У ЕУ се оснива неки нови НАТО

Најмање 20 земаља Европске уније потписац́е данас у Бриселу споразум за нови одбрамбени савез за финансирање и развој заједничке војне опреме, пише Спутњик.

Свијет 13.11.2017 | 08:59 У перспективи, оно што дио олигархија у ЕУ, али и не само у ЕУ, жели, јесте стварање једног новог пола моц́и. Европска војска је почетни корак у стварању европске федералне државе, што желе Француска и Њемачка, наводи тај портал.

Како преноси Ројтерс, потписивање Споразума о сталној структурној сарадњи (ПЕСКО)промовишу Француска и Њемачка.

Након вишегодишњег смањења трошкова у Европи и ослањања на САД кроз НАТО, Француска и Њемачка се надају да ц́е споразум ујединити нације у чвршц́ој одбрамбеној сарадњи, која подразумијева војнике и оружје.

Поред Француске и Њемачке, досад су Италија, Шпанија и још око 16 земаља ЕУ обец́але да ц́е се придружити пакту, који би званично могао да ступи на снагу у децембру, када се буду састали лидери ЕУ.

Велика Британија, која намјерава да напусти Унију откако је одржан референдум о "брегзиту" 2016. године, нец́е учествовати у споразуму, додаје Ројтерс, позивајуц́и се на наводе званичника које агенција не именује.

Велика Британија дуго је покушавала да заустави сарадњу ЕУ у области одбране, сматрајуц́и да би то довело до формирања војске ЕУ.

Западноевропска унија, војни савез основан 1948, као претходница НАТО-а, престала је да постоји ступањем на снагу Лисабонског споразума. Овај споразум укинут је 2010, а организација је престала са радом наредне године.

Још раније је Западноевропска унија утопљена у НАТО, каже Слободан Јанковиц́ са Института за међународну политику и привреду.

Шта ц́е се догодити са ПЕСКО-ом?

Хоц́е ли ова организација у заметку бити стављена под "кишобран" НАТО-а и може ли функционисати паралелно са Сјеверноатлантском алијансом?

ПЕСКО је предвиђен Лисабонским споразумом из 2009, каже Јанковиц́, највишим правним актом ЕУ и у првом периоду функционисац́е паралелно са НАТО-ом. То што досад није заживио посљедица је француско-британске сарадње, а и Америка је имала велики утицај на политику ЕУ.

"Сада је дошло до дјелимичног разлаза — прво, дошло је до ’брегзита‘, што је Нијемцима и Французима изговор да покрену овакву врсту паралелног војног савеза; друго, Доналд Трамп је најавио и заиста покренуо измјену неких политика САД према ЕУ и према америчком ангажману у Африци. Трец́и разлог је мигрантска криза", каже Јанковиц́.

Формални покретач иницијативе за формирање ПЕСКО-а је Француска, предсједник Емануел Макрон је у јулу најавио стварање европске војске, то је поновио и у септембру, а њемачка канцеларка Ангела Меркел придружила му се након избора у Њемачкој, објашњава Јанковиц́ генезу иницијативе за потписивање ПЕСКО-а.

"Њихов примарни план, оно што би жељели, јесте да се створи европска војска као један од стубова будуц́е европске федералне државе, коју би требало да чине Француска и Њемачка, а потом и Италија и Шпанија, као друге најважније земље. Зато им је, између осталог, и битно да Шпанија остане цјеловита.

Зашто Италија и Шпанија?

Зато што су најмногољудније, послије Њемачке и Француске, и што се налазе у Медитерану, гдје су главни интереси ЕУ, а и преко њих иде пројекција силе, како се надају у Берлину и Паризу, према Африци", каже Јанковиц́.

Питање је колико чланица ЕУ заиста жели да учествује у овом пројекту, наставља Јанковиц́, колико је њих ту да подмец́е клипове у точкове француско-њемачкој иницијативи за рачун Вашингтона и Лондона.

"Пољска у сваком случају не може нити жели да се одрекне војног савезништва са САД да би ушла у загрљај Њемачке. Њемачка је тога свесна. Такође је прилично тешко замислити да ц́е се балтичке државе одрец́и савезништва са Америком. Грчка због Турске не може ни да помисли да напусти НАТО, јер само то што су обе земље чланице НАТО-а гарантује одржање каквог-таквог мира", објашњава Јанковиц́.

Основни циљ је, понавља Јанковиц́, стварање европске федерације, а заједничко улагање у војне програме није ново. У пројекат "Хоризонт 2020" укључени су највец́и европски произвођачи оружја.

"Све то упуц́ује да овога пута заиста постоји жеља да се опредељује новац за стварање таквог једног пројекта. У перспективи, оно што део олигархија у ЕУ, али и не само у ЕУ, жели, јесте стварање једног новог пола моц́и", закључује Јанковиц́.

(б92)