Обавезна пракса за средњошколце

Приједлогом закона о средњем образовању и васпитању уводи се стручно образовање и обавезна практична настава од двије седмице у континуитету у предузећима која се баве оном дјелатношћу за коју се ученици школују, а под надзором школе и послодавца и у складу са одговарајућим нормативима, речено је Срни у Министарству просвјете и културе Републике Српске.

Република Српска 18.11.2017 | 12:53 Ученици ће имати право избора, што подразумијева да могу слободно да изаберу између школе за обављање практичне наставе и једног или више послодаваца који испуњавају захтјеве за обављање практичне наставе, уз сагласност школе.

У Министарству наводе да је прописано да се, у циљу обезбјеђења везе између средњег стручног образовања, обуке и тржишта рада, оснива трипартитно савјетодавно вијеће на нивоу Републике, које има савјетодавну улогу, а у чији састав су укључени представници послодаваца, синдиката и Министарства.

Ради унапређивања квалитета образовања и васпитања, Влада ће основати Савјет за развој предшколског, основног и средњег образовања и васпитања, као посебно савјетодавно тијело које се именује из реда академика, универзитетских наставника и сарадника, професора, наставника, учитеља, васпитача и стручних сарадника из области предшколског, основног и средњег образовања и васпитања.

Новина у Приједлогу закона, који је Влада Српске утврдила у четвртак, 16. новембра, јесте и то да школа, у складу са могућностима, организује васпитно-образовни рад за ученике којима је изречена заводска мјера – упућивање у васпитно-поправни дом.

Такође, новина је и да школа доноси развојни план којим се утврђују приоритети у остваривању образовно-васпитног рада, поред обавезе доношења годишњег програма рада, те води образовно-васпитни картон за сваког ученика, са почетним подацима преузетим из основне школе.

Министар у име оснивача за јавне школе, најкасније до краја мјесеца марта текуће године доноси план уписа за наредну школску годину, а један од критеријума за упис ученика у први разред средње школе, поред оних прописаних важећим законом, биће и резултат који ученик оствари на малој матури.

"Прописано је да је ванредни ученик онај који стиче средње образовање без редовног похађања наставе, путем полагања испита, и изгубио је статус редовног ученика, а млађи је од 17 година. Редован ученик завршног разреда који не положи поправни, матурски или завршни испит у августовском испитном року, може тај испит да полаже као ванредан ученик у испитним роковима утврђеним општим актом школе, уз обавезу плаћања накнаде трошкова у складу са рјешењем министра", кажу у ресорном министарству.

Новина код процедуре пријема приправника односи се на полагање практичног и усменог дијела испита, гдје практични дио стручног испита приправник полаже у школи, а усмени дио у Министарству просвјете и културе.

Када је ријеч о руковођењу и управљањау школом, новина је да Влада, на приједлог министра, именује за директора једног од кандидата са списка кандидата које предлаже школски одбор, а уколико министар не предложи ниједног кандидата, Влада именује вршиоца дужности директора до завршетка конкурсне процедуре, а најдуже на 90 дана.

"Мандат директора траје четири године и почиње од дана ступања на дужност те није ограничен број мандата. Директор за свој рад одговара Влади, школском одбору и министру, а прописано је и да по истеку мандата или престанку обављања дужности, директор се враћа на радно мјесто са којег је именован за директора", додају у Министарству.

Ради вредновања квалитета образовно–васпитног рада, у школи се спроводи самовредновање и спољашње вредновање рада школе, а на основу резултата вредновања школа сачињава план за унапређивање квалитета рада у областима дефинисаним стандардима осигурања квалитета рада школе, а у складу са прописаним стандардима осигурања квалитета.

"Након завршетка четвртог разреда општег образовања може се вршити писмена провјера исхода учења ученика, односно врши се републичка матура, путем рјешавања тестова, а министар доноси одлуку о спровођењу републичке матуре. Ова активност служи школи за утврђивање квалитета рада наставника и школе, за развојно планирање и унапређење свеукупног рада школе", закључују у Министарству.

Народна скупштина Републике Српске усвојила је 13. септембра Нацрт закона о средњем образовању и васпитању и донијела закључак о упућивању на јавну расправу, које је Министарство одржало у Бањалуци, Приједору, Добоју, Бијељини, Требињу, Зворнику и Источном Новом Сарајеву.

Министарство је одређене конструктивне примједбе, приједлоге и сугестије народних посланика и учесника на јавним расправама уградило у Приједлог закона о средњем образовању и васпитању. 

Извор: Срна