Video: Điđi u suzama - kraj blistave karijere u plavom!

Legenda italijanskog fudbala Đanluiđi Bufon neće igrati na fudbalskom "svetom gralu" naredne godine u Rusiji.  Suze VELIKOG Bufona! Legendarni italijanski golman Đanluiđi Bufon pokušao je da se izvini naciji za neodlazak na Mundijal u Rusiju, ali. . . Pogledajte i šta su uradili Šveđani!

Fudbal 14.11.2017 | 16:45 Suze velikog Điđija: Ne plačem zbog sebe, plačem zbog Italije! „Ustaćemo kao što smo uvek ustajali“, rekao je sjajni golman potvrdivši da napušta reprezentaciju.

Italiju je eliminisala Švedska golom Johansona u prvom meču kod kuće, na San Siru Šveđani nisu primili gol i ostavili su jednog od najvećih golmana svih vremena u suzama.

Bufon bi na Mundijalu u Rusiji branio sa punih 40 godina. I dalje je jedan od najboljih, a da je i jedan od najvećih

"Nije mi žao zbog mene, žao mi je što nismo uspeli da uradimo nešto što bi svima u Italiji toliko značilo. To je jedina žal koju osećam i koja sigurno neće proći. Vreme prolazi i sve je tako kako jeste. Žao mi je što je poslednja zvanična utakmica bila neuspeh da se plasiramo na Svetsko prvenstvo", rekao je Điđi za Rai odmah posle utakmice i potom dodao da italijanski fudbal svejedno ima budućnost.

"Nismo nikoga potcenili jer oni koji igraju ove utakmice znaju kako da zaustave ovakve ekipe. Vratiti se posle gola zaostatka je teško, a mi nismo igrali najbolje što smo mogli. Manjak energije i lucidnosti da bismo dali gol. Jedan gol je odlučio, kada boli onda osećate deo krivice", objasnio je Bufon.

Italijani su po njegovom mišljenju tvrdoglavi, ponosni i posle teških padova će smoći snage da se opet uzdignu. Jedino njega više neće biti na golu jer će ga među stativama verovatno zameniti imenjak Donaruma dok Bufon posle 175 utakmica u plavom dresu ide u zasluženu legendu.

Senzacija - Italija prvi put posle ŠEZDESET godina neće igrati na Svetskom fudbalskom prvenstvu!

Navikli smo da gledamo "azure" na gotovo svim velikim takmičenjima poslednjih decenija, da lepimo sličice italijanskih fudbalera u albumima... Ali, umesto Italijana, u "Paninijevom" albumu za Mundijal u Rusiji tražićemo fudbalere Švedske. Zasluženo, mora se reći, jer su Šveđani igrali srčano, disciplinovano, bukvalno su ginuli da ne prime gol. I nisu ga primili!

Posle utakmice Šveđani su od radosti bukvalno uništili improvizovani televizijski studio na terenu.



Onih 1:0 iz prvog meča baraža za plasman na Svetsko prvenstvo, ispostaviće se, bilo je dovoljno. Italijani na "San Siru" nisu uspeli da slome granitni bedem Šveđana.

Mnogima je žao što Italijane neće gledati, drugi su, pak, srećni jer se (ponovo) nisu provukli "(i)talijanski".

Ali, za koga god da ste navijali, jednog čoveka mora da vam bude žao.

VELIKOG Đanluiđija Bufona, koji je i u trenucima italijanske tragedije (a za njih jeste tragedija, u fudbalskom smislu), pokazao kakav je sportista i čovek. Najpre je, dok je ceo "San Siro" zvižfao himni Švedske pred početak utakmice, aplaudirao iz sve snage, a posle ogromne borbe i 90 i kusur minuta, prišao rivalima i sportski im čestitao.

Međutim, i takav velikan, PLANINA, ume da se slomi. Dok je davao izjavu za italijansku televiziju, i pokušavao da se izvini naciji za neuspeh, Điđi Bufon se rasplakao.

"Ovo mi je bila poslednja utakmica za nacionalni tim... Mnogo mi je žao...", rekao je Bufon, brišući oči od suza.

Dodao je da misli da je i Kjeliniju, Barzaljiju i De Rosiju ovo, takođe, bio poslednji meč za nacionalni tim.

Lav Jašin, pa ON! Niko između. Možda čak i najbolji svih vremena, iako će sami Italijani forsirati Dina Zofa na pijadestal. Kako god, Đanluiđi Bufon je em veliki golman, em veliki čovek (u šta ste mogli da se uveriti pre početka baraža sa Šveđanima). Nažalost, više nije reprezentativac.

Eliminacija iz baraža za plasman na Mundijal u Rusiji označila je kraj služenja državnom timu, za kojoj je debitovao septembra 1997.

Logično, bujica emocija. Plač čoveka koga nismo navikli da gledamo u ovakvom izdanju, jer to nije ni zaslužio.

„Ne plačem zbog sebe, nego zbog italijanskog fudbala. Pali smo na ispitu koji je značajan i za život nacije. Nisam razočaran što vreme prolazi, nego što smo ovako okončali“, plakao je Điđi pred TV kamerama.

Selekcija Đanpjera Venture nije uspela da nadoknadi zaotatak iz Solne, za 180 minuta nije dala gol Švedskoj i zato je ovo kraj Bufona u dresu Azura, jer je i sam nagovestio da će se povući ne bude li sve teklo po planu.

„Oni koji su igrali baraž ranije znaju koliko su ovakvi mečevi teški. Nismo uspeli sebe da predstavimo u najboljem izdanju. Nedostajala nam je mirnoća da postignemo gol. Baraž susrete odučuju epizode, one su bile protiv nas. To shvatite tek kad ne uspete u misiji“.

Mnogi su ovo spremni da nazovu apokalipsom italijanskog fudbala, ali sam Bufon je preživeo i Kalčopoli sa Juventusom, pa se naosvajao trofeja posle povratka iz Druge lige. Siguran je da će fudbal na Apeninima procvetati. Kad-tad.

„Imamo ponos, imamo snagu, a i tvrdoglavi smo. Znamo kako da se podignemo. Krivicu ćemo deliti između nas na ravne časti. Ne sme i neće biti žrtvenog jagnjeta. Zajedno smo pobeđivali, zajedno gubimo. A ustaćemo kao što smo uvek ustajali. Napuštam reprezentaciju, ona zna kako dalje bez mene. Grlim vas sve! Hvala, posebno onima koji su sa mnom bili deo ovog čarobnog putovanja“, rekao je Đanluiđi Bufon.

Zanimljivo, a neko će, možda, reći da život piše neverovatne priče - Bufon je debitovao za reprezentaciju Italije pre tačno 20 godina - 1997. godine. I to, verovali ili ne, protiv Rusije!

Trebalo je da mu Rusija bude finale fantastične karijere, njegova poslednja fudbalska pesma...

MAESTRO, SVAKA ČAST NA KARIJERI!



Izvor: B92/mondo.rs/mozzartsport