Интервју - Један на један са Тавамбом...

Кад је могао Роже Мила на Мундијал, могу и ја у Премијер лигу! Шта је рекао Николић, а шта Ђукић, зашто је одбијена понуда од 2. 500. 000 евра и како је експлодирао ове јесени у дресу Партизана.

Фудбал 17.11.2017 | 23:07 Мисао прва: како ли је штоперима кад се на њих залети стена од 90 килограма чистих мишића и лицем које тера страх у кости...

„Знам колико сам јак и знам да користим своју снагу“.

Мисао друга: како ли је истим тим дефанзивцима кад схвате да наспрам себе немају само сирову снагу, већ човека који у акције обавезно укључи и ум...

„Умем да играм, јер сам играо све“.

Мисао трећа: не дозволите предрасудама да владају, пошто се показало да Леандре Тавамба не само да зна лопте него и те како може да буде користан за игру и резултате Партизана. И да, само да знате, није тако страшан као што изгледа. Пре ће бити да је див добре ћуди и бистрог ума, атипична појава суперлигашког фудбала, изграђених вредности, приступачан и отрворен, што је потврдио у интервјуу МОЗЗАРТ Спорту.

Прво о бројевима: дао си 13 голова, имаш и осам асистенција од почетка сезоне. Да ли си очекивао тако добар учинак?

„Нисам изненађен, јер сам на почетку сезоне рекао себи: „е, сад мораш да радиш на статистици, да побошљаш бројке“. Мада, нисам ни до краја задовољан. Учинак је морао да ми буде бољи, имао сам прилике да га подебљам, а промашивао сам шансе. Генерално, ипак, задовољан сам“, каже Тавамба за наш портал.

У савременом фудбалу се - свидело се то неком или не - све своди на поређења. Делом у односу на прошлу сезону, делом у односу на твоје саиграче из тог периода, а већ сад сад имаш бољи учинак него што су Урош Ђурђевић или Леонардо забележили у јесен 2016. Како, с тим што морамо да приметимо да си, за разлику од њих, играо и европске мечеве?

„Не желим да се мерим с њима двојицом, битније ми је да побошљам лични учинак у односу на лане. Пазите ово, пролетос сам дао сам само два гола и уписао још две асистенције. Зато сам себи дао задатак да напредујем. То сам већ урадио, али, што рекох, нисам задовољан. Не до краја. Преостало ми је још девет утакмица до паузе, самим тим имаћу више прилика да порадим на статистици. Верујте ми, радим напорно сваког дана да тако и буде“.

Из клуба је процурила информација да те бивши тренер Марко Николић није видео у пројекцији тима за ову сезону. Јеси ли имао таква сазнања?

„Да, такве гласине су кружиле. Причало се, стигло је и до мене да ме није желео у екипи за ову сезону и то би се вероватно десило да је остао на клупи. Није да сам нешто посебно изненађен због тога или да сам љут, таман посла“.

Зашто?

„Зато што сам био задовољан прошлосезонским учинком. Одмах по доласку поставио сам себи циљ да будем првак државе са Партизаном и да мој тим одбрани куп. То смо успели. Зимус сам разговарао сам са тренером , био је то отворен дијалог, Николић ми је у лице рекао да му је потребан фудбалер способан да игра између везног реда и нападачке линије. Гледајући мој видео запис закључио је да могу да одрадим тај посао“.

Где је „кврцнуло“?

„Да појасним, од старта нисам био означен као човек који ће да даје голове у свакој утакмици. Посебно што сам у тиму затекао играче попут Ђурђевића и Леонарда, који су почињали сваки меч. И давали голове. Партизану је био потребан неко ко ће да одради ролу коју сам описао. А кад сам рекао да нисам изненађен што ме Николић не жели мислио сам на то да сам видео како се ствари развијају пред крај сезоне. Разочарао сам се што нисам добио прилику да заиграм ни минут у финалу Купа Србије, а у завршници Суперлиге сам скапирао да сам све ређе на терену, попут гостовања у Нишу и још неких утакмица, где ми је минутажа била скромна. Отуда су гласине биле нормалне“.

Марко Николић је отишао у Видеотон, стигао је Мирослав Ђукић и од почетка кренуо да те хвали речима како си „врхунски играч, способан да омогући екипи излазак из проблема у одбрани, разноврстан у изградњи акција и у реализацији“. Уосталом, код актуелног шефа струке имаш највећу минутажу од свих играча.

„Са Ђукићем је мало другачије. Више разуме играче, јер је и сам био фудбалер. Чак и ако кажемо да ме Николић није желео, морам да будем поштен и истакнем како је у јавности увек о мени говорио у суперлативу. Не заборавите да је и Марко причао како могу да донесем различите опције у игри, у изградњи напада. Срећан сам, ипак, што је дошао баш Ђукић и видео све то исто. Николићева визија тактике за будућност није подразумевала мене у тиму. Сад је најважије како то функционише са Ђукићем. А иде нам добро. Ушли смо у групну фазу Лиге Европе и близу смо нокаут рунде, прескочили смо прву препреку у Купу Србије, а у првенству смо на четири бода заостатка за Црвеном звездом, што је надокнадиво. Све је у нашим рукама“.

Можеш ли да дефинишеш своју улогу у фудбалу?

„На шта мислиш?“

Шта си: центарфор, полушпиц, офазивни везни или...?

„Тешко могу да одговорим на то питање, јер сам током каријере увек сам покривао више позиција. У омладинској репрезентацији Камеруна био сам штопер, у олимпијској су ме стављали на задњег везног, а у клупском фудбалу сам увек деловао као офанзивни везиста или нападач. Није битна позиција, најважније ми је да најпре будем на терену, онда и да на њему уживам. И да дајем голове. Независно од позиције, сматрам да могу да га дам одакле хоћеш. А ако ме питате да одаберем где се најбоље сналазим онда сам сигуран: рођен сам за нападача“.

Још нешто о твојој игри: да ли си задовољан ако даш један гол на мечу, у смислу „то је то, одрадио сам посао за који сам плаћен“, чини се да немаш онакву глад какву је показивао, на пример Ђурђевић, да по сваку цену јуриш два или три гола по утакмици?

„Не бих то тако рекао. Ако могу да дам пет комада за 90 минута, логично је да ћу бити срећнији ако у томе и успем, него да спакујем само један. Дакле, није у питању глад. Мени је важнија екипа. Ту долазимо до онога што сам радио кроз целу каријеру, ово што сам рекао за сналажење на различитим позицијама. Можда ми дође да после постигнутог гола асистирам, да му се реванширам колеги из шпица и покажем тиму како нисам егоиста. А нисам себичан, верујте ми. Не мислим само на себе, приоритет ми је резултат тима. Почнем ли да размишљам хоћу ли дати, два, три или пет голова онда сама игра Партизана постане другачија. Онда ником не бих додао лопту. То не ваља. Прошле сезоне смо имали тај проблем. Не желим да будем проблем за тим“.

Шта је проблем са твојим великим пријатељем из времена проведеног у Словачкој, Сејдубом Сумом, још се није прилагодио захтевима великог клуба какав је Партизан?

„Кључна реч је она кој си и сам изговорио. Још. Сви знају шта Сума зна, шта може, али то није урадио. Још. Главни разлог је тајминг доласка. Потписао је за нас после реванша у Подгорици и било му је тешко да се уклопи истог тренутка, јер је све време инсистирао на трансферу из Слована. А клуб није хтео да га пусти. Зато је Сума предузео драстичне мере, намерно престао да тренира како би показао Словацима да га више не занима да остаје тамо и да му је потребан нови изазов. Желео је свим силама у Партизан, да истражи нешто ново, чуо је да су овде сјајни навијачи и одличан клуб. Онда се повредио. Кад се све то скупи, неколико седмица без тренинга, повреда, велика очекивања јавности, притисак навијача... Полако, кад се опорави од целе атмосфере која га прати и кад му тело буде спремно видећете зашто је Партизан одлучио да га купи“.

Кад очекујеш Суму на максималном броју обртаја: одмах, на пролеће, на крају сезоне?

„Волео бих да га имамо већ данас у пуној снази. У фудбалу не можете да предвидите кад ће неки играч да се покаже. Много је таквих примра. Тренутно екипи иде добро и без Суме, може на миру да искористи овај период да се сабере и да нам донесе оно што сви знамо да може“.

Где видиш себе на крају сезоне?

„Остале су ми још три године уговора са Партизаном. Клуб се пита за све. Најважније је да пружам партије какве се од мене очекују“.

Онда, можда стигне, и уноснија понуда од 2.500.000 евра, колико је нудио један италијански клуб?

„Не знам ко ме је тражио, али знам да је Партизан ту понуду одбио. Што је у реду, јер је понуда била адресирана на клуб, па није било ни потребе да ми је преносе. Професионалац сам, поштујем свој уговор, а циљ ми је да дајем целог себе на терену, да на крају године стигне понуда боља од поменуте“.

Мислиш, из Премијер лиге?

„Да, да, и даље мислим да могу да остварим сан и заиграм у Енглеској. Није то питање година, иако ћу у децембру напунити 28. У фудбалу је увек било и увек ће се рачунати какав ти је учинак на терену, а не колико си стар. Имаш пример мог земљака Рожеа Миле, играо тип на Мундијалу у 42. Ако је он могао у Италију 1990, зашто не бих могао ја у Енглеску? Мада, прилично тешко је добити радну дозволу за Премијер лигу, мораш да имаш између 60 или 70 игара за репрезентацију у последње две године, а то ми недостаје“.

Има ли наговештаја да ће се то променити?

„Прошао сам све млађе селекције Камеруна и верујем да ће ми баш играње у Партизану помоћи да закуцам и на врата А тима. Чини ми се да је само питање тренутка кад ћу добити позив, чуо сам поједине сународнике како се распитују за мене, чуде се и они како човек који игра Лигу Европе и даје голове у њој нема места у својој држави. Ако овако наставим, биће и репрезентација“.

Статистички си најкориснији играч Партизана ове сезоне, а ко је по твојој оцени најбољи?

„Пре бих рекао да смо снажни као тим, не могу да кажем да зависимо од једног играча, али је онај ко нам доноси доста на плану мотивације дефинитивно Владимир Стојковић“, оценио је Леандре Тавамба, уз напомену да играчки увек одскочи неко други, те је поменуо још три надимка „Бамби, Сале, Милета“.

ТАЛЕ СУРОВИ - ЗАСЛУЖУЈЕМ ТАЈ НАДИМАК

Кад смо код надимка, како ти се свиђа Тале Сурови, чији су аутор новинари, по лику који је Јосиф Татић тумачио у серији „Грлом у јагоде“.

„Свиђа ми се. Кад сам дошао у Партизан било ми је јасно да ће људи најпре коментарисати „гледај овога како је јак“. То и показујем и мислим да заслужујем тај надимак. Он ми је и мотивација, инспирација“.

Како те зову саиграчи?

„Тале, Тави, а има и оних навијача који ме зову Мики. Без специојалног значења, нити се трудим да сконтам шта то значи“.

ОДЕЛА ЗБОГ АФРИКЕ, ШЕШИРИ ЗБОГ ПОРОДИЦЕ

Гробаре си, између осталог, одушевио одевним комбинацијама, стајлингом, оделима. У чему је фора?

„Све датира из времена кад сам почео да играм фудбал и да зарађујем пристојан новац. У Африци је уврежено мишљење да је фудбал за необразоване људе, за грубијане, за оне који не мисле ни о чему другом осим о лопти. Е, хтео сам макар облачењем да пошаљем поруку да како би и фудбалери требало да буду третирани и поштовани као исто као људи који обављају било коју другу професију. Намера ми је била да стилом покажем да и ми умемо да се обучемо и да, на пример, такви идемо на посао, као и кад неки други крену у фирму. Шта фали?“

Још једна велика твоја љубав су - шешири?

„Ха-ха-ха-ха... Не знам ни сам колико им имам у ормару, не бројим их. Знам само да су специјални, јер  је на сваком шеширу извезено име по једног члана моје породице. Имам два брата по мајчиној, а три по очевој линији, две сестре по мајици и једну по оцу. Велика породица? Можда се вама тако чини, јер за прилике у Африци и није велика“.

СВЕ ЈЕ ТО ЗБОГ МОЈЕ ЖЕНЕ

Да завршимо како смо и полчеки - бројевима. Посебно импресиван био си у периоду између претходне и актуелне репрезентативне паузе, на осам утакмица пет голова и једна асистенција. У чему је тајна?

„У мојој супрузи. Мелоди је пре месец дана дошла у Београд и отад стварно играм добро. То значи само једно, мораћу стално да будем са женом да бих наставио у истом стилу“, смеје се Леандре.

Извор: моззартспорт