Промоција књиге „Зов карауле“

Око 200 грађана присуствовало је промоцији књиге Ненада Милкића „Зов карауле“ из његове трилогије „Ми смо бранили Кошаре“.  Битка за Кошаре била је највећа у модерној српској историји гдје се јединица Војске Србије од 110 војника у почетку борби супроставила инвазији и нападу око 2. 500 албанских терориста потпомогунутих снагама НАТО пакта.

Република Српска 31.10.2017 | 09:32 Да су на Васкрс 1999. године пале Кошаре пало би и Косово и Метохија а то су знали храбри српски браниоци ове карауле на српско-албанској граници.
„ Иако смо имало само двадесет година били смо свјесни шта бранимо, знали смо да бранимо Србију и није могло бити одступања то никоме од српских војника није пало на памет . Нашу малу јединицу красила је слога, одлучност и били смо као браћа“, испричао је Мирослав Маљах , учесник битке на Кошарама који је присустовао промоцији књиге.

Овај тадашњи војник није могао да вјерује кад су примили наредбу, да се послије Кумановског споразума, мирно повуку са границе и карауле.
„Тешко сам то психички поднио свјестан колико је мојих другова погинуло бранећи ту границу а сви остали су се излагали надчовјечанским напорима“, додао је Маљах.

Представљању Милкићеве књиге у Рогатици присуствовао је још један учесник битке на Кошарама Томислав Рачић који је само годину дана прије бомбардовања Србије и напада на караулу дошао на ово мјесто.



„Борили смо се 17 дана, другови су гинули на наше очи али нико од нас није помишљао ни корака да одступи. Мислим да су и непријатељски војници били зачуђени нашим отпором и јунаштвом“, рекао је Рачић.

Ненад Милкић каже да је питање зашто се о борбама на Кошарама толико ћутало требало поставити оним званичницима који су ћутали.

„ Мислим да наша држава не жели да противуријечи НАТО, да жели и даље да буде у добрим односима с њим јер су Кошаре мјесто гдје је ова војна организција доживјела свој пораз. Они су копненим путем напали нашу малу земљу и нису ништа успјели да учине и поред велике надмоћи у људству и техници“, рекао је Милкић.

Он каже да је написао књигу да ове догађаје не би прекрио заборав.

„ Желио сам да се укаже на херојство српских војника на Кошарама, да не буду заборављени као јунаци из Првог свјетског рата о којима се тек сада пуним устима говори“, нагласио је аутор ове књиге.

Милкић каже да је свјестан да о борбама на Кошарама у Рогатици и Републици Српској говори људима који су преживјели ратне страхоте, у њима учествовали борећи се у отаџбинском рату.

„ Оно што могу овдје да урадим је да причам људима из Републике Српске о бојиштима у Србији у рату 1999.о којима се не зна толико и гдје су српски војници били храбри и одлучни као ови овдје“, истакао је Милкић.



У биткама на српско-албанској граници 1999.године погинуло је 108 припадника српске војске и на стотине албанских терориста .

Новинар Михајло Меденица се заклео да ће, не по професионалној линији него личном хтијењу, отићи на Кошаре и караулу да ода почаст јунацима.

„ Покушао сам 2009.године али сам од Албанаца био заробљен па пуштен. Рекли су ми да је то њихова земља и да ту немам шта да тражим. Онда сам двије године касније успио, сналазећи се на разне начине, да дођем до карауле“, испричао је Меденица.

Меденица каже да су се Албанци заклели да српска нога неће никад више крочити на караулу.

„Страх је постојао док се нисам попео горе а кад сам дошао до рушевина објекта прекрстио сам се и сјео осјећајући се као свој на своме као да је мртва стража наших војника ту око мене и да ми се ништа не може догодити. А свој аманет сам испунио и додао причу у мозаик да се погинули српски ратници никад не забораве“, додао је Меденица.

Промоција књиге одржана је у сали предузећа „Сјемећ“ умјесто у дворани Центра за културу.

Предсједник ОО СДС Рогатице Томисалав Пухалац каже да да општинске власти нису дозволиле да се књига представи у просторијама културног центра, које су између осталог за то намјењене и које је правио сав народ Рогатице а не само једна партија.

„ Образложење је било да се у центру изводе неки радови а апсолутно се ништа не ради у сали ни згради Центра за културу“, рекао је Пухалац.



БН телевизија