Прича: Филипова сензација коју смо годинама чекали...

Бајка у Паризу и Филипов пут са самог дна! "Границе тениса су се помериле, што су старији играју све боље и боље, а нама млађима је тешко да се пробијемо јер је велика конкуренција. Дошли су нови играчи, сви су добри, али стоји да сви треба много да радимо да бисмо се доказали".

Тенис 06.11.2017 | 23:30 Ову реченицу изговорио је током УС опена 2015. године помало тражећи и оправдање за то што, у том тренутку, већ седам година не успева да оправда епитет једног од најталентованијих тенисера са ових простора.

Сумња се полако увукла међу мисли Филипа Крајиновића, појачана честим повредама и дугим паузама претила је да превагне на страну звану "баталићу овај спорт", а упркос сјајном учинку у јуниорској конкуренцији и најавама блиставе каријере, ње није било ни у траговима.

"Имао сам много повреда током каријере, било је тешко јер сам због тога изгубио све спонзоре. Хвала мојој породици која је остала уз мене", описао је недавно борбу коју је водио.

Није лако за момка који је у млађим категоријама био доминантна фигура навикнута на победе.

Момак рођен у Сомбору 27. фебруара 1992. је већ као мали показивао велики таленат за тенис – са пет година почео је да трнира у ТК "Жак", да би са 15, након сјајног наступа и финала Оранж боула, добио позив да се прикључи реномираној академији Ника Болитијерија у Брадентону.

Док је трајао успон Новака Ђоковића, тениска јавност била је одушевљена момком "који ће освојити" свет, а који је вршњаке из Србије добијао како је хтео.

"Филип је одувек био пун самопоуздања. Не воли да губи и има јак мотив да успе. На том Оранж Боулу је изгубио од Бернарда Томића, али су у њему видели потенцијал и решили да га позову код њих. Овде у Србији још није изгубио ниједан меч. Знао би само да се пријави за неки од турнира, оде и покупи награду, углавном новац или ствар као што је мобилни телефон. Само би се појавио и рекао – тата, ево ти награда, освојио сам то за тебе", изјавила је својевремено Филипова мајка Вера.

Све је било спремно да 2008, када је ушао у професионалне воде, заблиста на АТП туру.

"Од треће године нам је било јасно да ће се бавити тенисом. Нама је то некако природно, пошто су и мој супруг Стипан и његов брат Синиша, један од Филипових првих тренера, играли тенис. Као дете је рекетом витлао по целом стану. Поразбијао је много тога, сијалице, огледала и још штошта, али био је то знак да ће играти тенис. Стално је причао о Федереру, а свиђа му се и како игра Родик или раније Сампрас", додала је тада.

Међутим, Крајиновић је на својој кожи осетио сву суровост професионалног спорта и ону излизану фразу да је прелазак из јуниорске у сениорску конкуренцију коштао велике таленте ‘белог спорта’.

Захтеве који су били на изузетно високом нивоу није могао да испрати, фалило му је физичке снаге, а константни тренинзи, путовања и мечеви са конкурентним противницима почели су да узимају данак.

Крајем 2010. доживео је повреду рамена која га је одвојила са терена током читаве 2011. и после операције се вратио као 1.403. играч на свету.

Повратак је био тежак, али успешан – прве титуле на фјучерсима, па челенџерима, деби на Ролан Гаросу и у следеће три године је толико напредовао да се први пут пробио у најбољих 100.

Таленат никада није био споран, али када је дошао тренутак да се направи додатни искорак, десило се потпуно супротно – финиш 2015. обележила је фрактура ручног зглоба и тромесечна пауза која се одразила на резултате у следећих неколико месеци.

Освануо је први јануар ове године, на сајту АТП је поред његовог имена била написана 234. позиција и каријера је била под знаком питања. У мају је био близу да испадне из топ 300, мотивацију је потпуно изгубио и она сумња са почетка текста је била све већа.

Нашао се на раскршћу и, да није било оца Стипана, који зна како изгледа живот тенисера, ко зна да ли бисмо се ове недеље радовали уз Филипа у Паризу. Наговорио је сина да оде на челенџер у немачки Хајлброн, где је од квалификација стигао до титуле.

Уследио је невероватан други део сезоне – пет освојених турнира и, што је можда и важније, почетак сарадње са тренером Петром Поповићем. Човек који је препородио Андреу Петковић и одвео Ива Карловића до 15. позиције на свету, одмах је знао шта треба радити.

Прихватио је посао, направио план и резултат је експресно стигао – 20 узастопно добијених сетова на челенџерима, као и бајка на Мастерсу у Паризу.

"Сазрео сам, мислим да је то најважније, а и тренер ми је скренуо пажњу да будем агресивнији, што сам одмах прихватио и донело је резултате. Имамо два полуфинала и две титуле – можда нисмо очекивали такав моментални успех, али Пера и ја се дуго познајемо, Новосађанин је и једноставно је одмах знао шта треба да ради са мном. Одмах сам га контактирао чим је завршио са Карловићем, чека нас још доста посла", открио је Крајиновић за "Спортклуб".

Због жеље да обезбеди место на Аустралијан опену следеће сезоне пријавио се за последњи овогодишњи Мастерс и након лако одрађених квалификација, почео је пут који никада у животу неће заборавити. Редом су падали Јуичи Сугита, Сем Квери и Никола Мау, што је значило да ће му противник у четвртфиналу бити први играч планете Рафаел Надал.

Шпанац је морао да се повуче због повреде колена, па је Крајиновић дошао у прилику да се са Џоном Изнером бори за прво велико финале у каријери. Какав је то меч био – Филип није дозволио нити један брејк противнику, а у 13. гему трећег сета је вратио неколико изузетних ритерна за екстазу на трибинама, посебно тренера Поповића који је у једном тренутку скинуо мајицу.

За то време, 25-годишњи момак из Сомбора љубио је подлогу у ‘Берсију’ плачући од среће, а на камери је дрхтавим рукама написао "Хвала, Нина".

Порука је била намењена његовој девојци Нини Радуловић, некадашњој супрузи Бранислава Лечића, која је уз тренера кључни фактор за астрономски успех спрског тенисера.

Нажалост, није успео да понови сличну партију против Џека Сока у финалу, иако је добио први сет, и трофеј је заслужено отишао у руке Американца.

"Била је ово изузетна недеља са много добрих победа. Од квалификација сам победио толико сјајних момака, који су много боље пласирани од мене. Из Париза кући носим само позитивне утиске. Наравно да сам тужан што нисам годину завршио снажно колико сам хтео, али то је тенис – неко мора да победи", изјавио је током церемоније доделе пехара.

Међутим, нема због чега да жали – за недељу дана је поправио пласман за чак 44 позиције (тренутно 33.), постао једини Србин после Ђоковића који је играо финале турнира из серије 1.000 и не само да ће у Мелбурну бити учесник, већ постоји реална шанса да буде међу носиоцима.

Све горенаведено значи да улази у нову фазу живота и каријере, ону у којој се од њега очекује да овакве резултате бележи у континуитету.

"Знам да ћу сада радити још напорније, то је сигурно. Притисак је део спорта, сви у животу га имамо и наравно да ћу ја сада бити под још већим. Људи сада много очекују од мене, виде да могу, а ја желим додатно да напредујем. Мораћу са тиме да се борим и да радим на менталном аспекту. Надам се да ћу следеће сезоне бити још бољи".

Оно што је најважније од свега није то да су други видели колике су могућности Филипа Крајиновића, већ да је он себи доказао да му је место у самом врху.

Нема разлога да ту не остане.

Извор: Б92