Бодови за посао на "лијепе очи"

Запошљавање у јавном сектору Републике Српске све чешће долази под лупу Одбора државне управе за жалбе који годишње прими десетине пријава незадовољних кандидата због сумњи да је конкурсна комисија бодове давала на лијепе очи, али и да је унапријед било познато за кога је спреман уговор о раду.

Република Српска 22.10.2017 | 10:44 На адресу Одбора државне управе за жалбе од 2014. до октобра ове године стигло је више од 1.200 жалби на руководиоце приликом прерасподјеле послова и уручивања отказа и чланове комисија за пријем радника. Готово половина пристиглих жалби у протеклим годинама односила се на јавне конкурсе и дешавања након њих, односно пријем у радни однос.

Извјештаји о раду Одбора државне управе за жалбе показују да је, генерално, највише жалби било на закључке о одбацивању пријаве на конкурс, рјешење о заснивању радног односа путем конкурса и на обавјештење о резултатима конкурса. Чланови одбора су само 2014. на столу имали 453 предмета, а чак 287 се односило на конкурсну процедуру.

Слична ситуација је забиљежена и 2015. и 2016. године, а подаци из ове године показују да би епилог могао бити исти када буде подвучена црта на њеном крају.

"Одбор је од јануара до 5. октобра највише жалби запримио од учесника конкурса на рјешења о пријему у радни однос - 44. Државни службеници и намјештеници доставили су идентичан број жалби које су се односиле на распоређивање, дисциплинску и материјалну одговорност и престанак радног односа", казала је вршилац дужности предсједника Одбора државне управе за жалбе Јелена Пајић-Баштинац.

Да посао у јавном сектору све чешће добијају подобни, а не способни и да конкурсна процедура није транспарентна показало је и истраживање Центара цивилних иницијатива (ЦЦИ) које је урађено у оквиру једног пројекта уз подршку ЕУ.

Извјештај о мониторингу именовања и запошљавања у јавном сектору показао је да транспарентност процеса запошљавања у јавним институцијама и предузећима на свим нивоима није ни приближно на завидном нивоу. На скали од нула до 100, индекс транспарентности процеса запошљавања лани је износио 32.

Према подацима ЦЦИ-ја, само мали број кандидата успио је да докаже пред надлежним одборима за жалбе наводе који упућују на нерегуларност различитих сегмената конкурсне процедуре. Проблем је, наводе у ЦЦИ-ју, пресудни утицај интервјуа.

"То с једне стране омогућава велику дискрецију комисије у оцјењивању кандидата јер се одговори не биљеже и не снимају. С друге стране, веома тешко, ако не и немогуће, је добити независну провјеру резултата таквог оцјењивања, те је веома тешко доказати како је тај сегмент конкурсне процедуре наштиман", истичу у ЦЦИ-ју.

Пројект координатор ЦЦИ-ја Славен Дивчић каже да су критичне тачке у поступку јавних конкурса састав комисија и критеријуми на основу којих се врши бодовање.

"У пракси је често било случајева критично различитог бодовања истог кандидата од стране чланова комисије и случајева да кандидати са највишим просјеком оцјена на интервјуу добијају најниже оцјене, те због тога падају на нижа мјеста на бодовној листи. Ово се односи и на конкурсе у остатку јавног сектора, који није јавна управа. Комисија би своје критеријуме требало да дефинише пословником о раду. Ипак, у пракси често не постоје никаква правила и критеријуми и често се бодови дају на лијепе очи, односно на основу слободног увјерења чланова комисије и без икаквих постављених стручних питања на интервјуу", казао је Дивчић.

ЦЦИ наводи да способности, знање, искуство и интегритет кандидата морају бити пресудни фактор приликом именовања и запошљавања у јавном сектору, а не страначка или породична веза.

"Став је да с циљем поштенијих конкурса треба дорадити подзаконска акта која уређују запошљавање у јавној управи, али и у остатку јавног сектора која прописују процес запошљавања и јединствен начин бодовања кандидата по критеријумима. Сматрамо да би корисно било правно регулисати снимање интервјуа с циљем смањења малверзација и доказивања евентуалног кршења прописа кроз накнадни жалбени поступак кандидата", закључио је Дивчић.

(ГласСрпске)