LE - Analiza: Zvezda se ne bruka protiv velikana!
Možda je igrala protiv jačih timova od ovog Arsenala, ali od Milana 2006. i Bajerna 2007. godine Crvena zvezda nije za rivala imala slavniji klub. I uvek je, ako ništa drugo, znala da umre muški.
Fudbal 02.11.2017 | 17:15
Čujte vi, malobrojni Srbi, u prestonici Ujedinjenog Kraljevstva, vi što dokoličarenje kratite ispijanjem piva u Oksford Stritu, ili selfiranjem kraj Temze u čijem odsjaju se vidi zgrada "MI6". Čujte i vi što u tipičnim pejzažima severnog Londona, nakrcanim još tipičnijim engleskim kućama, vidite samo sekvence iz kultnih ostvrskih filmova sa navijačko-fudbalskom tematikom. Čujte vi što bezbroj puta tokom dana putujete od histerične eurofije do iracionalne bojazni da večeras Milan Borjan može biti u ulozi nemog posmatrača pucačke moći Vengerovog voda.
Čujte i vi, što ste ostali u Beogradu, čekajući signal sa Emirejtsa.
Zvezda jeste prežaljena, ali igračima srpskog vicešampiona kao retko kada u sezoni ne stoji giljotina nad glavom, niti imaju potrebu da se plaše da porazu pogledaju u oči. Prihvatljiv neuspeh protiv kombinovanog, ali za srpske uslove, prejakog Arsenala je nešto što se do skora podrazumevalo. Ali samo doskora i samo na prvi pogled.
Možda je Crvena zvezda u poslednjih deset godina igrala protiv jačih timova od ovog mešanog koktela mladosti i rekonvalescenata Arsena Vengera. Susretala se, primera radi, sa taktičkim novotarijama tvorca uspešnog Sasuola Euzebija di Frančeska. Bio je ne tako davno na Marakani i onaj Ren nakrcan tamnoputim i neuhvatljivim gazelama i ona Roma postiđena od Žigićevih zauški, ali...Od Milana 2006. godine i Bajerna 13 meseci kasnije, Crvena zvezda nije imala posla sa slavnijim i bogatijim klubovima.
To je najbolji dokaz dosadašnje uspešnosti sistema Vladana Milojevića, jer klubovi kao što su Milan, Bajern, pa i ovaj Arsenal, treba da predstavljaju etalon Zvezdine vrednosti. Da joj, pre svega, otkrivaju mane kako je to posle beogradskog meča sa Tobdžijama rekao Zvezdan Terzić. Ili kao što je to pod uticajem kratke funkcionerske karijere rekaoDragan Stojković Piksi na skupštini kluba maja 2005. godine.
"Smatraću da je Zvezda onoliko jaka ili slaba koliko pokaže u mečevima sa Mančesterom, Juventusom, Barselonom, Arsenalom. Tim mečevima Zvezda stalno treba da teži."
Ali da više ne okolišamo. Ono što Srbi treba da čuju jeste činjenica da je i ranije protiv velikih Zvezda bila osuđena na poraz bez procesa. I da je bila poražena - ali da se retko kada protiv veličine poput Arsenala brukala i ležala na kolenima uvaljana u blato nedostojnosti. Nemoći. Nekonkurentnosti.
Ne govorimo o dalekoj istoriji, više je to neumesno pominjati, neka početna tačka bude 1996. godina kada je ekipu Vladimira Petrovića spojio sa Barselonom. Morali su i na Nou Kampu i na Marakani da drhte prejaki Katalonci. Na kraju je tas mogao da prevagne i na Zvezdinu stranu, baš kao i kada je 2006. godine predstavnik top klase iz Minhena stigao u Beograd.
"Znao sam da nas Arsenal neće 'ubiti' na našem stadionu. Nekako je Zvezda uvek znala da se dobro pobije sa najvećima. Pred onaj meč sa Bajernom, na kojem sam dao gol, jedino se pričalo o tome da li će biti četiri ili pet razlike za njih. Završilo se onako u finišu. Stvarno, mislim da nama veliki nisu problem. Da uvek odlučuju nijanse, ili neiskustvo. Isto tako verujem da večeras Zvezda može da odigra egal utakmicu. I da čeka 'mig' sreće", poručio je Nenad Milijaš koji je zbog privatnih obaveza ostao u Beogradu.
I protiv Milana 2005. godine potopa nije bilo. Jeste rutine budućih evropskih šampiona, ali Zvezda se, narodski rečeno, i u najkritičnijim momentima držala zubima za vazduh. I zaslužila aplauz.
Naravno, pogled u istoriju neće pomoći timu Vladana Milojevića da večeras dođe na rub katastrofe, ako pokuša da flertuje sa improvizacijom, sujetom, višom ega ili dezorganizacijom u igri. Crveno-beli moraju da ostanu dosledni sebi i slušaju naraciju stratega Vladana Milojevića. Sigurno im šef stručnog štaba može objasniti zašto je, i bez rezultatskog imperativa, gostovanje na Emirejtsu važno.
Jeste Crvena zvezda stigla dalje nego što je bilo ko očekivao, uzvodno preko Lamanša, stigla je do nebodera novog Londona. Sa te tačke, u neposrednoj blizi Arsenalovog doma, vidi se savršeno sazvežđe Lige šampiona. Tamo u tom raju Vladan Milojević vidi sebe za sezonu ili dve. Zna on da će morati da putuje lagano i sigurno neće ubacivati u brzinu više čak i ako na Emirejtsu bude pobednik.
"Vratili smo Zvezdu tamo gde pripada, ali mi svake godine moramo da igramo Evropu kako bi nas smatrali uspešnim. Igrači Crvene zvezde moraju da budu podešeni na taj mod da igraju dve utakmice sedmično. To je kvalitet. Nadam se da će se i narednih godina evropski fudbal igrati na Marakani. To je želja svih nas", zna da poruči Vladan Milojević.
Međutim, pozitivan rezultat značio bi samo jedno: da je Zvezda prešla još jedan ozbiljan nivo i da slobodno može da se zakači na fudbalski katapult. Pa gde je on odnese. Poraz uz dobru igru ostavio bi je na istoj tački, ali spremnu da u niskom startu dočeka Borisov i Keln. Ima i ona treća solucija. Najgora za crveno-bele. Podrazumeva rezultatsku katastrofu.
Ona će značiti da je ova Zvezde blizu zenita i da su joj mlečni zubi.
Ali, čujte Srbi. Čujte i vi, Englezi. Zvezda se retko bruka protiv velikih i najvećih.
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar