Интервју - Мирсад Јаховић: ''Срећа'' је да Србија нема пара!

Па су клубови осуђени на домаће играче. . . ! Један од највећих турских кошаркаша о томе како је постао то што јесте, актуелном тренутку у нашој и светској кошарци, где греше Турци, а где Евролига и ФИБА, Звезди, Партизану, Жоцовом утицају, али и зашто му је једнака част да буде Легенда Евролиге и да терен у родном му Новом Пазару понесе његово име.

Кошарка 31.10.2017 | 22:15 Спартански рад, таленат довољан за покушај, и храбро срце спремно да издржи сваку препреку на путу до славе. Желео је да буде најбољи у крају, постао је један од најбољих у историји европске кошарке. Свестан да у Новом Пазару неће моћи да буде више од "локалног баскеташа", Мирсад Јаховић је одлучио да крене даље. Није ни слутио да ће пут у Истанбул његов живот променити из корена.

Пред очима људи из Ефес Пилсена налазио се клинац који не разуме готово ништа, али "обећава"... Знали су да је он тај.

Нису погрешили!

Јер, управо је из дворане Синан Ердем Јаховић постао први Турчин у историји НБА лиге.

"Повлачио сам добре, али и лоше потезе кроз каријеру. Да ми је ова памет, остао бих у НБА. Био сам нестрпљив, а тада је било битно да човек буде на правом месту у правом тренутку. Лично, мислим да нисам био ни на правом месту, ни у правом тренутку. Међутим, први Европљанин у Њујорку и први Турчин у НБА - није мала ствар. Када подвучем црту, не кајем се. Имао сам богату каријеру и играо за највеће европске клубове", истакао је Мирсад Јаховић на почетку разговора за МОЗЗАРТ Спорт након промоције сређеног кошаркашког терена у Новом Пазару који је понео његово име.

Статистички најбољи скакач Евролиге (9,98 просечно) пензионерске дане проводи - радећи.

"Не могу да седим докон. Као што знате, бавим се менаџерским послом, врло успешно. Задовољан сам, јер ми спорт пружа велико задовољство. Неки бивши спортисти се не снађу у животу после каријере, ја сам изабрао овај пут и верујем да ћу успешно да га наставим".

Никада нисте успели да одговорите на питање - одакле такав осећај за скок? Једна од жеља била је да стигнете до бројке 1913. Симболично, будући да је Фенербахче основан те године.

"(Смех). Истина... Повреде су ме спречиле да то испуним. Увек сам прво хтео да скочим, као што је, на пример, Шарунас Јасикевичијус прво хтео да асистира. Толико су ме пута питали да објасним - никада нисам успео да дам конкретан одговор. Поносан сам, заиста, нека то буде за моју децу, да знају да им је отац остао упамћен у европској кошарци".

Недавно сте постали и Легенда Евролиге...

"Ништа није пало с неба. Све је то мукотрпни рад. Тешко је било са 14 година отићи из Новог Пазара без родитеља, негде где не знате ни језик, ни људе... Можда сам боље услове могао да пронађем на простору бивше Југославије, али сам био одлучан да одем у Турску. Али, верујте ми, колико ми је част што сам легенда Евролиге, толико ми је част што је терен који смо отворили понео моје име. На том терену сам порастао, а поред кошаркашких ствари које сам научио, стекао сам бројна пријатељства, учврстио карактер, научио да се понашам и када изгубим и када победим. Свако одликовање има посебно место у великој каријери", застао је Јаховић на тренутак, а потом открио мало познате детаље из професионалног и приватног живота. "Прво сам се бавио фудбалом, па одбојком, коју и данас играм доста добро. Међутим, појавили су се Тони Кукоч, Дино Рађа и екипа, желео сам да пробам... Долазио сам свако јутро на терен и тамо упознао Хаме Слезовића. Имао је одређених здравствених проблема, али ми је био невероватно посвећен, вероватно зато што смо толико времена проводили заједно. Много је знао о кошарци, али како је време одмицало, здравствено стање је постајало све лошије. Тада је знао да ми каже: 'Некада сам ти показивао више пута, сада ти једном показујем, а ти ако запамтиш - запамтиш'. Бескрајно сам му захвалан и терен који будем реновирао поред вашег, зваће се по њему".

Новим системом елитног континенталног такмичења је задовољан, али...

"Рат између Евролиге и ФИБА је катастрофа и хендикеп за кошарку. Ако се настави овако, бићемо развојна лига развојне лиге у НБА. Не друга, трећа лига! Интереси су велики, тензија константна... Нема ту среће. Европска кошарка сваке године губи на квалитету, Евролига се бори, прозори су нови проблем. Како ће то све изгледати на крају, нико не зна".

И то није све...

"Такође, Американци у Европи... Турска је у озбиљном проблему. Сигуран сам да у Србији има пара, проблематика би била иста. Тренери дођу и концентришу се само на лични успех. Клубовима је лакше да 'натоваре' што већи број странаца, мања главобоља, мање тензије, а ко трпи? Репрезентација. Имали сте прилике да видите сада када смо били домаћини, нисмо прошли ни у четвртфинале. Мислим да је то катастрофа!"

Наравно, изузетак у тренду катастрофалних кадровских одлука јесте - Жељко Обрадовић.

"Он је променио филозофију и менталитет турској кошарци. Људи који су годинама улагали били су 'ту негде', али је његовим доласком Фенербахче урадио праву ствар. Код њега је ситуација, за разлику од осталих, потпуно другачија. Показао је да има места и за домаће играче. Није проблем у Ефесу, Галатасарају или Дарушафаки, већ у мањим клубовима - Каршијаки, Ушаку... - где су домаћи играчи запостављени. Срећа у несрећи је, понављам, да у Србији нема толико новца и да су клубови осуђени на домаће играче".

Како решити новонастали проблем?

"Ми смо излазили као генерација због система. Имали смо лимитиран број странаца, на терену је у сваком тренутку у турској лиги морало да буде два домаћа играча. То је оно што недостаје...".

Да ли је могуће увести тако нешто у данашњи систем?

"Апсолутно! Са репрезентативног аспекта, то је једини излаз. Уколико се то не промени, сваке године ће бити све горе. То је питање савеза... Сада је мој пријатељ Хидо Туркоглу председник и као визионар мислим да може да препозна проблем. Нисмо само ми проблем. Видите Италију, Русију... У Европи доведи 12 Американаца и играј, али у домаћем првенству мораш да пружиш прилику својим играчима".

Када смо се већ дотакли чувене турске генерације (Туркоглу, Кутлај, Окур...), шта вам је фалило да освојите злато против Југославије?

"Снага... Четвртфинале и полуфинале смо прошли на продужетке. Против Југославије чак и водили. Све се то збило у четири дана и нажалост нисмо успели. Није било лако. Играш пред својим навијачима финале и изгубиш. Било је неких резултатски мање битних утакмица у мојој каријери које су мени лично биле изузетно важне. Али, из перспективне резултата и околности, свакако је то био један од најтежих пораза у каријери".

Колико му обавезе дозвољавају, Мирсад прати дешавања у српској кошарци.

О Црвеној звезди...

"И ове године Звезда ради добре ствари. Дошло је до промене тренера и инфраструктуре у екипи. Победама у Евролиги дају добре сигнале. Сигурно ће резултати бити на завидном нивоу и ове сезоне. Рочести је пун погодак, упркос томе што је потпуно другачији од Стефана Јовића. Нисам пратио рад Душана Алимпијевића, али делује перспективно. Да ли ће Звезда успети да се домогне плеј-офа, то је у овом моменту тешко рећи. Сигуран сам да ће се борити".

О Партизану и проблемима са којима је суочен...

"Новчани паритети треба да се стабилизују. Без пара можете да наручите једну, евентуално две песме. Трећа већ мора да се плати. Партизан има традицију великог европског клуба. Да узмемо да бројимо колико је врхунских играча и тренера изашло одатле, требало би нам сат времена, а вероватно бисмо некога и заборавили. Партизану је потребна финансијска помоћ да би се вратио на место где је некада био. Заслужио је то".

Да ли бисте могли да направите најбољу петорку од играча против којих сте играли?

"Јасикевичијус, Ману Ђинобили, Дејан Бодирога, Грегор Фућка. Је л' мора 'само' пет? Треба да формулишемо питање на четири петорке па да склапамо. Луис Скола, као један од највећих радника из моје генерације, Фабрицио Оберто...".

А са којима сте играли?

"Јасикевичију, Ибрахим Кутлај, Туркоглу, Мехмет Окур и Хусеин Бешок. Углавном, генерација из 2001. године. Али са неким другим системом у односу на онај о којем смо причали, а који не води никуда".

За крај - Нови Пазар живи за одбојку и фудбал. Када ће доћи до помака у кошарци?

"Прво, треба да имате инфраструктуру. Халу којом ћете располагати, пионире, кадете и јуниоре од којих ћете касније да живите. Мој пријатељ је био запослен у фудбалском клубу и увек сам му говорио да Нови Пазар не може ништа да уради. Доведете 15, 20 играча, а ниједног не повучете из подмлатка. Не ради се то тако. Ево, сада смо близу реализације да оснујемо кошаркашку секцију. Није поента да ми за годину дана играмо Кошаркашку лигу Србије и можда полуфинале, финале... То није приоритет ниједног озбиљног клуба који хоће да има озбиљну будућност. Треба одарити темељ, довести стручан кадар и борити се. Када дође неко озбиљан, да изгубиш три, четири, пет разлике, некада да победиш. А не само тренутно да будеш јак. Дуг је пут до стварања озбиљног клуба. Председник Реџеп Ердоган нам је обећао да ће направити салу само за кошарку. Гледамо где бисмо могли да је подигнемо, јер имамо мало проблема са простором. Ако се то реализује, а хоће, мислим да Нови Пазар има светлу будућност".

Извор: моззартспорт