Анализа - Ожеговић вс Ђука: Бројке, учинак, утицај...

После 11 првих утакмица за Партизан. . .

Фудбал 29.10.2017 | 00:00
Анализа - Ожеговић вс Ђука: Бројке, учинак, утицај...
Партизан је преживео Земун. Добио три бода. И спознао да Огњен Ожеговић и те како може да буде користан, ако ништа друго макар на утакмицама Суперлиге.

Нови нападач црно-белих, у завршници прелазног рока пристигао из Чукаричког, све више завређује пажњу Гробара и учинком на терену смекшава њихов испочетка твродкорни став да није пожељан због дешавања у прошлости која имају везе са Црвеном звездом. Обећао је да ће причати на терену и засад тај „говор“, пре свега оличен у бројкама, буди наду присталицама црно-белих да су добили (или да су на добром путу да добију) играча као што је минуле сезоне био Урош Ђурђевић. С тим да њему нико није спочитавао историјске чињенице...

Учинак садашњег шпица Олимпијакоса од 24 првенствена и четири гола у Купу Србије добија на посебном значају јер су његови погоци били вредни дупле круне, међутим, иако је далеко мај - кад ће се сводити рачуни и оцењивати да ли је садашњи Партизан налик лањском - прва два месеца Огњена Ожеговића на Топчидерском брду наговештавају да би сценарио могао да буде сличан.

Поготово што му је учинак малтене исти Ђурђевићевом у истом периоду прошле године. 

Обојица су дошли у Партизан у смирај прелазног рока. Ђурђевић на позив Марка Николићакоме је под хитно био потребан шпиц, а Ожеговић као природна замена за првог стрелца Суперлиге, јер је стасом, карактеристикама и начином игре у дресу Чукаричког показао да може да се уклопи у систем у Хумској. Ђурђевић је у првих 11 утакмица дао седам голова за црно-беле. У првенству је тресао мреже Младости, Радника (два), Новог Пазара и Бачке, док је у купу био двоструки стрелац против Напретка. Успут је забележио једну асистенцију Леонарду на гостовању у Сурдулици. Био је то период кад је у шпицу делио терен са Валеријем Божиновим, а по одласку Бугарина остао као прва опција и израдио себе као изузетно битну карику у Николићевог Партизана.

Све то без Европе.

Ожеговић је пак на истом узорку једнако продуктиван по тим. Дао је шест голова (нишком Радничком, Раду, Бачкој, Земуну, кијевском Динаму и Ртњу у Купу Србије), али је двапут изнудио једанаестерце - и то у последња три кола - за голове Партизана на утакмицама у Сурдулици и у Горњој вароши. На тај начин овераване су победе и омогућено екипи Мирослава Ђукића да без стреса приводи крају утакмице пре којих је ионако рачунала на бодове.

Огњен је заправо само наставио да буде учинковит као у дресу Чукаричког (заслужан за 20 голова на 34 утакмице), био је можда и кључна карика Ненада Лалатовића и назире се да би идентичну улогу могао да има у Хумској. Под условом да му се тим подреди као што је у сезони 2016/2017 радио за Ђурђевића, а овај само завршавао њихове акције.

Заслужни су за по осам голова, међутим, ни Ђурђевић ни Ожеговић нису типови центарфора који се претерано истичу асистенцијама. Што у основи и није њихов посао. Како то тренери воле да кажу, „у 16 метара“ виде само гол. Утисак је да је бивши шпиц црно-белих стабилнији, да може да поднесе више дуела, па и батина, али је садашњи лукавији, па чим осети контакт пада, што тиму доноси предност у виду једанестераца. И то је тај учинак који се не мери статистичким колонама.

Остаје питање је да ли су и један и други тимски играчи. И да ли би уопште требало да буду. Поготово што су обојица за сарадника имали Леандреа Тавамбу, чија улога у тиму уме да варира од утакимица на којима је изузетно користан по екипу до оних на којима маши зицере, али нема сумње да је оштрица црно-белог напада убојитија ако Камерунац игра са Србином.

Што би, можда, требало да постане тренд кад Мирослав Ђукић саставља тим, јер Партизан са два шпица, зар то није прави Партизан?

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар