Сјећања: Звезда и Енглези - Јунајтед, Енфилд, мук и Лисице...

Од 1956. године, када је дебитовала у еврокуповима, Црвена звезда одиграла је укупно осам двомеча са енглеским клубовима.

Фудбал 02.11.2017 | 14:00 Онај против Арсенала у Београду пре две недеље био је осаманести сусрет црвено-белих са неким тимом из најјаче лиге Енглеске.

Док чекамо и на деветнаести, који је на програму од 21.05 на стадиону Емирејтс, у оквиру четвртог кола Лиге Европе, присетимо се неких од најбољих, али и највећих, мечева у Звездиној историји.

Први окршај нашег клуба са Острвљанима из 1958. године не буди лепа сећања, али не због резултата, већ после страшне трагедије која је обележила светски фудбал за сва времена. 

Манчестер Јунајтед славио је у првом мечу четвртине финала Купа шампиона на Олд Трафорду, погоцима Бобија Чарлтона у 65. и Едварда Колмана у 81. минуту, пошто је претходно Лазар Тасић донео вођство гостима у 35. 

Црвено-бели су успели да се врате пред својим навијачима (од 1:3) и изједначе, на нешто више од пола часа игре до краја, али су 'бебе' сера Мата Базбија издржале притисак преко 50.000 гледалаца на стадиону ЈНА и прошле у полуфинале.



Међутим, тамо никада нису стигле. Авион којим се енглеска експедиција враћала за Манчестер имао је несрећу на аеродрому у Минхену, преживело је девет играча и менаџер Базби, а то што се догодило шестог фебруара створило је велико пријатељско између два клуба.

Само две сезоне касније Звезду је пут поново одвео у Енглеску, а овога пута су Вулверхемптон Вондерерси били успешнији, после ремија на отварању Купа шампиона (1:1) Вулвси су били убедљиви домаћини за пролаз у другу рунду (3:0).

На наредни двомеч чекало се до сезоне 1972/73, када црвено-белима није био довољан гол Војина Лазаревића за славље у реваншу, после победе 'Певаца' у првих 90 минута (2:0).

Није се дуго чекало на наплату три везане елиминације, а сјајна генерација најтрофејнијег српског клуба потрудила се да то учини у великом стилу – против великог Ливерпула у КЕШ.

Звезда је на Маракани головима Слободана Јанковића и Владислава Богићевића савладала 'Црвене' (2:1), да би потом екипу легендарног Била Шенклија, предвођену Кевином Кигеном и Џоном Тошаком, истим резултатом победила и на Енфилду за пласман међу осам најбољих у Купу шампиона.



Јанковић, Станислав Караси, Јован Аћимовић и Владимир Петровић Пижон командовали су у једном у најбољих мечева у историји Црвене звезде, Лазаревић је погодио за вођство, а Јанковић голом у 90. минуту нанео први пораз Ливерпулу на домаћем терену у Европи, икада.

Једнако велика победа извојевана је исте те деценије, 1978. годуне, и то управо против Арсенала, Најпре је у Београду Цвијетин Благојевић био стрелац јединог гола у 14. минуту, али је прави шоу уследио на Хајберију.

Тог 6. децембра Звезда је у сред Лондона избацила Арсенал из Купа УЕФА, а митски гол одлуке постигао је Душан Дуле Савић. 'Тобџије' су водиле од 69. минута, али су онда Недељко Милосављевић, Пижон и Блогојевић одиграли феноменалну акцију, да би Савић 14 додавање, односно центаршут Благојевића, извео идеалан 'дроп-кик' за велико славље (1:1).

Била је то сезона када је наш тим несрећно и неправедно остао без првог европског трофеја, а на путу ка великом финалу са Борусијом из Мехенгладбаха елиминисан је, и враћен дуг, Вулверхемптон.

Споменути европских трофеј стигао је 1991. године у виду највећег успеха неког тима са ових простора, победом Звезде над Олимпиком из Марсеја у финалу Купа европских шампиона и никоме у црвено-белом не смета такав распет ствари, али је велики број оних који жале што није одигран реванш са Манчестер Јунајтедом 19. новембра исте године.



Био је то дуел традиционалног Суперкупа Европе, али због ратног стања у бившој Југославији реванш никада није одигран. На крају се испоставило да је гол Брајана Меклера био довољан за трофеј Јунајтеда, док су се Дарко Панчев и Дејан Савићевић добрано испромашивали на Театру снова, па је Звезда остала без трипле круне.

Коначно, последњи сусрет са Енглезима Црвена звезда имала у првом колу Купа УЕФА септемра 2000. године са Лестер Ситијем.

У Енглеској је кренуло савршено, Миленко Аћимовић постигао је еврогол са преко 30 метара, а домаћин је успео да изједначи и избегне пораз, и сачува какву-такву наду пред реванш.

Ипак, 'Лисицама' није било спаса, иако се због политичке ситуације играло у Бечу, па је тим Славољуба Муслина предвођен двоструким стрелцем Гораном Друлићем лако прошао даље.

Сада, пред Црвеном звездом је свакако најтежи задатак у новијој историји, колико год Арсен Венгер играо са веома измењеним саставом, али фудбал изузетним управо чини чињеница да ништа није немогуће...



Извор: Б92