ММФ-у рећи не, а дуг препаковати

Треба направити дистанцу од преговора са Међународним монетарним фондом и рефинансирати део дуга Републике Српске. Ово је оцена професора на Економском факултету, Горана Радивојца, који каже да су услови Међународног монетарног фонда постали више политички него економски.

Босна и Херцеговина 18.11.2017 | 07:15 Јавна управа треба да понуди некакав модел рефинансирања дуга и да отвори расправу о тој теми у јавности. Ништа се неће решити само од себе. Овако, сви чекамо ММФ и када кажу услове ми сви попадамо – истиче Радивојац.

Он сматра да се мора наћи модел препакивања унутрашњег дуга Републике Српске који расте брзо, а све у циљу одржавања ликвидности наредне године.

"Дакле, ММФ би за сада држао на дистанци јер имају нефер понуду, а покушао бих да рефинансирам део дуга на домаћем тржишту", закључује Радивојац.

Управо наредне године на наплату Републици Српској стиже до сада највећа рата дуга – 775 милиона КМ, односно сваких 3,5 КМ које се слију у буџет одлазе на отплату дугова.

С тим да је рата унутрашњег дуга знатно већа од спољног и износи 442,9 милиона КМ. Спољног дуга треба да вратимо 299 милиона КМ.

Председник Републике Српске је недавно поделио слично мишљење.

"У Републици Српској морају се спровести реформе у областима битним за економију. Реструктуисање дуга је потребно не зато што је дуг велики и оптерећујући, већ зато што желимо да направимо простор у којем ћемо добити више времена за неке базичне ствари и сређивање у самој економији", рекао је Додик.

Он је половином године рекао чак да се преговора о репрограму дуга Српске, али није прецизирао с којим финансијским институцијама.

То је потврдио и министар финансија РС, Зоран Тегелтија, који је нагласио да су у питању интензивни преговори око реструктуисања јавног дуга.

Циљ је препаковати један део задужења Српске, који има краћи период отплате, те део кредита локалних заједница.

Међутим, приликом представљања преднацрта буџета РС могућност репрограма дуга нико није споменуо.

Економиста Светлана Ценић каже да је сигурно решење у реструктуисању дуга, а не у повећању акциза које би узроковало додатни пад куповне моћи становништва.

"Потребно је смањити јавну потрошњу и послушати шта привреда каже и тражи како не би дошло опет до пада прихода привреде која је лане имала пад од 3,5 милијарди марака. Економски потези које су вукли су били лоши што и сами знају. Било је само “дај паре”, није било никакве смишљене уравнотежене политике. Сада треба да размисле ко их финансира, јер могу и то да изгубе због  одласка радне снаге и затварања фирми", поручује Ценићева.

Чак је и опозиција у Републици Српској саопштила да је једини реалан потез репрограм дуга који је требало повући пре неколико година.

"Ненормално је велика рата у буџету Српске и немогуће је испуњавати обавезе ако свака друга марка из изворних прихода иде за враћање кредита", оценио је председник Партије демократског прогреса, Бранислав Бореновић.

Питање одрживости

Укупан дуг РС на крају прошле године износио је 5,4 милијарди марака, од чега је спољни 3,16 милијарди КМ. По анализи Дирекције за економско планирање БиХ, задуженост у РС у прошлој години износила је значајних 57,5 одсто ентитетског БДП-а што је за упола више од 36,4 одсто у ФБиХ.

"Обзиром да је тиме РС била задуженија од већине успешнијих транзицијских земаља у Европи (са изузетком Мађарске и Словеније), аутоматски се покреће питање одрживости дуга на том нивоу", оцењују у Дирекцији.
 
Извор: Блиц