Intervju - Mirsad Jahović: ''Sreća'' je da Srbija nema para!

Pa su klubovi osuđeni na domaće igrače. . . ! Jedan od najvećih turskih košarkaša o tome kako je postao to što jeste, aktuelnom trenutku u našoj i svetskoj košarci, gde greše Turci, a gde Evroliga i FIBA, Zvezdi, Partizanu, Žocovom uticaju, ali i zašto mu je jednaka čast da bude Legenda Evrolige i da teren u rodnom mu Novom Pazaru ponese njegovo ime.

Košarka 31.10.2017 | 22:15 Spartanski rad, talenat dovoljan za pokušaj, i hrabro srce spremno da izdrži svaku prepreku na putu do slave. Želeo je da bude najbolji u kraju, postao je jedan od najboljih u istoriji evropske košarke. Svestan da u Novom Pazaru neće moći da bude više od "lokalnog basketaša", Mirsad Jahović je odlučio da krene dalje. Nije ni slutio da će put u Istanbul njegov život promeniti iz korena.

Pred očima ljudi iz Efes Pilsena nalazio se klinac koji ne razume gotovo ništa, ali "obećava"... Znali su da je on taj.

Nisu pogrešili!

Jer, upravo je iz dvorane Sinan Erdem Jahović postao prvi Turčin u istoriji NBA lige.

"Povlačio sam dobre, ali i loše poteze kroz karijeru. Da mi je ova pamet, ostao bih u NBA. Bio sam nestrpljiv, a tada je bilo bitno da čovek bude na pravom mestu u pravom trenutku. Lično, mislim da nisam bio ni na pravom mestu, ni u pravom trenutku. Međutim, prvi Evropljanin u Njujorku i prvi Turčin u NBA - nije mala stvar. Kada podvučem crtu, ne kajem se. Imao sam bogatu karijeru i igrao za najveće evropske klubove", istakao je Mirsad Jahović na početku razgovora za MOZZART Sport nakon promocije sređenog košarkaškog terena u Novom Pazaru koji je poneo njegovo ime.

Statistički najbolji skakač Evrolige (9,98 prosečno) penzionerske dane provodi - radeći.

"Ne mogu da sedim dokon. Kao što znate, bavim se menadžerskim poslom, vrlo uspešno. Zadovoljan sam, jer mi sport pruža veliko zadovoljstvo. Neki bivši sportisti se ne snađu u životu posle karijere, ja sam izabrao ovaj put i verujem da ću uspešno da ga nastavim".

Nikada niste uspeli da odgovorite na pitanje - odakle takav osećaj za skok? Jedna od želja bila je da stignete do brojke 1913. Simbolično, budući da je Fenerbahče osnovan te godine.

"(Smeh). Istina... Povrede su me sprečile da to ispunim. Uvek sam prvo hteo da skočim, kao što je, na primer, Šarunas Jasikevičijus prvo hteo da asistira. Toliko su me puta pitali da objasnim - nikada nisam uspeo da dam konkretan odgovor. Ponosan sam, zaista, neka to bude za moju decu, da znaju da im je otac ostao upamćen u evropskoj košarci".

Nedavno ste postali i Legenda Evrolige...

"Ništa nije palo s neba. Sve je to mukotrpni rad. Teško je bilo sa 14 godina otići iz Novog Pazara bez roditelja, negde gde ne znate ni jezik, ni ljude... Možda sam bolje uslove mogao da pronađem na prostoru bivše Jugoslavije, ali sam bio odlučan da odem u Tursku. Ali, verujte mi, koliko mi je čast što sam legenda Evrolige, toliko mi je čast što je teren koji smo otvorili poneo moje ime. Na tom terenu sam porastao, a pored košarkaških stvari koje sam naučio, stekao sam brojna prijateljstva, učvrstio karakter, naučio da se ponašam i kada izgubim i kada pobedim. Svako odlikovanje ima posebno mesto u velikoj karijeri", zastao je Jahović na trenutak, a potom otkrio malo poznate detalje iz profesionalnog i privatnog života. "Prvo sam se bavio fudbalom, pa odbojkom, koju i danas igram dosta dobro. Međutim, pojavili su se Toni Kukoč, Dino Rađa i ekipa, želeo sam da probam... Dolazio sam svako jutro na teren i tamo upoznao Hame Slezovića. Imao je određenih zdravstvenih problema, ali mi je bio neverovatno posvećen, verovatno zato što smo toliko vremena provodili zajedno. Mnogo je znao o košarci, ali kako je vreme odmicalo, zdravstveno stanje je postajalo sve lošije. Tada je znao da mi kaže: 'Nekada sam ti pokazivao više puta, sada ti jednom pokazujem, a ti ako zapamtiš - zapamtiš'. Beskrajno sam mu zahvalan i teren koji budem renovirao pored vašeg, zvaće se po njemu".

Novim sistemom elitnog kontinentalnog takmičenja je zadovoljan, ali...

"Rat između Evrolige i FIBA je katastrofa i hendikep za košarku. Ako se nastavi ovako, bićemo razvojna liga razvojne lige u NBA. Ne druga, treća liga! Interesi su veliki, tenzija konstantna... Nema tu sreće. Evropska košarka svake godine gubi na kvalitetu, Evroliga se bori, prozori su novi problem. Kako će to sve izgledati na kraju, niko ne zna".

I to nije sve...

"Takođe, Amerikanci u Evropi... Turska je u ozbiljnom problemu. Siguran sam da u Srbiji ima para, problematika bi bila ista. Treneri dođu i koncentrišu se samo na lični uspeh. Klubovima je lakše da 'natovare' što veći broj stranaca, manja glavobolja, manje tenzije, a ko trpi? Reprezentacija. Imali ste prilike da vidite sada kada smo bili domaćini, nismo prošli ni u četvrtfinale. Mislim da je to katastrofa!"

Naravno, izuzetak u trendu katastrofalnih kadrovskih odluka jeste - Željko Obradović.

"On je promenio filozofiju i mentalitet turskoj košarci. Ljudi koji su godinama ulagali bili su 'tu negde', ali je njegovim dolaskom Fenerbahče uradio pravu stvar. Kod njega je situacija, za razliku od ostalih, potpuno drugačija. Pokazao je da ima mesta i za domaće igrače. Nije problem u Efesu, Galatasaraju ili Darušafaki, već u manjim klubovima - Karšijaki, Ušaku... - gde su domaći igrači zapostavljeni. Sreća u nesreći je, ponavljam, da u Srbiji nema toliko novca i da su klubovi osuđeni na domaće igrače".

Kako rešiti novonastali problem?

"Mi smo izlazili kao generacija zbog sistema. Imali smo limitiran broj stranaca, na terenu je u svakom trenutku u turskoj ligi moralo da bude dva domaća igrača. To je ono što nedostaje...".

Da li je moguće uvesti tako nešto u današnji sistem?

"Apsolutno! Sa reprezentativnog aspekta, to je jedini izlaz. Ukoliko se to ne promeni, svake godine će biti sve gore. To je pitanje saveza... Sada je moj prijatelj Hido Turkoglu predsednik i kao vizionar mislim da može da prepozna problem. Nismo samo mi problem. Vidite Italiju, Rusiju... U Evropi dovedi 12 Amerikanaca i igraj, ali u domaćem prvenstvu moraš da pružiš priliku svojim igračima".

Kada smo se već dotakli čuvene turske generacije (Turkoglu, Kutlaj, Okur...), šta vam je falilo da osvojite zlato protiv Jugoslavije?

"Snaga... Četvrtfinale i polufinale smo prošli na produžetke. Protiv Jugoslavije čak i vodili. Sve se to zbilo u četiri dana i nažalost nismo uspeli. Nije bilo lako. Igraš pred svojim navijačima finale i izgubiš. Bilo je nekih rezultatski manje bitnih utakmica u mojoj karijeri koje su meni lično bile izuzetno važne. Ali, iz perspektivne rezultata i okolnosti, svakako je to bio jedan od najtežih poraza u karijeri".

Koliko mu obaveze dozvoljavaju, Mirsad prati dešavanja u srpskoj košarci.

O Crvenoj zvezdi...

"I ove godine Zvezda radi dobre stvari. Došlo je do promene trenera i infrastrukture u ekipi. Pobedama u Evroligi daju dobre signale. Sigurno će rezultati biti na zavidnom nivou i ove sezone. Ročesti je pun pogodak, uprkos tome što je potpuno drugačiji od Stefana Jovića. Nisam pratio rad Dušana Alimpijevića, ali deluje perspektivno. Da li će Zvezda uspeti da se domogne plej-ofa, to je u ovom momentu teško reći. Siguran sam da će se boriti".

O Partizanu i problemima sa kojima je suočen...

"Novčani pariteti treba da se stabilizuju. Bez para možete da naručite jednu, eventualno dve pesme. Treća već mora da se plati. Partizan ima tradiciju velikog evropskog kluba. Da uzmemo da brojimo koliko je vrhunskih igrača i trenera izašlo odatle, trebalo bi nam sat vremena, a verovatno bismo nekoga i zaboravili. Partizanu je potrebna finansijska pomoć da bi se vratio na mesto gde je nekada bio. Zaslužio je to".

Da li biste mogli da napravite najbolju petorku od igrača protiv kojih ste igrali?

"Jasikevičijus, Manu Đinobili, Dejan Bodiroga, Gregor Fućka. Je l' mora 'samo' pet? Treba da formulišemo pitanje na četiri petorke pa da sklapamo. Luis Skola, kao jedan od najvećih radnika iz moje generacije, Fabricio Oberto...".

A sa kojima ste igrali?

"Jasikevičiju, Ibrahim Kutlaj, Turkoglu, Mehmet Okur i Husein Bešok. Uglavnom, generacija iz 2001. godine. Ali sa nekim drugim sistemom u odnosu na onaj o kojem smo pričali, a koji ne vodi nikuda".

Za kraj - Novi Pazar živi za odbojku i fudbal. Kada će doći do pomaka u košarci?

"Prvo, treba da imate infrastrukturu. Halu kojom ćete raspolagati, pionire, kadete i juniore od kojih ćete kasnije da živite. Moj prijatelj je bio zaposlen u fudbalskom klubu i uvek sam mu govorio da Novi Pazar ne može ništa da uradi. Dovedete 15, 20 igrača, a nijednog ne povučete iz podmlatka. Ne radi se to tako. Evo, sada smo blizu realizacije da osnujemo košarkašku sekciju. Nije poenta da mi za godinu dana igramo Košarkašku ligu Srbije i možda polufinale, finale... To nije prioritet nijednog ozbiljnog kluba koji hoće da ima ozbiljnu budućnost. Treba odariti temelj, dovesti stručan kadar i boriti se. Kada dođe neko ozbiljan, da izgubiš tri, četiri, pet razlike, nekada da pobediš. A ne samo trenutno da budeš jak. Dug je put do stvaranja ozbiljnog kluba. Predsednik Redžep Erdogan nam je obećao da će napraviti salu samo za košarku. Gledamo gde bismo mogli da je podignemo, jer imamo malo problema sa prostorom. Ako se to realizuje, a hoće, mislim da Novi Pazar ima svetlu budućnost".

Izvor: mozzartsport