Intervju: Bora Milutinović - od A do Š...!

Bora Milutinović je trenerska GROMADA. Pročitajte šale koje je zbijao u raznim nacionalnim selekcijama širom planete, kako je motivisao Kostorikance, Iračane. . . ko je najveći golgeter kojeg je trenirao u karijeri. El grande Bora!

Fudbal 01.11.2017 | 22:30 Postoje činjenice i postoje anegdote.

Činjenice kažu - PET Mundijala sa PET različitih reprezentacija.

I tu je kraj svakoj daljoj diskusiji o njegovim trenerskim kvalitetima.

Anegdota je bezbroj i one su ulaznica za galeriju besmrtnih.

Dok je vodio Kostariku, rekao je pred jednu utakmicu da ih očekuje velika borba. Pomoćni trener ga je odveo u stranu i objasnio mu:

"Boro, zaboravi na borbu. Kostarika nema vojsku".

Kada ga je Bekenbauer preporučio Kisindžeru za selektora Amerike, morao je da usavrši engleski. Krenulo je porazima i predsednik federacije se dosetio: "Bora, batali engleski".

I u Kini je jezik bio barijera. Ne mari. Komunicirao je osmehom i crtežima. Ovo je njegova azbuka. Bora Milutinović, od A do Š.

A kao Alehandra - "Darinkina ćerka. Moja unuka. Može i Abača, bivši predsednik Nigerije. Zvuči morbidno, ali njegova smrt je uticala da ostanem selektor i odvedem reprezentaciju na Svetsko prvenstvo. Rezultati su bili loši i on je razmišljao da me skloni jer nisam zvao neke igrače koji su bili njegovi ljubimci. Kada sam čuo da je umro, bio sam tužan. Jedan igrač mi je prišao u avionu i sa osmehom mi rekao da se oraspoložim jer je nacionalna žalost jedini razlog što ću ponovo biti učesnik velike smotre".

B kao Bajina Bašta - "Šta drugo? Bajina Bašta, to je Drina, to je voda, to je Tara, to je vazduh. Mentalitet našeg sveta. Bajina Bašta, to je tablić sa sestrom. Nažalost, samo je ona ostala živa. Odem 4-5 puta godišnje, ona mi spremi domaće specijalitete, sednemo za sto, karte u ruke pa reč po reč. O životu i vremenu koje je prošlo".

V kao Veljko - "Nije lako biti svetski prvak. Sećam se Miloševe generacije sa Vidinićem i Lipošinovićem iz '51 i one 'čileanske' iz '87. Mali Paćko (Veljko Paunović, prim. eut.) je zahvaljujući svojoj viziji, strasti i znanju postigao ono u šta niko nije verovao. Svi treba da budemo ponosni što imamo jednog takvog trenera. Ne slažem se sa onima koji tvrde da Veljko najbolje godine života troši u Americi i da je zreo za evropski fudbal. Šta znači 'evropski fudbal'? Fudbal je isti u celom svetu. To je igra i svako treba da uživa u igri onako kako je njemu najdraže. Veljko je pametan momak, oblikovao se u velikom španskom klubu i sigurno zna šta radi".

G kao GOOOL - "Ja sam kao igrač retko davao golove. Bio sam talentovan samo za oduzimanje lopte. Zato i nisam puno pametovao. Čim je 'ukradem', odmah prvom do sebe. Dao sam jedan lep gol, ali ne bih da govorim o njemu. Gol, to je emocija. Imao sam sreće u Meksiku da moji timovi budu izuzetno efikasni. Takođe u Americi. Vinalda je postigao fenomenalan gol iz slobodnog udarca na SP protiv Švajcarske. Pa gol Negretea protiv Bugarske. Šalio sam se često sa njim da taj gol ne bi ni dao da se nije okliznuo. Šta tek reći za golove (H)Uga Sančeza. Ali, njega čuvamo za slovo H".

D kao deca - "Gubili smo na poluvremenu od Švedske na SP '90. Ušli smo u svlačionicu i rekao sam igračima samo jednu stvar - 'zaboravite na rezultat. Zamislite sada da ste deca i radite isto ono što ste radili dok ste bili deca. Zabavljajte se'. Vratili smo se na teren i pobedili 2:1. Tako je i meni rekao nastavnik posle jedne pobede u školskom dvorištu u Boru, kada sam trčao kao navijen i bio najbolji na terenu, 'Boro, ako hoćeš nešto da postigneš u životu, samo se ponašaj kao danas i seti se koliko si truda uložio u ovu pobedu'".

Đ kao ... - "Ne pada mi ništa na pamet. Pomozite mi... Šta, Đora? Ok, mi smo zemljaci. Iako je on sa Zlatibora, ja sa Tare. Pomogao mi je nekim savetima kad sam otišao u Kinu. Ja ga poštujem, ali... Dajte ipak neki bolji pojam".

E kao Elenio Erera - "El grande! Vremena se menjaju, ali dela ostaju večno. Njegova ličnost je bila divna. Uticaj na evoluciju igre enorman. Argentinac koji je radio u Interu, šta ćete intrigantnije od toga. Došao je jednom u Beograd da gleda Partizan i već posle pola sata meča otišao sa stadiona. Pitam ga šta mu bi, on kaže 'pa video sam sve što me je interesovalo'. Bio sam zapanjen. Tek sam kasnije shvatio da je zaista dovoljno malo vremena da se sazna sve što je neophodno od informacija o protivničkom timu".

Ž kao Žile - "Moj kum Dragan Životić. U Kini nisam imao kondicionog trenera i Žile je priskočio u pomoć. Njegovi saveti su mi bili od neprocenjivog značaja. Često igramo šah. Nije bitan skor, važno je da se zabavljamo. Kao deca, je l' da?".

Z kao zdravlje - "Hvala bogu, super. Dobro se osećam za svoje godine, uživam u životu. Vodim računa o higijenu i to daje rezultate. Imao sam pulmoniju u Meksiku. U Kini se ponovo dogode problemi sa plućima i Žile me natera da odem u bolnicu. Doktori gledaju onaj rentgen i kažu 'pneumonija'. Ja se obradujem, 'samo kad nije pulmonija'. Posle saznam da je to isto".

I kao Irak - "Sjajno iskustvo. 'Incredibile'. Bagdad je fantastičan grad. Pozvali su me 25 dana pre početka Kupa konfederacija 2009. Rekoh im 'Vamos, amigo'. Kada sam sleteo, na pisti naoružani vojnici, čeka, gomila telohranitelja, uguraše me u blindirani auto, dadoše mi pancirni prsluk i rekoše mi 'obavezno spavaj sa otvorenim prozorima za slučaj bekstva ako upadnu pobunjenici'. Meni smešno. Pitam ih 'a šta ako upadnu kroz prozor'. Taj svet je toliko nesrećan da mi je bio izazov da im vratim osmehe na lica. Napravio sam poster. Na prve tri fotografije bile su jezive scene razorenih gradova u Iraku, a na druge tri prizori slavlja posle pobeda reprezentacije. Naterao sam ih da potpišu zakletvu da će izginuti na terenu da bi ti ljudi ponovo bili srećni. U svlačionici pre prve utakmice, pokazao sam im i poster i zakletvu. Video sam vatru u njihovim očima i znao sam da je ideja urodila plodom".

J kao Jugoslavija - "Bio sam Titov pionir i vaspitavan sam u jugoslovenskom duhu. Teško da mogu da zaboravim sve te trenutke provedene u državi koje više nema. Beše to moćna reprezentacija. Izgubili su u Italiji na penale, ali su dokazali da su fenomenalan tim. Kao i onaj u Francuskoj '98".

K kao Kostarika - "Tikos. Mnogo sujeveran narod. Ali su mi zauvek ostali u srcu. Otišao sam na Mundijal kao klovn, vratio se kao mađioničar. Kada sam video na avionskoj karti datum povratka, znao sam da nam podvig ne gine. Tu treću utakmicu u grupi igrali smo 20. juna. A karta je bila za 22. Pokazao sam je igračima i rekao im 'izađite sada i naterajte ih da sve ovo bace u đubre'. Protiv Brazila smo igrali u Torinu. Pozvao sam Luku Montecemola i zamolio ga da mi spremi 40 garnitura Juventusove opreme. Brazil je slavio 1:0, ali je ceo stadion navijao za Kostariku".

L kao lopta - "Ja bih rekao krpenjača. Meni je ona draža. Šunjali smo se po dvorištu, vrebali priliku da ukrademo čarape sa štrika i onda motali jednu u drugu. Naravno, onaj ko je imao pravu loptu, bio je glavni dasa u kraju. Taj je morao da igra, iako nije znao da šutne".

Lj kao ... - "Komplikovano slovo. Evo ga moj kum, dobacuje Ljubav. Moja ljubav je pod slovom A. Tu je i Darinka. Rođena je tokom Mundijala u Meksiku. Supruga Marija. Ne znam šta bih radio bez njene podrške. Upoznao sam je zahvaljujući jurnjavi za loptom. Igrali smo fudbal svaki dan kod njenih u dvorištu. I onda... sticajem okolnosti... znate već...".

M kao braća Miloš i Milorad - "Da... Miloš ("Plava čigra")... Eh... (suze)".

N kao Nigerija - "Imao sam sreću da upoznam divne ljude i jednu čudnu zemlju. Mnogo sam putovao jer sam želeo da upoznam korene tih igrača koje sam zvao u reprezentaciju. I onda mi je palo na pamet da bih mogao da snimim kamerom poruke članova njihove familije. Napravio sam spot i pustio ga igračima uoči početka Svetskog prvenstva. Naježili su se kada su videli i bili su spremni da ostave srce na terenu. Zato i ne čudi što smo dobili jednu Španiju. Nažalost, došla je ta utakmica sa Danskom u osmini finala. Nikada neću reći šta se zaista dogodilo uoči tog susreta. To su detalji koji ostaju između nas, ali mi je žao što nisu umeli da iznesu teret slave posle prve runde šampionata. Bio je loš pristup utakmici, eto neka ostane na toj konstataciji".

Nj kao Njujork - "Prva moja avantura u dalekom svetu. Davno beše '67. Oni su pokrenuli ligu, pa sam išao da vidim da li mogu da nađem posao. Tamo je bilo toliko našeg sveta, pa sam se lako snašao. Impresivan grad. Nezaboravne partije šaha na brodu. Amerika je čudo. Posle sam radio u Metrostarsu, bez uspeha, ali lepo iskustvo".

O kao Oliseh - "Oliseh Sandej. Lider tima. Izvanrednih ljudskih kvaliteta i veoma inteligentan igrač. Ne može svako iz Ajaksa da ode u Juventus i da u oba tima ostavi toliko snažan utisak".

P kao Partizan - "Ako mi smislite bolji pojam na to slovo, vodim vas u Meksiko. Miloš je navijao za Zvezdu, ja sam morao da budem kontra. Bio sam član Partizanovih beba. Bobek, Miloš, Zebec, Čajkovski. Fenomenalan tim, ali nikada nisu bili prvaci. Na proslavi 25 godina od osnivanja kluba, davali su medalje. Milošu uruče zlatnu, ja dobijem srebrnu. Pitam ih šta su kriterijumi, oni kažu 'zasluge za Partizan'. Kažem 'pogrešili ste'. Oni meni 'da li si ti svestan ko je Miloš, a ko si ti'. Ja onako šeretski 'da, ali on nije osvojio nijednu titulu, a ja četiri'. Šalu na stranu, Partizan je jedan od razloga što sam insistirao da Kostarika protiv Brazila igra u crno-belim dresovima".

R kao Rumunija - "Šta im je Miloš uradio '57... I to sa čalmom na glavi. Sam je rešio meč sa dva gola i obezbedio Jugoslaviji učešće na Mondijalu u Švedskoj. Meni su te scene večno ostale urezane u sećanju. Navijači ga nose na ramenima od stadiona do Terazija. Neverovatan osećaj".

S kao... - "Može li ponovo pomoć? Stojković? Ma ne... Bolje Srbija. Jesam vaspitan jugoslovenski, ali sam pre svega Srbin. Na Tari ima Zaovina, a u Zaovini jezero. Divota. Zatim, ona kućica na Drini. Bajina Bašta. Sve je to Srbija. Svaka Noletova pobeda, svaki Ivanin skok, poen odbojkaša i odbojkašica, koš košarkaša, gol vaterpolista... Sve me to čini ponosnim tamo u dalekom Meksiku".

T kao Tesla - "Eto, i on je Srbija. Naš ponos i naša dika. Pod T je i Tehnologija. Ona ubija ono ljudsko u fudbalu. Više sam za tajm-aut. Trener toliko dugo priprema utakmicu, a kada ona počne, nema više nikakav uticaj na razvoj situacije na terenu. Zašto ne uvesti dve pauze od po minut? Gubi se vreme na neke sporedne stvari tokom meča, a ovako se izgubi svega dva minuta. Tako bi i talenat trenera došao više do izražaja".

U kao Unam Pumas - "Tamo je sve počelo. Druga kuća. Zahvaljujući tom klubu, dotakao sam zvezde u karijeri. Unam je moja sudbina. Eto, dodajte Sudbinu pod S. Odmah pored Srbije".

F kao fudbal - "I to je dovoljno. Savršenstvo fudbala je u njegovoj jednostavnosti".

H kao Hugo Sančez - "Kakav osećaj za gol! Bila je privilegija imati ga u timu. Jedino su me plašile one njegove 'kapriole' posle gola. Ja ga opomenem na treningu, on mi kaže: 'Bora, bez brige. To kada se snimi, pa se uspori na televiziji, ne deluje toliko opasno'. Atleta bez mane i straha. Najveći golgeter koga sam trenirao u karijeri. On je u Realu 30 golova postigao iz prvog udarca. Znate li šta to znači?".

C kao Conja - "Od njega sam naučio osnove fudbala u omladinskoj školi Partizana. Čika Conja i Čika Aca. Oni su mi pokazali put ka slavi".

Č kao... - "Čile, Čajkovski, Čikago... Najbolje Čajkovski. Jedan od najvećih asova u istoriji Partizana. Čuveni Čik. Kako je samo oduzimao lopte. Ali mi je i Čikago važan. Tamo je bilo sedište fudbalske federacije Amerike".

Dž kao Džej-Džej Okoča - "Džej-Džej... ha-ha- h-haha... Fantastičan momak. Izvanredno vaspitan i pun poštovanja. Primer za sve igrače".

Š kao Šole (golman Milutin Šoškić) - Igrali smo zajedno i kasnije sarađivali u Americi. Nenadmašan golman. Umeo je da začara mrežu u Partizanovim šampionskim sezonama. Tu je i Šah. Više strast nego hobi. Sećate se partije sa Antićem u Kejptaunu. Nije važno ko je pobedio, samo da se zna da sam ja igrao levom rukom. Šah oplemenjuje i podiže nivo koncentracije. Nema velike razlike između strategije na šahovskoj tabli i one na fudbalskom terenu. U šahu grupišete figure da bi zaštitili kralja, u fudbalu igrače da bi odbranili gol. Bitno je samo da znate koliko vredite i protiv koga igrate. Ja sam u Kini izvukao remi protiv čuvene svetske prvakinje Ksi, ali je posle nisam dobio u sto narednih partija. Sa Meksikom sam posle 10 utakmica bez poraza, otišao u Rim na meč sa Italijom kao aktuelnim šampionom sveta. Gubili smo 3:0 posle 20 minuta, na kraju je bilo 5:0. Samo zato što moji igrači nisu bili svesni koga imaju na suprotnoj strani".

Bora završava azbuku i ustaje da mi pokaže tehnike oduzimanja lopte. U nedostatku osnovnog rekvizita, vadi bombonu iz džepa, stavlja je na pod i pita me da li sam nekada uskakao u tramvaj.

"Vidiš, lopta se oduzima po principu uskakanja u tramvaj. Svako ko se ikada bavio fudbalom i ko je ikada uskakao u tramvaj, zna o čemu pričam".

Pokazuje mi 'semafor metod' zonske markacije. Lični izum kojim je Kapela svojevremeno ostavio bez teksta. I ja imam iznenađenje za njega. Paninijevi albumi sa njegovih PET Mondijala. Uz obavezan autogram na svakom.

"Auuuu... Pa pogledajte sada ove sličice. Espanja, Negrete, Agir, Flores, Hugo Sančez, Olaf, Servin, Amador, Feliks Barbosa. Dakle, devet igrača koji su počeli sa mnom u Pumasu i koje sam vodio na Svetsko prvenstvo. Ovaj Servin je bio nizak rastom. Kada je počeo sa 15 godina, često mi je nosio torbu. Posle pet-šest godina dogura do reprezentacije i ja napravim foru. Zamolim ga da mi ponovo ponese torbu, on kaže: 'Senjor Bora, ipak je ovo nacionalni tim'. Ja mu odgovorim: 'Pa šta ti misliš, da sam te zvao da igraš?'.

Idemo dalje.

Italija '90. Na svakoj sličici po dva igrača Kostarike. - "Ronald Gonzalez, Ronald Gonzalez... Čekaj, gde je Ronald... Nije u albumu? Morate ovo da promenite. Zovite te ljude u Paniniju! Pet ovih igrača nije ni putovalo na Svetsko. Ovaj Koronado je bio golgeter u kvalifikacijama, ali mmmmmmm. Nanjušio sam da ne treba da ga vodim".

Amerika '94. - "Jaooo, vidi ga Aleksi Lalas. Ja mu skratim kosu, on pusti bradu. Pogledajte samo datume rođenja mojih igrača. Sve deca. Zvao sam i Kirovskog koji je imao 18 godina. Nema ga u albumu".

Francuska '98. - "Finidi... Babajaro... Babangida, auu kakvi su to igrači bili. Moja nesreća da se Baruva povredio. Taribo kaže: 'Samo Vi meni Bora recite šta treba da radim'. Neverovatna harizma. Gubio je mnogo vremena na kikice, ali na terenu strah i trepet. Igrao za nas posle protiv Njukasla, uveo nas u Ligu šampiona".

I konačno, Japan i Koreja 2002. - "Nemam pojma kako se ta imena izgovaraju. Li Taj, on je lak. Vidiš, tu ima 19-godišnjaka. Čekaj, gde je ovaj drugi mali... Li-Min nije bio. Fale dva igrača. Svaki dan sam im puštao sekvence iz filmova. Najčešće 'Ukus pobede'. To nam je jačalo duh zajedništva i činilo nas celinom. Ovde ću se potpisati na kineskom. Evo, ovaj simbol znači - Milu".

"Bora kaže da je bio na pet Mundijala. Nije tačno", ubacuje se u priču Milovan Rajevac i nastavlja: "Bio je na šest. Meni je u Južnoj Africi bio mentor u radu sa Ganom".

"Jeste, ali to se ne važi. Dogovor nije podrazumevao pobedu protiv Srbije", odgovara "Milu".

Bio sam lično u Kejptaunu, na žrebu za Svetsko prvenstvo 2010. Bili su tamo Rehagel, Joakim Lev, Birof, Oskar Tabarez, Lipi, Del Boske, Kafu, Fernando Jero, taj isti Kapelo... Sve ih je zasenio. I zato njegova priča može da se priča na dva načina. Može od početka. A može i unazad. Poenta je ista. Veličina čoveka ne ogleda se u njegovom bogatstvu, već u integritetu i sposobnosti da na ljude oko sebe utiče pozitivno. On ne utiče, on zrači.

Izvor: mondo.rs