ЛЕ - Анализа: Звезда се не брука против великана!

Можда је играла против јачих тимова од овог Арсенала, али од Милана 2006. и Бајерна 2007. године Црвена звезда није за ривала имала славнији клуб. И увек је, ако ништа друго, знала да умре мушки.

Фудбал 02.11.2017 | 17:15 Не, нећемо овог пута правити историјске паралеле, позивати се наАрчибалда Рајса или мајора Гавриловића, нити дуел на Емирејтсу (21.05, ТВ Арена) називати судбоносним, јер ће Звездине велике европске амбиције бити на провери у Борисову за три седмице и посебно против Келна. Овој вечерашњој Звезди се неће судити, Емирејтс је означен само као јако опасна, али кривина углављена на стратешком месту после које Звезда може да буде израњавана, али не може да буде смртно рањена. Све то стоји, али...

Чујте ви, малобројни Срби, у престоници Уједињеног Краљевства, ви што доколичарење кратите испијањем пива у Оксфорд Стриту, или селфирањем крај Темзе у чијем одсјају се види зграда "МИ6". Чујте и ви што у типичним пејзажима северног Лондона, накрцаним још типичнијим енглеским кућама, видите само секвенце из култних остврских филмова са навијачко-фудбалском тематиком. Чујте ви што безброј пута током дана путујете од хистеричне еурофије до ирационалне бојазни да вечерас Милан Борјан може бити у улози немог посматрача пуцачке моћи Венгеровог вода.

Чујте и ви, што сте остали у Београду, чекајући сигнал са Емирејтса. 

Звезда јесте прежаљена, али играчима српског вицешампиона као ретко када у сезони не стоји гиљотина над главом, нити имају потребу да се плаше да поразу погледају у очи. Прихватљив неуспех против комбинованог, али за српске услове, прејаког Арсенала је нешто што се до скора подразумевало. Али само доскора и само на први поглед.

Можда је Црвена звезда у последњих десет година играла против јачих тимова од овог мешаног коктела младости и реконвалесцената Арсена Венгера. Сусретала се, примера ради, са тактичким новотаријама творца успешног Сасуола Еузебија ди Франческа. Био је не тако давно на Маракани и онај Рен накрцан тамнопутим и неухватљивим газелама и она Рома постиђена од Жигићевих заушки, али...Од Милана 2006. године и Бајерна 13 месеци касније, Црвена звезда није имала посла са славнијим и богатијим клубовима. 

То је најбољи доказ досадашње успешности система Владана Милојевића, јер клубови као што су Милан, Бајерн, па и овај Арсенал, треба да представљају еталон Звездине вредности. Да јој, пре свега, откривају мане како је то после београдског меча са Тобџијама рекао Звездан Терзић. Или као што је то под утицајем кратке функционерске каријере рекаоДраган Стојковић Пикси на скупштини клуба маја 2005. године.

"Сматраћу да је Звезда онолико јака или слаба колико покаже у мечевима са Манчестером, Јувентусом, Барселоном, Арсеналом. Тим мечевима Звезда стално треба да тежи."

Али да више не околишамо. Оно што Срби треба да чују јесте чињеница да је и раније против великих Звезда била осуђена на пораз без процеса. И да је била поражена - али да се ретко када против величине попут Арсенала брукала и лежала на коленима уваљана у блато недостојности. Немоћи. Неконкурентности.

Не говоримо о далекој историји, више је то неумесно помињати, нека почетна тачка буде 1996. година када је екипу Владимира Петровића спојио са Барселоном. Морали су и на Ноу Кампу и на Маракани да дрхте прејаки Каталонци. На крају је тас могао да превагне и на Звездину страну, баш као и када је 2006. године представник топ класе из Минхена стигао у Београд.

"Знао сам да нас Арсенал неће 'убити' на нашем стадиону. Некако је Звезда увек знала да се добро побије са највећима. Пред онај меч са Бајерном, на којем сам дао гол, једино се причало о томе да ли ће бити четири или пет разлике за њих. Завршило се онако у финишу. Стварно, мислим да нама велики нису проблем. Да увек одлучују нијансе, или неискуство. Исто тако верујем да вечерас Звезда може да одигра егал утакмицу. И да чека 'миг' среће", поручио је Ненад Милијаш који је због приватних обавеза остао у Београду.

И против Милана 2005. године потопа није било. Јесте рутине будућих европских шампиона, али Звезда се, народски речено, и у најкритичнијим моментима држала зубима за ваздух. И заслужила аплауз. 

Наравно, поглед у историју неће помоћи тиму Владана Милојевића да вечерас дође на руб катастрофе, ако покуша да флертује са импровизацијом, сујетом, вишом ега или дезорганизацијом у игри. Црвено-бели морају да остану доследни себи и слушају нарацију стратега Владана Милојевића. Сигурно им шеф стручног штаба може објаснити зашто је, и без резултатског императива, гостовање на Емирејтсу важно.

Јесте Црвена звезда стигла даље него што је било ко очекивао, узводно преко Ламанша, стигла је до небодера новог Лондона. Са те тачке, у непосредној близи Арсеналовог дома, види се савршено сазвежђе Лиге шампиона. Тамо у том рају Владан Милојевић види себе за сезону или две. Зна он да ће морати да путује лагано и сигурно неће убацивати у брзину више чак и ако на Емирејтсу буде победник.

"Вратили смо Звезду тамо где припада, али ми сваке године морамо да играмо Европу како би нас сматрали успешним. Играчи Црвене звезде морају да буду подешени на тај мод да играју две утакмице седмично. То је квалитет. Надам се да ће се и наредних година европски фудбал играти на Маракани. То је жеља свих нас", зна да поручи Владан Милојевић.

Међутим, позитиван резултат значио би само једно: да је Звезда прешла још један озбиљан ниво и да слободно може да се закачи на фудбалски катапулт. Па где је он однесе. Пораз уз добру игру оставио би је на истој тачки, али спремну да у ниском старту дочека Борисов и Келн. Има и она трећа солуција. Најгора за црвено-беле. Подразумева резултатску катастрофу.

Она ће значити да је ова Звезде близу зенита и да су јој млечни зуби.

Али, чујте Срби. Чујте и ви, Енглези. Звезда се ретко брука против великих и највећих.

Извор: моззартспорт