Донаторско вече за манастир у Рожњу

У Аустријском граду Волфурт синоћ је одржано донаторско вече на којем је прикупљено 5. 000 евра за изградњу манастирског конака Светег Пророка Јеремије у Рожњу на Мајевици.

Свијет 22.10.2017 | 20:44 Одборник у Скупштини општине Лопаре Давор Вићић био је представник ове мајевичке општине које су организовали Црквена општина Брегенц, на челу са свештеником Гораном Ерићем, одборник у градској управи Волфурта Јадранко Лешић и предсједник Удружења „Мајевичани“ у Аустрији Радислав Ђокић.

Вићић је истакао да је ово треће донаторско вече посвећено манастиру у Рожњу.

„Општина Лопаре протеклу деценију улаже у обнову манастира Светог Пророка Јеремије у Рожњу, на донаторској вечери прошле године у Лопарама је прикупљено 13.500 КМ, док је на донаторској вечери у организацији Удружења „Мајевичани“ у Цириху прикупљено 7.000 швајцарских франака“, рекао је Вићић новинарима. 



Поред одборника Вићића, на донаторској вечери у Аустрији присуствовали су свештеници из Обудовца, протојереј-ставрофор Зоран Р. Илић, као и протојереј-ставрфор Зоран С. Илић који службује у Бољенићу на Озрену, који су иницијатори изградње манастира у Рожњу.

Предсједник грађевинског одбора за иградњу манастира у Рожњу је начелник општине Лопаре Радо Савић, који каже да обнова овог храма на Мајевици има вишеструки значај јер је село Рожањ страдало у протеклом одбрамебно-отаџбинском рату.

„Могућност да у Рожњу функционише манастир биће утјеха и нада за повратак избјеглог становништва и за обнову порушених кућа и имања, тиме се отвара и могућност да мјештани који не обрађују своја имања и немају намјеру да се врате у Рожањ не продају земљу у бесцијење, него да је дарују манастиру“, каже Савић. 

Манастир Светог Пророка Јеремије грађен је у средњем вијеку, а градио га је по народном предању краљ Драгутин. Порушен је за вријеме Турака у 16. вијеку. У остацима темеља сачувана је средњевјековна гробница са три скелета монаха.

Обнова ове светиње почела је 2008. године. трудом и залагањем свештеника Зорана Р. Илића и Зорана С. Илића.



У Лопарама очекују да би подизање конака значило и стварање услова за живот монаха, као и повратак расељеног српског становништва на ове просторе. 

У село Рожањ се од рата није вратио нико од пријератних 125 породица. 

У порти манастира је 2015. године подигнута спомен-чесма за 18. страдалих у одбрамбено-отаџбинском рату.

(БН)