Analiza: Zvezdin novi habitus...

Ista filozofija i drugačija realnost! Iliti zašto su crveno-beli od tima čiji se sistem zasnivao na snažnom reketu i odbrani postali trojkaška ekipa. . .

Košarka 21.11.2017 | 23:45 Kako je Zvezda igrala prethodnih sezona?

Princip broj jedan bio je odbrana, a princip broj dva je glasio: pročitaj pricnip broj jedan.Dejan Radonjić je imao konfiguraciju ekipe koja je igrala agresivnu odbranu spolja na bekovima i dobro je branila pik i unutrašnju igru protivnika. U ogromnom broju napada mogli ste da očekujete pik en rol, ili ono čuveno spuštanje lopte na centre što suVilijams, Jović i Micić radili sa Marjanovićem, Cirbesom, Štimcem i Kuzmićem.

Ekipa je bila takvog reljefa da je imala dominantnog "teškaša" koji bi gabaritom pravio sebi prostor ispod koša i ako vam ne preostane ništa drugo, onda loptu date dole, pa šta on uradi igrom leđima. Nagledali smo se takvih napada, posebno na početku meča, kada je prvi napad, recimo, po pravilu išao Kuzmiću u reket, gde je on davao lake poene za siguran start.

Ne kažemo da je ovo dobar ili loš način igre, samo konstatujemo da je Zvezdi reket bio prirodno stanište. To više nije slučaj.

Kako Zvezda igra u dosadašnjem delu ove sezone?

Krenućemo ponovo od konfiguracije ekipe jer to uslovljava sve ono o čemu ćemo pričati. Na skali niski - visoki igrači pojavljuje se problem nedostatka visokog, dominantnog centra. Od odlaska Kuzmića Zvezda takvog igrača nema. Prava zamena u tom smislu nije došla. Možda će neko reći da je takav trend u današnjoj košarci, da se igra brže i sa takozvanim „nižim“ peticama, ali to baš i ne pije vodu.

Dakle, Lesor sa 206 centimetara ne može da igra leđima protiv, recimo, Milutinova koji je visok 212 centimetara. Niti ima dovoljno dobru tehniku kojom može da "zida" protiv takvih protivnika. Zato je dao jedan poen. To jedino može da radi Milko Bjelica. I u baš retkim situacijama Nikola Jovanović. Pero Antić nije taj tip igrača, pre će probati šutem za tri ili u stilu Dirka Novickog uz lagan korak unazad.

Dolazimo do zaključka da se kod igre na postu sve svodi na Bjelicu, kada mu se izoluje strana, a ni to se ne događa preterano često. Jovanović na mahove pokaže da bi mogao da bude taj igrač sa svojih 211 centimetara (uz Jankovića najviši u ekipi), ali mora mnogo da radi i uči kako bi unapredio leđnu tehniku. Njegovi plodovi rada moraju tek da sazrevaju.

Zvezda je tako konstruisana ekipa da nema snagu u reketu da bi se nosila sa vrhunskim protivničkim centrima i praktično je ove sezone izbačena iz reketa protiv svoje volje. A šta vam onda preostaje? Pa šut s distance. I tu dolazimo do promene načina igre u odnosu na prošle sezone.

Kada se ovako postave stvari jasno je da Crvena zvezda kod Dušana Alimpijevića zavisi od šuta za tri poena više nego što je zavisila ikada ranije. Prednost u onom prvom slučaju, u igri pod obručima, jeste ta što kada vam ne ide šut s distance vi imate rešenje za završetke napada. A ove sezone Zvezdi kada ne ide šut - plan B se ne nazire.

Uzmimo primer sinoćnje utakmice protiv Olimpijakosa. I uzmimo kao slučajan uzorak za poređenje meč istih rivala na istom mestu samo 20. decembra 2016. godine kada je Olimpijakos slavio sa 73:65.

Juče je Zvezda šutirala za tri poena čak 26 puta, a za dva poena ukupno 33 puta - pogledajte kako je to mala razlika. Pre godinu dana odnos je bio 48:17 u korist šuta za dva poena. Dakle, brojke idu u prilog prethodno navedenim tezama.

Recimo, Olimpijakos je sinoć probao 42 puta za dva i 21 put za tri. Balans je očigledan. Dok je kod Zvezde ogromna težina na šutu za tri. Praktično približan broj upućenih šuteva za tri i dva. Morali su crveno-beli da šutiraju daleko preciznije od 30% (8/26 za tri) da bi imali neke šanse da na taj način dobiju u Pireju. Daleko preciznije.

Protiv CSKA Zvezda je šutirala 3/23 za tri. Protiv Unikahe u Malagi 6/24. Protiv Bamberga 7/23. Razumete poentu? Mnogo šuteva, isto tako i promašaja van linije 6,75. Naravno, postoji i druga strana medalje - protiv Makabija Zvezda je ubacila 13/29 trojki i došla do trijumfa. Slično je bilo i protiv Partizana u ABA ligi - 14/31. Sa takvim procentom Zvezda može da napravi dobar rezultat.

Ali znamo svi da je šut varljiva kategorija. Da li crveno-beli imaju baš toliko dobre šutere?

Egzaktne brojke kažu da je Crvena zvezda drugi tim Evrolige po broju pokušaja za tri poena (na osam utakmica ukupno 206 pokušaja). Odmah iza Real Madrida koji je na prvom mestu. Slede Baskonija, Valensija, Himki, Armani, Brose...

Da li je to dobro ili loše? Pa ako ste recimo iz Litvanije i sve pogađate, onda je više nego dobro. Ali, ako kao Zvezda zauzimate 13. mesto po procentu datih trojki (vidi treću sliku odozgo), onda je to veliki broj potrošenih napada i to ne može da bude dobro.

A vidimo i da timovi koji su u vrhu po broju pokušaja za tri, izuzev Reala koji ima kvalitetne šutere, nisu preterano dobro plasirani. Dakle, toliki broj dalekometnih hitaca više pokazuje nemoć u napadu, nego moć.

Zvezda je takođe tim koji spada u red onih koji šutiraju s najveće prosečne udaljenosti u odnosu na koš. Čak i kada šutira za dva, to čini s poludistance. Malo je kontranapada i koševa na obruču. Za to je potrebna snaga u reketu, a konstatovali smo da je nje u manjoj meri nego što je to potrebno za evroligaški nivo.

Usaglasili smo se da je Zvezda inferiorna u tuđem reketu i da zato traži rešenja spolja. Ali, šta je sa odbranom reketa? Odgovor na to pitanje mogla bi da bude igra Olimpijakosa na startu meča. „Tovarili“ su lopte na Milutinova kao da sutra ne postoji. Ovaj imao neka laka zakucavanja. Igrao je protiv šest centimetara nižeg igrača i to vrlo lako iskoristio.

I to će biti prototip i način na koji će protivnici napadati Zvezdu. Ili kao što je Printeziszidao više puta leđima ka košu. Odgovor na to mogu da budu faulovi crveno-belih, to onda vuče slobodna bacanja i tako u krug. Iskusne ekipe poput CSKA i Olimpijakosa to iskoriste pa onda dođemo do rezultata 85:59 koji je, zanimljivo, bio identičan na poslednja dva meča Zvezde u Evroligi.

O toj inferiornosti u odbrani reketa govori i činjenica da je Zvezda na 13. mestu po broju blokada u proseku. CSKA je prvi, Fenerbahče drugi. Pogledajte na tabelu pa razmislite o tome koliko je ovo važna stavka.

Kako ovo rešiti?

Postoje dva načina: prvi - unaprediti igru sadašnjih igrača. Drugi - dovesti pojačanjea. Za prvo je potrebno vreme. Za drugo novac. A nije da ima u izobilju bilo kog od dva navedena resursa.

Filozofija se nije promenila u odnosu na prethodne godine, ali jeste realnost.

Svi koji poznaju Alimpijevićev način rada, svi koji tokom utakmice prate njegove instrukcije, kao i tokom tajm-auta, znaju, a mogu i da se uvere, da se radi o treneru koji jasno i precizno zahteva da njegov tim igra dobru, snažnu i čvrstu odbranu. To je pod moranjem.

Kao prvi postulat igre postavio je odbranu još pre početka sezone i to isticao mnogo puta. Filozofija je tu. Ideja. Snažno u odbrani, agresivno, pa će iz toga proizići napad. Tako je u teoriji. Ali u praksi ima igrače koji imaju drugačije kvalitete od navedenog. Jednostavno, potrebno mu je mnogo vremena da izbaždari Ročestija i Lesora na primer, da igraju snažniju odbranu. Ili Feldina. Ili da nauči Jovanovića, Jankovića i Radičevićakretnje u različitim vrstama odbrane. Za to je potrebno mnogo vremena i zato odbrana izgleda tako kao što izgleda.

Mekano. Nekada i mrzovoljno, neorganizovano.

S druge strane, u napadu se za sada najviše ističu Ročesti, Antić, Bjelica i Feldin. Trojici od njih četvorice osnovni način napada je šut s poludistance i distance, a i Bjelica ove sezone dosta napada šutem van linije 6,75. Uz njega, Lesor i Jovanović malo doprinesu igrom „unutra“ i to je to.

Zvezdin habitus se iz reketa preselio van linije 6,75 i to za sada ne daje rezultate. Ali da je emigrirao ka spolja - to je činjenica. Način igre se promenio.

Ovo je drugačija Zvezda. Sviđalo vam se to ili ne.

Izvor: mozzartsport