Анализа: Звездин нови хабитус...

Иста филозофија и другачија реалност! Илити зашто су црвено-бели од тима чији се систем заснивао на снажном рекету и одбрани постали тројкашка екипа. . .

Кошарка 21.11.2017 | 23:45 Како је Звезда играла претходних сезона?

Принцип број један био је одбрана, а принцип број два је гласио: прочитај прицнип број један.Дејан Радоњић је имао конфигурацију екипе која је играла агресивну одбрану споља на бековима и добро је бранила пик и унутрашњу игру противника. У огромном броју напада могли сте да очекујете пик ен рол, или оно чувено спуштање лопте на центре што суВилијамс, Јовић и Мицић радили са Марјановићем, Цирбесом, Штимцем и Кузмићем.

Екипа је била таквог рељефа да је имала доминантног "тешкаша" који би габаритом правио себи простор испод коша и ако вам не преостане ништа друго, онда лопту дате доле, па шта он уради игром леђима. Нагледали смо се таквих напада, посебно на почетку меча, када је први напад, рецимо, по правилу ишао Кузмићу у рекет, где је он давао лаке поене за сигуран старт.

Не кажемо да је ово добар или лош начин игре, само констатујемо да је Звезди рекет био природно станиште. То више није случај.

Како Звезда игра у досадашњем делу ове сезоне?

Кренућемо поново од конфигурације екипе јер то условљава све оно о чему ћемо причати. На скали ниски - високи играчи појављује се проблем недостатка високог, доминантног центра. Од одласка Кузмића Звезда таквог играча нема. Права замена у том смислу није дошла. Можда ће неко рећи да је такав тренд у данашњој кошарци, да се игра брже и са такозваним „нижим“ петицама, али то баш и не пије воду.

Дакле, Лесор са 206 центиметара не може да игра леђима против, рецимо, Милутинова који је висок 212 центиметара. Нити има довољно добру технику којом може да "зида" против таквих противника. Зато је дао један поен. То једино може да ради Милко Бјелица. И у баш ретким ситуацијама Никола Јовановић. Перо Антић није тај тип играча, пре ће пробати шутем за три или у стилу Дирка Новицког уз лаган корак уназад.

Долазимо до закључка да се код игре на посту све своди на Бјелицу, када му се изолује страна, а ни то се не догађа претерано често. Јовановић на махове покаже да би могао да буде тај играч са својих 211 центиметара (уз Јанковића највиши у екипи), али мора много да ради и учи како би унапредио леђну технику. Његови плодови рада морају тек да сазревају.

Звезда је тако конструисана екипа да нема снагу у рекету да би се носила са врхунским противничким центрима и практично је ове сезоне избачена из рекета против своје воље. А шта вам онда преостаје? Па шут с дистанце. И ту долазимо до промене начина игре у односу на прошле сезоне.

Када се овако поставе ствари јасно је да Црвена звезда код Душана Алимпијевића зависи од шута за три поена више него што је зависила икада раније. Предност у оном првом случају, у игри под обручима, јесте та што када вам не иде шут с дистанце ви имате решење за завршетке напада. А ове сезоне Звезди када не иде шут - план Б се не назире.

Узмимо пример синоћње утакмице против Олимпијакоса. И узмимо као случајан узорак за поређење меч истих ривала на истом месту само 20. децембра 2016. године када је Олимпијакос славио са 73:65.

Јуче је Звезда шутирала за три поена чак 26 пута, а за два поена укупно 33 пута - погледајте како је то мала разлика. Пре годину дана однос је био 48:17 у корист шута за два поена. Дакле, бројке иду у прилог претходно наведеним тезама.

Рецимо, Олимпијакос је синоћ пробао 42 пута за два и 21 пут за три. Баланс је очигледан. Док је код Звезде огромна тежина на шуту за три. Практично приближан број упућених шутева за три и два. Морали су црвено-бели да шутирају далеко прецизније од 30% (8/26 за три) да би имали неке шансе да на тај начин добију у Пиреју. Далеко прецизније.

Против ЦСКА Звезда је шутирала 3/23 за три. Против Уникахе у Малаги 6/24. Против Бамберга 7/23. Разумете поенту? Много шутева, исто тако и промашаја ван линије 6,75. Наравно, постоји и друга страна медаље - против Макабија Звезда је убацила 13/29 тројки и дошла до тријумфа. Слично је било и против Партизана у АБА лиги - 14/31. Са таквим процентом Звезда може да направи добар резултат.

Али знамо сви да је шут варљива категорија. Да ли црвено-бели имају баш толико добре шутере?

Егзактне бројке кажу да је Црвена звезда други тим Евролиге по броју покушаја за три поена (на осам утакмица укупно 206 покушаја). Одмах иза Реал Мадрида који је на првом месту. Следе Басконија, Валенсија, Химки, Армани, Бросе...

Да ли је то добро или лоше? Па ако сте рецимо из Литваније и све погађате, онда је више него добро. Али, ако као Звезда заузимате 13. место по проценту датих тројки (види трећу слику одозго), онда је то велики број потрошених напада и то не може да буде добро.

А видимо и да тимови који су у врху по броју покушаја за три, изузев Реала који има квалитетне шутере, нису претерано добро пласирани. Дакле, толики број далекометних хитаца више показује немоћ у нападу, него моћ.

Звезда је такође тим који спада у ред оних који шутирају с највеће просечне удаљености у односу на кош. Чак и када шутира за два, то чини с полудистанце. Мало је контранапада и кошева на обручу. За то је потребна снага у рекету, а констатовали смо да је ње у мањој мери него што је то потребно за евролигашки ниво.

Усагласили смо се да је Звезда инфериорна у туђем рекету и да зато тражи решења споља. Али, шта је са одбраном рекета? Одговор на то питање могла би да буде игра Олимпијакоса на старту меча. „Товарили“ су лопте на Милутинова као да сутра не постоји. Овај имао нека лака закуцавања. Играо је против шест центиметара нижег играча и то врло лако искористио.

И то ће бити прототип и начин на који ће противници нападати Звезду. Или као што је Принтезисзидао више пута леђима ка кошу. Одговор на то могу да буду фаулови црвено-белих, то онда вуче слободна бацања и тако у круг. Искусне екипе попут ЦСКА и Олимпијакоса то искористе па онда дођемо до резултата 85:59 који је, занимљиво, био идентичан на последња два меча Звезде у Евролиги.

О тој инфериорности у одбрани рекета говори и чињеница да је Звезда на 13. месту по броју блокада у просеку. ЦСКА је први, Фенербахче други. Погледајте на табелу па размислите о томе колико је ово важна ставка.

Како ово решити?

Постоје два начина: први - унапредити игру садашњих играча. Други - довести појачањеа. За прво је потребно време. За друго новац. А није да има у изобиљу било ког од два наведена ресурса.

Филозофија се није променила у односу на претходне године, али јесте реалност.

Сви који познају Алимпијевићев начин рада, сви који током утакмице прате његове инструкције, као и током тајм-аута, знају, а могу и да се увере, да се ради о тренеру који јасно и прецизно захтева да његов тим игра добру, снажну и чврсту одбрану. То је под морањем.

Као први постулат игре поставио је одбрану још пре почетка сезоне и то истицао много пута. Филозофија је ту. Идеја. Снажно у одбрани, агресивно, па ће из тога произићи напад. Тако је у теорији. Али у пракси има играче који имају другачије квалитете од наведеног. Једноставно, потребно му је много времена да избаждари Рочестија и Лесора на пример, да играју снажнију одбрану. Или Фелдина. Или да научи Јовановића, Јанковића и Радичевићакретње у различитим врстама одбране. За то је потребно много времена и зато одбрана изгледа тако као што изгледа.

Мекано. Некада и мрзовољно, неорганизовано.

С друге стране, у нападу се за сада највише истичу Рочести, Антић, Бјелица и Фелдин. Тројици од њих четворице основни начин напада је шут с полудистанце и дистанце, а и Бјелица ове сезоне доста напада шутем ван линије 6,75. Уз њега, Лесор и Јовановић мало допринесу игром „унутра“ и то је то.

Звездин хабитус се из рекета преселио ван линије 6,75 и то за сада не даје резултате. Али да је емигрирао ка споља - то је чињеница. Начин игре се променио.

Ово је другачија Звезда. Свиђало вам се то или не.

Извор: моззартспорт