али, заједно са онима из жалбеног поступка, и 19 ослобађајућих.

Саопштавање одлуке судијског вијећа о пресуди Ратку Младићу биће 103-е и посљедње изрицање првостепене пресуде Међународног кривичног суда за бившу Југославију, који су основале Уједињене нације 25. маја 1993. године.

Извор: Анадолија