Интервју: Бора Милутиновић - од А до Ш...!

Бора Милутиновић је тренерска ГРОМАДА. Прочитајте шале које је збијао у разним националним селекцијама широм планете, како је мотивисао Косториканце, Ирачане. . . ко је највећи голгетер којег је тренирао у каријери. Ел гранде Бора!

Фудбал 01.11.2017 | 22:30 Постоје чињенице и постоје анегдоте.

Чињенице кажу - ПЕТ Мундијала са ПЕТ различитих репрезентација.

И ту је крај свакој даљој дискусији о његовим тренерским квалитетима.

Анегдота је безброј и оне су улазница за галерију бесмртних.

Док је водио Костарику, рекао је пред једну утакмицу да их очекује велика борба. Помоћни тренер га је одвео у страну и објаснио му:

"Боро, заборави на борбу. Костарика нема војску".

Када га је Бекенбауер препоручио Кисинџеру за селектора Америке, морао је да усаврши енглески. Кренуло је поразима и председник федерације се досетио: "Бора, батали енглески".

И у Кини је језик био баријера. Не мари. Комуницирао је осмехом и цртежима. Ово је његова азбука. Бора Милутиновић, од А до Ш.

А као Алехандра - "Даринкина ћерка. Моја унука. Може и Абача, бивши председник Нигерије. Звучи морбидно, али његова смрт је утицала да останем селектор и одведем репрезентацију на Светско првенство. Резултати су били лоши и он је размишљао да ме склони јер нисам звао неке играче који су били његови љубимци. Када сам чуо да је умро, био сам тужан. Један играч ми је пришао у авиону и са осмехом ми рекао да се орасположим јер је национална жалост једини разлог што ћу поново бити учесник велике смотре".

Б као Бајина Башта - "Шта друго? Бајина Башта, то је Дрина, то је вода, то је Тара, то је ваздух. Менталитет нашег света. Бајина Башта, то је таблић са сестром. Нажалост, само је она остала жива. Одем 4-5 пута годишње, она ми спреми домаће специјалитете, седнемо за сто, карте у руке па реч по реч. О животу и времену које је прошло".

В као Вељко - "Није лако бити светски првак. Сећам се Милошеве генерације са Видинићем и Липошиновићем из '51 и оне 'чилеанске' из '87. Мали Паћко (Вељко Пауновић, прим. еут.) је захваљујући својој визији, страсти и знању постигао оно у шта нико није веровао. Сви треба да будемо поносни што имамо једног таквог тренера. Не слажем се са онима који тврде да Вељко најбоље године живота троши у Америци и да је зрео за европски фудбал. Шта значи 'европски фудбал'? Фудбал је исти у целом свету. То је игра и свако треба да ужива у игри онако како је њему најдраже. Вељко је паметан момак, обликовао се у великом шпанском клубу и сигурно зна шта ради".

Г као ГОООЛ - "Ја сам као играч ретко давао голове. Био сам талентован само за одузимање лопте. Зато и нисам пуно паметовао. Чим је 'украдем', одмах првом до себе. Дао сам један леп гол, али не бих да говорим о њему. Гол, то је емоција. Имао сам среће у Мексику да моји тимови буду изузетно ефикасни. Такође у Америци. Виналда је постигао феноменалан гол из слободног ударца на СП против Швајцарске. Па гол Негретеа против Бугарске. Шалио сам се често са њим да тај гол не би ни дао да се није оклизнуо. Шта тек рећи за голове (Х)Уга Санчеза. Али, њега чувамо за слово Х".

Д као деца - "Губили смо на полувремену од Шведске на СП '90. Ушли смо у свлачионицу и рекао сам играчима само једну ствар - 'заборавите на резултат. Замислите сада да сте деца и радите исто оно што сте радили док сте били деца. Забављајте се'. Вратили смо се на терен и победили 2:1. Тако је и мени рекао наставник после једне победе у школском дворишту у Бору, када сам трчао као навијен и био најбољи на терену, 'Боро, ако хоћеш нешто да постигнеш у животу, само се понашај као данас и сети се колико си труда уложио у ову победу'".

Ђ као ... - "Не пада ми ништа на памет. Помозите ми... Шта, Ђора? Ок, ми смо земљаци. Иако је он са Златибора, ја са Таре. Помогао ми је неким саветима кад сам отишао у Кину. Ја га поштујем, али... Дајте ипак неки бољи појам".

Е као Еленио Ерера - "Ел гранде! Времена се мењају, али дела остају вечно. Његова личност је била дивна. Утицај на еволуцију игре енорман. Аргентинац који је радио у Интеру, шта ћете интригантније од тога. Дошао је једном у Београд да гледа Партизан и већ после пола сата меча отишао са стадиона. Питам га шта му би, он каже 'па видео сам све што ме је интересовало'. Био сам запањен. Тек сам касније схватио да је заиста довољно мало времена да се сазна све што је неопходно од информација о противничком тиму".

Ж као Жиле - "Мој кум Драган Животић. У Кини нисам имао кондиционог тренера и Жиле је прискочио у помоћ. Његови савети су ми били од непроцењивог значаја. Често играмо шах. Није битан скор, важно је да се забављамо. Као деца, је л' да?".

З као здравље - "Хвала богу, супер. Добро се осећам за своје године, уживам у животу. Водим рачуна о хигијену и то даје резултате. Имао сам пулмонију у Мексику. У Кини се поново догоде проблеми са плућима и Жиле ме натера да одем у болницу. Доктори гледају онај рентген и кажу 'пнеумонија'. Ја се обрадујем, 'само кад није пулмонија'. После сазнам да је то исто".

И као Ирак - "Сјајно искуство. 'Инцредибиле'. Багдад је фантастичан град. Позвали су ме 25 дана пре почетка Купа конфедерација 2009. Рекох им 'Вамос, амиго'. Када сам слетео, на писти наоружани војници, чека, гомила телохранитеља, угураше ме у блиндирани ауто, дадоше ми панцирни прслук и рекоше ми 'обавезно спавај са отвореним прозорима за случај бекства ако упадну побуњеници'. Мени смешно. Питам их 'а шта ако упадну кроз прозор'. Тај свет је толико несрећан да ми је био изазов да им вратим осмехе на лица. Направио сам постер. На прве три фотографије биле су језиве сцене разорених градова у Ираку, а на друге три призори славља после победа репрезентације. Натерао сам их да потпишу заклетву да ће изгинути на терену да би ти људи поново били срећни. У свлачионици пре прве утакмице, показао сам им и постер и заклетву. Видео сам ватру у њиховим очима и знао сам да је идеја уродила плодом".

Ј као Југославија - "Био сам Титов пионир и васпитаван сам у југословенском духу. Тешко да могу да заборавим све те тренутке проведене у држави које више нема. Беше то моћна репрезентација. Изгубили су у Италији на пенале, али су доказали да су феноменалан тим. Као и онај у Француској '98".

К као Костарика - "Тикос. Много сујеверан народ. Али су ми заувек остали у срцу. Отишао сам на Мундијал као кловн, вратио се као мађионичар. Када сам видео на авионској карти датум повратка, знао сам да нам подвиг не гине. Ту трећу утакмицу у групи играли смо 20. јуна. А карта је била за 22. Показао сам је играчима и рекао им 'изађите сада и натерајте их да све ово баце у ђубре'. Против Бразила смо играли у Торину. Позвао сам Луку Монтецемола и замолио га да ми спреми 40 гарнитура Јувентусове опреме. Бразил је славио 1:0, али је цео стадион навијао за Костарику".

Л као лопта - "Ја бих рекао крпењача. Мени је она дража. Шуњали смо се по дворишту, вребали прилику да украдемо чарапе са штрика и онда мотали једну у другу. Наравно, онај ко је имао праву лопту, био је главни даса у крају. Тај је морао да игра, иако није знао да шутне".

Љ као ... - "Компликовано слово. Ево га мој кум, добацује Љубав. Моја љубав је под словом А. Ту је и Даринка. Рођена је током Мундијала у Мексику. Супруга Марија. Не знам шта бих радио без њене подршке. Упознао сам је захваљујући јурњави за лоптом. Играли смо фудбал сваки дан код њених у дворишту. И онда... стицајем околности... знате већ...".

М као браћа Милош и Милорад - "Да... Милош ("Плава чигра")... Ех... (сузе)".

Н као Нигерија - "Имао сам срећу да упознам дивне људе и једну чудну земљу. Много сам путовао јер сам желео да упознам корене тих играча које сам звао у репрезентацију. И онда ми је пало на памет да бих могао да снимим камером поруке чланова њихове фамилије. Направио сам спот и пустио га играчима уочи почетка Светског првенства. Најежили су се када су видели и били су спремни да оставе срце на терену. Зато и не чуди што смо добили једну Шпанију. Нажалост, дошла је та утакмица са Данском у осмини финала. Никада нећу рећи шта се заиста догодило уочи тог сусрета. То су детаљи који остају између нас, али ми је жао што нису умели да изнесу терет славе после прве рунде шампионата. Био је лош приступ утакмици, ето нека остане на тој констатацији".

Њ као Њујорк - "Прва моја авантура у далеком свету. Давно беше '67. Они су покренули лигу, па сам ишао да видим да ли могу да нађем посао. Тамо је било толико нашег света, па сам се лако снашао. Импресиван град. Незаборавне партије шаха на броду. Америка је чудо. После сам радио у Метростарсу, без успеха, али лепо искуство".

О као Олисех - "Олисех Сандеј. Лидер тима. Изванредних људских квалитета и веома интелигентан играч. Не може свако из Ајакса да оде у Јувентус и да у оба тима остави толико снажан утисак".

П као Партизан - "Ако ми смислите бољи појам на то слово, водим вас у Мексико. Милош је навијао за Звезду, ја сам морао да будем контра. Био сам члан Партизанових беба. Бобек, Милош, Зебец, Чајковски. Феноменалан тим, али никада нису били прваци. На прослави 25 година од оснивања клуба, давали су медаље. Милошу уруче златну, ја добијем сребрну. Питам их шта су критеријуми, они кажу 'заслуге за Партизан'. Кажем 'погрешили сте'. Они мени 'да ли си ти свестан ко је Милош, а ко си ти'. Ја онако шеретски 'да, али он није освојио ниједну титулу, а ја четири'. Шалу на страну, Партизан је један од разлога што сам инсистирао да Костарика против Бразила игра у црно-белим дресовима".

Р као Румунија - "Шта им је Милош урадио '57... И то са чалмом на глави. Сам је решио меч са два гола и обезбедио Југославији учешће на Мондијалу у Шведској. Мени су те сцене вечно остале урезане у сећању. Навијачи га носе на раменима од стадиона до Теразија. Невероватан осећај".

С као... - "Може ли поново помоћ? Стојковић? Ма не... Боље Србија. Јесам васпитан југословенски, али сам пре свега Србин. На Тари има Заовина, а у Заовини језеро. Дивота. Затим, она кућица на Дрини. Бајина Башта. Све је то Србија. Свака Нолетова победа, сваки Иванин скок, поен одбојкаша и одбојкашица, кош кошаркаша, гол ватерполиста... Све ме то чини поносним тамо у далеком Мексику".

Т као Тесла - "Ето, и он је Србија. Наш понос и наша дика. Под Т је и Технологија. Она убија оно људско у фудбалу. Више сам за тајм-аут. Тренер толико дуго припрема утакмицу, а када она почне, нема више никакав утицај на развој ситуације на терену. Зашто не увести две паузе од по минут? Губи се време на неке споредне ствари током меча, а овако се изгуби свега два минута. Тако би и таленат тренера дошао више до изражаја".

У као Унам Пумас - "Тамо је све почело. Друга кућа. Захваљујући том клубу, дотакао сам звезде у каријери. Унам је моја судбина. Ето, додајте Судбину под С. Одмах поред Србије".

Ф као фудбал - "И то је довољно. Савршенство фудбала је у његовој једноставности".

Х као Хуго Санчез - "Какав осећај за гол! Била је привилегија имати га у тиму. Једино су ме плашиле оне његове 'каприоле' после гола. Ја га опоменем на тренингу, он ми каже: 'Бора, без бриге. То када се сними, па се успори на телевизији, не делује толико опасно'. Атлета без мане и страха. Највећи голгетер кога сам тренирао у каријери. Он је у Реалу 30 голова постигао из првог ударца. Знате ли шта то значи?".

Ц као Цоња - "Од њега сам научио основе фудбала у омладинској школи Партизана. Чика Цоња и Чика Аца. Они су ми показали пут ка слави".

Ч као... - "Чиле, Чајковски, Чикаго... Најбоље Чајковски. Један од највећих асова у историји Партизана. Чувени Чик. Како је само одузимао лопте. Али ми је и Чикаго важан. Тамо је било седиште фудбалске федерације Америке".

Џ као Џеј-Џеј Окоча - "Џеј-Џеј... ха-ха- х-хаха... Фантастичан момак. Изванредно васпитан и пун поштовања. Пример за све играче".

Ш као Шоле (голман Милутин Шошкић) - Играли смо заједно и касније сарађивали у Америци. Ненадмашан голман. Умео је да зачара мрежу у Партизановим шампионским сезонама. Ту је и Шах. Више страст него хоби. Сећате се партије са Антићем у Кејптауну. Није важно ко је победио, само да се зна да сам ја играо левом руком. Шах оплемењује и подиже ниво концентрације. Нема велике разлике између стратегије на шаховској табли и оне на фудбалском терену. У шаху групишете фигуре да би заштитили краља, у фудбалу играче да би одбранили гол. Битно је само да знате колико вредите и против кога играте. Ја сам у Кини извукао реми против чувене светске првакиње Кси, али је после нисам добио у сто наредних партија. Са Мексиком сам после 10 утакмица без пораза, отишао у Рим на меч са Италијом као актуелним шампионом света. Губили смо 3:0 после 20 минута, на крају је било 5:0. Само зато што моји играчи нису били свесни кога имају на супротној страни".

Бора завршава азбуку и устаје да ми покаже технике одузимања лопте. У недостатку основног реквизита, вади бомбону из џепа, ставља је на под и пита ме да ли сам некада ускакао у трамвај.

"Видиш, лопта се одузима по принципу ускакања у трамвај. Свако ко се икада бавио фудбалом и ко је икада ускакао у трамвај, зна о чему причам".

Показује ми 'семафор метод' зонске маркације. Лични изум којим је Капела својевремено оставио без текста. И ја имам изненађење за њега. Панинијеви албуми са његових ПЕТ Мондијала. Уз обавезан аутограм на сваком.

"Ауууу... Па погледајте сада ове сличице. Еспања, Негрете, Агир, Флорес, Хуго Санчез, Олаф, Сервин, Амадор, Феликс Барбоса. Дакле, девет играча који су почели са мном у Пумасу и које сам водио на Светско првенство. Овај Сервин је био низак растом. Када је почео са 15 година, често ми је носио торбу. После пет-шест година догура до репрезентације и ја направим фору. Замолим га да ми поново понесе торбу, он каже: 'Сењор Бора, ипак је ово национални тим'. Ја му одговорим: 'Па шта ти мислиш, да сам те звао да играш?'.

Идемо даље.

Италија '90. На свакој сличици по два играча Костарике. - "Роналд Гонзалез, Роналд Гонзалез... Чекај, где је Роналд... Није у албуму? Морате ово да промените. Зовите те људе у Панинију! Пет ових играча није ни путовало на Светско. Овај Коронадо је био голгетер у квалификацијама, али ммммммм. Нањушио сам да не треба да га водим".

Америка '94. - "Јаооо, види га Алекси Лалас. Ја му скратим косу, он пусти браду. Погледајте само датуме рођења мојих играча. Све деца. Звао сам и Кировског који је имао 18 година. Нема га у албуму".

Француска '98. - "Финиди... Бабајаро... Бабангида, ауу какви су то играчи били. Моја несрећа да се Барува повредио. Тарибо каже: 'Само Ви мени Бора реците шта треба да радим'. Невероватна харизма. Губио је много времена на кикице, али на терену страх и трепет. Играо за нас после против Њукасла, увео нас у Лигу шампиона".

И коначно, Јапан и Кореја 2002. - "Немам појма како се та имена изговарају. Ли Тај, он је лак. Видиш, ту има 19-годишњака. Чекај, где је овај други мали... Ли-Мин није био. Фале два играча. Сваки дан сам им пуштао секвенце из филмова. Најчешће 'Укус победе'. То нам је јачало дух заједништва и чинило нас целином. Овде ћу се потписати на кинеском. Ево, овај симбол значи - Милу".

"Бора каже да је био на пет Мундијала. Није тачно", убацује се у причу Милован Рајевац и наставља: "Био је на шест. Мени је у Јужној Африци био ментор у раду са Ганом".

"Јесте, али то се не важи. Договор није подразумевао победу против Србије", одговара "Милу".

Био сам лично у Кејптауну, на жребу за Светско првенство 2010. Били су тамо Рехагел, Јоаким Лев, Бироф, Оскар Табарез, Липи, Дел Боске, Кафу, Фернандо Јеро, тај исти Капело... Све их је засенио. И зато његова прича може да се прича на два начина. Може од почетка. А може и уназад. Поента је иста. Величина човека не огледа се у његовом богатству, већ у интегритету и способности да на људе око себе утиче позитивно. Он не утиче, он зрачи.

Извор: мондо.рс