Видео: Ђиђи у сузама - крај блиставе каријере у плавом!

Легенда италијанског фудбала Ђанлуиђи Буфон неће играти на фудбалском "светом гралу" наредне године у Русији.  Сузе ВЕЛИКОГ Буфона! Легендарни италијански голман Ђанлуиђи Буфон покушао је да се извини нацији за неодлазак на Мундијал у Русију, али. . . Погледајте и шта су урадили Швеђани!

Фудбал 14.11.2017 | 16:45 Сузе великог Ђиђија: Не плачем због себе, плачем због Италије! „Устаћемо као што смо увек устајали“, рекао је сјајни голман потврдивши да напушта репрезентацију.

Италију је елиминисала Шведска голом Јохансона у првом мечу код куће, на Сан Сиру Швеђани нису примили гол и оставили су једног од највећих голмана свих времена у сузама.

Буфон би на Мундијалу у Русији бранио са пуних 40 година. И даље је један од најбољих, а да је и један од највећих

"Није ми жао због мене, жао ми је што нисмо успели да урадимо нешто што би свима у Италији толико значило. То је једина жал коју осећам и која сигурно неће проћи. Време пролази и све је тако како јесте. Жао ми је што је последња званична утакмица била неуспех да се пласирамо на Светско првенство", рекао је Ђиђи за Раи одмах после утакмице и потом додао да италијански фудбал свеједно има будућност.

"Нисмо никога потценили јер они који играју ове утакмице знају како да зауставе овакве екипе. Вратити се после гола заостатка је тешко, а ми нисмо играли најбоље што смо могли. Мањак енергије и луцидности да бисмо дали гол. Један гол је одлучио, када боли онда осећате део кривице", објаснио је Буфон.

Италијани су по његовом мишљењу тврдоглави, поносни и после тешких падова ће смоћи снаге да се опет уздигну. Једино њега више неће бити на голу јер ће га међу стативама вероватно заменити имењак Донарума док Буфон после 175 утакмица у плавом дресу иде у заслужену легенду.

Сензација - Италија први пут после ШЕЗДЕСЕТ година неће играти на Светском фудбалском првенству!

Навикли смо да гледамо "азуре" на готово свим великим такмичењима последњих деценија, да лепимо сличице италијанских фудбалера у албумима... Али, уместо Италијана, у "Панинијевом" албуму за Мундијал у Русији тражићемо фудбалере Шведске. Заслужено, мора се рећи, јер су Швеђани играли срчано, дисциплиновано, буквално су гинули да не приме гол. И нису га примили!

После утакмице Швеђани су од радости буквално уништили импровизовани телевизијски студио на терену.



Оних 1:0 из првог меча баража за пласман на Светско првенство, испоставиће се, било је довољно. Италијани на "Сан Сиру" нису успели да сломе гранитни бедем Швеђана.

Многима је жао што Италијане неће гледати, други су, пак, срећни јер се (поново) нису провукли "(и)талијански".

Али, за кога год да сте навијали, једног човека мора да вам буде жао.

ВЕЛИКОГ Ђанлуиђија Буфона, који је и у тренуцима италијанске трагедије (а за њих јесте трагедија, у фудбалском смислу), показао какав је спортиста и човек. Најпре је, док је цео "Сан Сиро" звижфао химни Шведске пред почетак утакмице, аплаудирао из све снаге, а после огромне борбе и 90 и кусур минута, пришао ривалима и спортски им честитао.

Међутим, и такав великан, ПЛАНИНА, уме да се сломи. Док је давао изјаву за италијанску телевизију, и покушавао да се извини нацији за неуспех, Ђиђи Буфон се расплакао.

"Ово ми је била последња утакмица за национални тим... Много ми је жао...", рекао је Буфон, бришући очи од суза.

Додао је да мисли да је и Кјелинију, Барзаљију и Де Росију ово, такође, био последњи меч за национални тим.

Лав Јашин, па ОН! Нико између. Можда чак и најбољи свих времена, иако ће сами Италијани форсирати Дина Зофа на пијадестал. Како год, Ђанлуиђи Буфон је ем велики голман, ем велики човек (у шта сте могли да се уверити пре почетка баража са Швеђанима). Нажалост, више није репрезентативац.

Елиминација из баража за пласман на Мундијал у Русији означила је крај служења државном тиму, за којој је дебитовао септембра 1997.

Логично, бујица емоција. Плач човека кога нисмо навикли да гледамо у оваквом издању, јер то није ни заслужио.

„Не плачем због себе, него због италијанског фудбала. Пали смо на испиту који је значајан и за живот нације. Нисам разочаран што време пролази, него што смо овако окончали“, плакао је Ђиђи пред ТВ камерама.

Селекција Ђанпјера Вентуре није успела да надокнади заотатак из Солне, за 180 минута није дала гол Шведској и зато је ово крај Буфона у дресу Азура, јер је и сам наговестио да ће се повући не буде ли све текло по плану.

„Они који су играли бараж раније знају колико су овакви мечеви тешки. Нисмо успели себе да представимо у најбољем издању. Недостајала нам је мирноћа да постигнемо гол. Бараж сусрете одучују епизоде, оне су биле против нас. То схватите тек кад не успете у мисији“.

Многи су ово спремни да назову апокалипсом италијанског фудбала, али сам Буфон је преживео и Калчополи са Јувентусом, па се наосвајао трофеја после повратка из Друге лиге. Сигуран је да ће фудбал на Апенинима процветати. Кад-тад.

„Имамо понос, имамо снагу, а и тврдоглави смо. Знамо како да се подигнемо. Кривицу ћемо делити између нас на равне части. Не сме и неће бити жртвеног јагњета. Заједно смо побеђивали, заједно губимо. А устаћемо као што смо увек устајали. Напуштам репрезентацију, она зна како даље без мене. Грлим вас све! Хвала, посебно онима који су са мном били део овог чаробног путовања“, рекао је Ђанлуиђи Буфон.

Занимљиво, а неко ће, можда, рећи да живот пише невероватне приче - Буфон је дебитовао за репрезентацију Италије пре тачно 20 година - 1997. године. И то, веровали или не, против Русије!

Требало је да му Русија буде финале фантастичне каријере, његова последња фудбалска песма...

МАЕСТРО, СВАКА ЧАСТ НА КАРИЈЕРИ!



Извор: Б92/мондо.рс/моззартспорт