MMF-u reći ne, a dug prepakovati

Treba napraviti distancu od pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom i refinansirati deo duga Republike Srpske. Ovo je ocena profesora na Ekonomskom fakultetu, Gorana Radivojca, koji kaže da su uslovi Međunarodnog monetarnog fonda postali više politički nego ekonomski.

Bosna i Hercegovina 18.11.2017 | 07:15 Javna uprava treba da ponudi nekakav model refinansiranja duga i da otvori raspravu o toj temi u javnosti. Ništa se neće rešiti samo od sebe. Ovako, svi čekamo MMF i kada kažu uslove mi svi popadamo – ističe Radivojac.

On smatra da se mora naći model prepakivanja unutrašnjeg duga Republike Srpske koji raste brzo, a sve u cilju održavanja likvidnosti naredne godine.

"Dakle, MMF bi za sada držao na distanci jer imaju nefer ponudu, a pokušao bih da refinansiram deo duga na domaćem tržištu", zaključuje Radivojac.

Upravo naredne godine na naplatu Republici Srpskoj stiže do sada najveća rata duga – 775 miliona KM, odnosno svakih 3,5 KM koje se sliju u budžet odlaze na otplatu dugova.

S tim da je rata unutrašnjeg duga znatno veća od spoljnog i iznosi 442,9 miliona KM. Spoljnog duga treba da vratimo 299 miliona KM.

Predsednik Republike Srpske je nedavno podelio slično mišljenje.

"U Republici Srpskoj moraju se sprovesti reforme u oblastima bitnim za ekonomiju. Restruktuisanje duga je potrebno ne zato što je dug veliki i opterećujući, već zato što želimo da napravimo prostor u kojem ćemo dobiti više vremena za neke bazične stvari i sređivanje u samoj ekonomiji", rekao je Dodik.

On je polovinom godine rekao čak da se pregovora o reprogramu duga Srpske, ali nije precizirao s kojim finansijskim institucijama.

To je potvrdio i ministar finansija RS, Zoran Tegeltija, koji je naglasio da su u pitanju intenzivni pregovori oko restruktuisanja javnog duga.

Cilj je prepakovati jedan deo zaduženja Srpske, koji ima kraći period otplate, te deo kredita lokalnih zajednica.

Međutim, prilikom predstavljanja prednacrta budžeta RS mogućnost reprograma duga niko nije spomenuo.

Ekonomista Svetlana Cenić kaže da je sigurno rešenje u restruktuisanju duga, a ne u povećanju akciza koje bi uzrokovalo dodatni pad kupovne moći stanovništva.

"Potrebno je smanjiti javnu potrošnju i poslušati šta privreda kaže i traži kako ne bi došlo opet do pada prihoda privrede koja je lane imala pad od 3,5 milijardi maraka. Ekonomski potezi koje su vukli su bili loši što i sami znaju. Bilo je samo “daj pare”, nije bilo nikakve smišljene uravnotežene politike. Sada treba da razmisle ko ih finansira, jer mogu i to da izgube zbog  odlaska radne snage i zatvaranja firmi", poručuje Cenićeva.

Čak je i opozicija u Republici Srpskoj saopštila da je jedini realan potez reprogram duga koji je trebalo povući pre nekoliko godina.

"Nenormalno je velika rata u budžetu Srpske i nemoguće je ispunjavati obaveze ako svaka druga marka iz izvornih prihoda ide za vraćanje kredita", ocenio je predsednik Partije demokratskog progresa, Branislav Borenović.

Pitanje održivosti

Ukupan dug RS na kraju prošle godine iznosio je 5,4 milijardi maraka, od čega je spoljni 3,16 milijardi KM. Po analizi Direkcije za ekonomsko planiranje BiH, zaduženost u RS u prošloj godini iznosila je značajnih 57,5 odsto entitetskog BDP-a što je za upola više od 36,4 odsto u FBiH.

"Obzirom da je time RS bila zaduženija od većine uspešnijih tranzicijskih zemalja u Evropi (sa izuzetkom Mađarske i Slovenije), automatski se pokreće pitanje održivosti duga na tom nivou", ocenjuju u Direkciji.
 
Izvor: Blic