Србија у новом руху - како ће изгледати тим за квалификације?
Александар Ђорђевић је Србији донео потребну дозу самопоуздања пре уласка у непознате воде оног тренутка када је потврдио останак на клупи. Око себе имаће људе од поверења, с којима је претходних седмица и бистрио о томе ко ће се појавити на паркету дворане Александар Николић. Присуство Стефана Јовића у новом тиму можда је и најбоља полазна тачка.
Кошарка 11.11.2017 | 22:15
Кошаркашки савез Србије, селектор Александар Ђорђевић и његови сарадници показали су озбиљне преговарачке способности и пронашли начин да испоштују Фибин систем и Евролигино строго држање става по питању одазивања играча репрезентативним обавезама. Заузврат, добили су наклоност клуба који уз Црвену звезду и Бајерн има највише репрезентативаца „у понуди“.
Док комплетан стручни тим води дипломатске преговоре око склапања тима за утакмице против Аустрије 24. и Грузије 27. новембра, селектор Ђорђевић је недавно подсетио да ће на списку од 24 имена бити тачно половина њих без дана играчког стажа под његовом командом. То су Стефан Пено, Илија Ђоковић, Миленко Тепић, Алекса Аврамовић, Алекса Раданов, Иван Паунић, Вања Маринковић, Дејан Тодоровић, Сава Лешић, Ђорђе Гагић, Никола Јовановић и Дејан Мусли.
Како би Србија могла да изгледа против Аустрије и Грузије? Ко ће бити носиоци игре, какву би улогу могли да имају староседеоци, дебитанти и повратници у национални тим? То је тема којом ћемо се бавити у наредним редовима.
Александар Ђорђевић је Србији донео потребну дозу самопоуздања пре уласка у непознате воде оног тренутка када је потврдио останак на клупи. Око себе имаће људе од поверења, с којима је претходних седмица и бистрио о томе ко ће се појавити на паркету дворане Александар Николић. Присуство Стефана Јовића у новом тиму можда је и најбоља полазна тачка.
Ђорђевићева продужена рука у Бајерну требало би да носи игру Србије и буде мозак целе операције. Баш као што је то био и у Истанбулу. Ако је на Евробаскету требало да покаже све што је учио годинама од Милоша Теодосића и Стефана Марковића сада, као играч са позамашним репрезентативним искуством, имаће задатак да буде узор остатку екипе и понесе велики терет на леђима. На површину ће испливати и стечена клупска знања, понајвише из времена када је командовао у Црвеној звезди. Где је, иначе, водио и много теже борбе од оне која га очекује крајем новембра.
Иза себе ће имати Василија Мицића, који од завршетка Европског првенства игра као препорођен. Није тајна да велика репрезентативна такмичења умеју да пребаце играче у наредну етапу каријере, а то се ових дана можда и најбоље види на примеру младог плејмејкера. Још на првенству знао је да наговести шта све може, а откако је стигао у Жалгирис игра ван свих досадашњих норми. Два пута је рушио евролигашки лични рекорд по броју убачених кошева и ужива велико поверење тренера Шарунаса Јасикевичијуса.
Само то што у репрезентацији и клубу ради под надзором двојице ванвременских плејмејкера довољно говори о томе какву перспективу има Василије Мицић. Заједно саСтефаном Јовићем поделиће колач организације игре, где ће селектор Ђорђевић у ротацији имати двојицу квалитетних дефанзиваца и добрих асистената.
Долазак Немање Недовића за утакмицу против Грузије аутоматски значи да ће у његове руке бити стављена лопта, са жељом да се види нападачка оријентација какву има у Уникахи.Недовић је прва игла екипе из Малаге, где је коначно добио слободу да ради оно што највише воли - да користи своје кошаркашке, физичке и атлетске карактеристике са циљем разбијања противника. Уколико буде затребало, Недовића треба очекивати и у организационом делу, што је улога коју му је селектор већ додељивао из неколико разлога - због реализације специфичних акција, али и разбијања противничких дефанзивних конструкција брзим продором ка кошу.
Његов партнер из Уникахе Драган Милосављевић није задовољан тренутном улогом у клубу, али верује да је то све последица навикавања на систем и да ће ускоро све доћи на своје. Што се репрезентације тиче, оно што доноси одбрамбено није упитно, али његова офанзивна рола могла да буде нешто утицајнија. Понајвише јер сада неће бити сигурних поена као што је то било са Богданом Богдановићем.
Милан Мачван и Стефан Бирчевић изнеће највећи терет позиције крилног центра. С тим да ће кошаркаш Истанбула највероватније бити у комбинацији само за прву утакмицу, док ће искусни капитен такође бити човек од већег задатка у реализацији. Његови квалитети далеко су изнад кошаркашких, о чему смо писали још током Евробаскета. Због тога га је Ђорђевићи довео у Бајерн, где је наставио да пружа баш оно што је и радио на континенталном шампионату, зато су у сталним консултацијама и зато је међу играчима којима селектор највише верује. А, у ситуацији додатног „расејавања“ екипе, биће селектор на терену и вођа тима.
Од преосталих чланова истанбулске експедиције Марко Гудурић је отпао због одлуке Фенербахчеа да не пушта репрезентативце, док је у магли још да ли ће Бранко Лазић моћи да се одазове Ђорђевићевом позиву. Иста је ситуација и са његовим клупским саборцима - Николом Јовановићем и Немањом Дангубићем. Уосталом, као и са Николом Милутиновим, кога је новопечени репрезентативни пензионер Владимир Штимац означио као носиоца игре под кошем у наредној деценији. Тек када се ситуација буде искристалисала, моћи ће да се говори више о њима, с обзиром да су остали тренутно ближи тиму пошто нису у зачараном кругу рата Евролиге и Фибе.
Повратак Мирослава Радуљице и Марка Симоновића додатно ће олакшати процес адаптације на нове услове. Радуљица је одавно неизоставни шраф националног тима и без њега тешко је било замислити велики успон Србије и њене највеће успехе. Не само што је играч велике харизме и неко ко је задужен за добру атмосферу у свлачионици, Радуљица се последњих година показао као „играч репрезентације“, односно неко ко пружа далеко боље партије у када игра под заставом с двоглавим орлом на истој, него у клубовима.
Сада је у далекој Кини, одакле је већ послао добре сигнале и потврду да ће бити на располагању. Како је баш у време квалификација у кинеском шампионату скројена пауза управо из истих разлога, он ће већ од 18. новембра моћи да се нађе у авиону за Србију. Што му оставља довољно времена за адаптацију на временску разлику. Његова улога у тиму не би требало да буде ништа другачија од оне коју је имао и претходних година - вође свих дешавања у рекету. Оно што је било карактеристично за Радуљицу јесте да се увек добро уклапао са свим центрима које је Ђорђевић ротирао током година. Што ће сада бити од посебне важности.
Марко Симоновић је у правом тренутку почео да хвата залет ка прошлосезонској форми, пре него што је доживео несрећну повреду шаке. И даље му шут варира, али тренер Сергеј Карасев показује веру у њега, што је знао да врати на прави начин. Његови поени из другог плана, добра одбрана и све чешћа утрчавања у слободан простор требало би да буду опасност више по све одбрамбене линије.
Име које међу новајлијама привлачи највише пажње је - Дејан Тодоровић. Дочекао је момак из Мркоњић Града шансу да обуче дрес земље чије боје носи у срцу, а играма у Билбау показао је да би могао да буде међу откровењима „нове Србије“.
Тодоровића су скаути дуго посматрали кроз наочаре великог НБА проспекта, али после нешто више од пет година у АЦБ лиги није достигао жељени ниво. Много је различитих конструкција зашто се то није десило, од неодовољно квалитетног рада тренерских кадрова, преко слабе и нередовне минутаже, до великог притиска на леђима. Али ове сезоне стао је у ред лидера тима из Баскије.
Прилично добре атлетске грађе, показао се и као агресивни нападач и сада показује дуго тражену стабилност и зрелост. Има добру брзину кретње и стабилну механику, а све чешће преузима одговорност на себе. Што му тренер Карлес Дуран и допушта. Иза себе нема репрезентативног искуства у највишем, сениорском нивоу, али сада би то могло да се промени. У изостанку повређених староседелаца Николе Калинића и Владимира Лучића, могао би да буде освежење у саставу и права замена Симоновићу на крилној позицији.
Дејан Мусли је од летос у (не)милости тренера Ђоана Плазе, који не верује превише у српског центра. Иако Мусли добрим играма у Евролиги, а посебно пре него што се повредио прошле сезоне, показује да може да буде играч за највиши ниво кошарке. Његово име се коначно нашло на списку, што је многе позитивно изненадило, а с обзиром на слабу конкуренцију на центарској позицији, највише због све извеснијег изостанка Николе Милутинова, могао би да упише свој репрезентативни деби.
Његови нападачки квалитети су занимљиви, посебно јер припада центрима старог кова, који решења тражи у и око саме ивице рекета. Критичари су му често оспоравали слабу игру у одбрани, али и то је поправио добрим радом у Шпанији. Опет, видећемо да ли је Плазинасумња с правим основом и да ли ће она утицати на Ђорђевићеву одлуку приликом састављања тимова за обе утакмице.
Интересантно ће бити видети да ли ће у тиму бити места за искусног Миленка Тепића. СелекторЂорђевић се често води жељом да екипу стално подмлађује, што би могло да умањиТепићеву шансу да поново обуче дрес Србије. Разноврсност кошаркаша Бриндизија, могућност коришћења на позицијама од плејмејкера до крила и раније репрезентативно искуство били би противтежа претходној констатацији.
У националном тиму последњи пут је играо током квалификација за Евробаскет 2013. године, али то не умањује његову потенцијалну вредност у тиму. У Бриндизију је играч ротације и има другачија задужења од оних када је последњи пут носио Партизанову опрему, где је практично носио највећу моралну улогу, пре свега менторску.
Још један потенцијални повратник у тим могао би да буде Иван Паунић. Момак који је у Шпанији знао да буде и прва нападачка опција у Фуенлабради све више је посвећен ономе по чему је препознатљив - квалитетној одбрани, због чега је својевремено био џокерДуде Ивковића. Последњих година не успева да пронађе клуб у којем би могао да се задржи дуже време, а све је више посвећен управо одрађивању свих „прљавих“ послова у одбрани. Додуше, у већ јакој конкуренцији добрих одбрамбених решења, делује да биЂорђевић тешко могао да посегне за још једним играчем таквог профила.
Ђорђе Гагић је после неславног растанка с Партизаном нестао са кошаркашке мапе. Лута Европом у потрази за идеалном средином, што је значајно умањило његов кредибилитет. У репрезентацији га није било од Евробаскета у Словенији, а његова поливалентност на обе центарске позиције могла би да буде од користи. Али његов немиран дух, изостанак континуитета и квалитет тимова у којим је играо биће под посебном лупом анализе. Тренутно игра за Јешилгиресун код тренера Михаила Увалина и трећи је стрелац и скакач екипе.
После одласка из љубљанске Олимпије, где је уз Раднички пружао најбоље игре у досадашњој каријери, Сава Лешић и даље тражи своје место под сунцем. У немачком бундеслигашу Етингеру игра солидно, с попуњеним статистичким колонама, а Александар Ђорђевић је могао досад ближе да се увери у његове квалитете и како покрива позицију крилног центра. Где ће имати јаку конкуренцију, али могућим одласком Бирчевића могао би да добије место у ротацији. Наравно, уколико се Марко Симоновић принудно не пресели на ту позицију.
Један од играча чији процват дуго чека селектор Ђорђевић је Вања Маринковић. Често дубоко анализиран, његов развој и даље има своје кривудаве линије, али има тенденцију раста. Јовица Антонић је већ неколико пута гледа Партизан на делу, последње у вечитом дербију и против Локомотиве у Еврокупу, а управо је Маринковић био под присмотром.Маринковић често показује велику пожртвованост црно-белом дресу, има добрих решења са дистанце, али и минуте када потпуно нестане или једноставно уђе у серију грешака. Додуше, треба разумети такве варијације у игри, с обзиром да је и даље врло млад и јако перспективан кошаркаш, чије грешке треба истрпети зарад даљег развоја. Иако многи сумњају у његов квалитет и даље је Партизанов највећи бисер и неко ко би могао да израсте у прилично занимљивог играча. Не треба заборавити ни да је недавно Задру сместио чак 33 поена, када је потпуно експлодирао.
Одлазак Душка Вујошевића, а онда и лутања са правим тренерима и тражењем праве улоге,Маринковић је изгубио доста, али време и даље ради за њега.
Оно о чему је Ђорђевић посебно водио рачуна јесте да је на списку оставио неколико младих играча који би могли да представљају будућност српске кошарке. Делује и да је селектор задржао чврст став по питању играча који су прошлог лета одбили да играју за универзитетску репрезентацију. Међу онима који су прихватили тај позив био је Илија Ђоковићиз чачанског Борца, што је оставило посебно јак утисак на стручни штаб Орлова.
После пријатељске утакмице сениорског и универзитетског погона у Краљеву Ђорђевић је чак и јавно исхвалио Ђоковића, што је дошло и на своју лепу наплату. Такође, добре игре у Борцу, где је међу водећим играчима, имале су свој утицај на убацивање у репрезентативни систем. Име Алексе Раданова провлачило се на последњих неколико спискова А тима Србије, а то је случај и сада. Раданов стоји у реду најталентованијих изданака Црвене звезде и две године је на школовању у ФМП, где стрпљиво чека своју шансу да заигра у првом тиму црвено-белих. Поседује занимљиве кошаркашке способности, добар преглед игре и често тежи атрактивности. У тој жељи склон је честом губљењу поседа лопте, али баш као и код Маринковића, вреди га истрпети.
Алекса Аврамовић је последњих година био спор расправа вечитих ривала због својих офанзивних карактеристика. Али уместо црвено или црно-беле боје изабрао је Варезе, где се труди да искористи сваки минут на паркету. И то ради солидно. Што се Стефана Пена тиче, његов одлазак из Барселоне могао би да се испостави као пун погодак ради даљег развоја каријере. Али ни у Алби не добија жељену минутажу. Момак кога су дуго сматрали једним од најблиставијих европских талената на својој позицији могао би да буде жртва дугог тапкања у месту због недовољне минутаже у Барселони.
Када је и добијао простор за игру, знао је да покаже раскошни таленат, али и да изгори у жељи. Опет, не треба бити изненађење уколико се нађе на клупи, као замена Мицићу и Јовићу. Конкуренција би требало да му буду управо Ђоковић и Аврамовић, који више представља нападачки оријентисаног плеја, него играча који разиграва тим. Што су више Пено и Ђоковић.
Како се ствари мењају из дана, у дан, Србија би до првог окупљања 21. новембра могла да располаже са значајном јачим саставом од оног, вештачки конструисаног, без свих евролигаша. О НБА играчима и не треба коментарисати, пошто они до лета неће бити у комбинацији.
Било како, Србија ће бити јака.
На списку селектора Ђорђевића су:
1. Стефан Јовић (Бајерн)
2. Стефан Пено (Алба)
3. Илија Ђоковић (Борац Чачак)
4. Миленко Тепић (Бриндизи)
5. Алекса Раданов (ФМП)
6. Алекса Аврамовић (Варезе)
7. Иван Паунић (Тофаш)
8. Вања Маринковић (Партизан НИС)
9. Дејан Тодоровић (Билбао)
10. Марко Симоновић (Зенит)
11. Милан Мачван (Бајерн)
12. Сава Лешић (Отингер)
13. Стефан Бирчевић (Истанбул ББ)
14. Мирослав Радуљица (Ђенгсу Драгонс)
15. Ђорђе Гагић (Јешилгирешун)
16. Василије Мицић (Жалгирис)
17. Немања Недовић (Уникаха)
18. Бранко Лазић (Црвена звезда МТС)
19. Драган Милосављевић (Уникаха)
20. Марко Гудурић (Фенербахче)*
21. Немања Дангубић (Црвена звезда МТС)
22. Никола Милутинов (Олимпијакос)
23. Дејан Мусли (Уникаха)
24. Никола Јовановић (Црвена звезда МТС)
- Фенербахче не дозвољавама репрезентативцима да се одазову обавезама.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар