Сјећања: Благоје, Благоје, грмела је "Маракана"!

Бивши везиста Црвене звезде у разговору за МОНДО присетио се блиставих тренутака своје каријере и најавио поновни дуел са лондонским "тобџијама".

Фудбал 18.10.2017 | 13:15 Милосављевић до Пижона, он петом до Благојевића, центаршут спољном, Дуле Савић из прве и – гол!

Гол у 87. минуту за Арсенал – Црвена звезда 1:1 у Лондону и пролаз у четвртфинале тадашњег УЕФА купа, пошто је у Београду било 1:0.

Београдски и лондонски црвено-бели после дуго времена састаће се поново у четвртак у трећем колу групне фазе Лиге Европе.

О претходним и предстојећем дуелу за МОНДО је говорио Цвијетин Благојевић, стрелац и асистент из 1978. године.

"Тада је било као и сада. Оформљена је нова екипа, дошли смо Јовин, Милетовић и ја као појачања, а ту су већ били Пижон, Дуле Савић, Шестић, Јовановић, Милосављевић, Кери... Некога ћу да заборавим, па ће можда да се наљути... Срж екипе је била ту, уз нас који смо дошли", почео је Благојевић.

"Ја сам одмах добио шансу да играм и врло брзо постао миљеник публике. После само три утакмице стадион ми је скандирао 'Благоје, Благоје', што ме је пратило до краја каријере. Чак су ми и наменили песму која ми је била водиља кроз даљу каријеру: 'И кад киша пада и кад се звезде роје, 'Маракана' грми Благоје, Благоје'. Те речи су ми увек биле додатна мотивација, а плус када чујем да стадион скандира моје име", присетио се некадашњи везиста.

Минулог лета мало ко је очекивао да ће Црвена звезда успети да се домогне групне фазе Лиге Европе, баш као што и пре 39 година није било много оптимиста уочи дуела са Арсеналом. А, црвено-бели не само да су избацили славни енглески клуб, већ су стигли до финала...

"Арсенал је већ тада био велико име, огроман изазов за нас јер су сви очекивали да ће нас лагано добити. Ми смо, међутин, све противнике у то време надиграли. Било да се радило о Бајерну, Реалу, Арсеналу... Екипа је пуцала од самопоуздања, говорим у своје име, али мислим да су свима те године које смо провели заједно у Звезди биле врхунац каријере".

У финалу, које се тада играло у две утакмице, било је 1:1 у Београду, па 1:0 за Борусију у Немачкој.

"Незаслужено смо тада изгубили од Борусије Менхенгладбах у финалу, али смо доживели какву-такву сатисфакцију када је читав стадион у Немачкој устао и скандирао 'Ротер Стерн, Ротер Стерн'", присећа се Благојевић.

На почетку описан гол кол који су црвено-бели постигли у Лондону један је од најлепших у клупској историји.



"Јесте сигурно! Тај гол је ушао и у анале енглеског фудбала. Чак се нашао и у књигама. Када сам дошао у Шведску (1984. у Васалундс) показали су ми књигу која је коришћена на њиховим семинарима о фудбалу и питали ме јесам ли то ја на слици. Дуго се тај гол вртео на ТВ шпицама", поносно прича Благојевић и додаје:

"Нисмо увежбавали ту акцију, нисмо тада толико радили на тактици. Ишли смо на физичку спрему и кондицију, а тактички смо сви били више-мање потковани. Тада смо гајили тај фудбал тика-така, тика-така, што сада Барселона игра. То је апсолутно пресликано оно што смо ми играли. Не знам да ли знате да су из Барселоне долазили овде да би гледали како тренирају Звездини клинци, што су касније и применили код њих. То може Џаја да вам потврди". 

За разлику од данас, трибине "Маракане" некада су биле сјајно попуњене без обзира на такмичење и ривала Црвене звезде.

"У то време играчи су спавали у клупском хотелу, па смо већ од јутра могли да гледамо колоне навијача који долазе на стадион. Стално су нам скандирали у пролазу и позивали нас да изађемо на терасу, па смо им отпоздрављали. Било је фантастично".

Да ли је публика била један од адута да тада падне славни Арсенал, питали смо Цвијетина Благојевића.

"Како није! Навијачи Звезде су ти који су нас покретали, без њих Звезда не би била то што јесте".

Да ли сте после утакмице причали са неким од играча Арсенала о атмосфери?

"Па, ако хоћете искрено, и нисмо. Другачије је време било тада. Ми смо после утакмица ишли свако својим путем. На пример, ја сам после Арсенала, пошто нисам имао кола, ишао право на аутобус за Тузлу. Људи су ме гледали у чуду, откуд ја ту сада, а пре сат времена сам дао гол Арсеналу за победу. Тада је било тако, истушираш се и бежиш кући. Сада је мало другачије".

Може ли у четвртак да се понови историја?

"Мирише на то, али сачекајмо четвртак. Неће бити смак света и ако Звезда изгуби, имамо још три утакмице после ове. Битно је да прођемо у другу фазу и да на пролеће играмо у Европи, па да створимо још бољи и моћнији тим. То би било од великог значаја за клуб".

За крај, да ли је могло да се наслути да ће после много година међу елитом европског фудбала, Црвена звезда на неко време потпуно нестати са озбиљних фудбалских мапа?

"Ма никако! Имали смо најмоћнију лигу у Европу, били смо јачи од свих. Имали смо и инфраструктуру која је била испред свог времена, али је нажалост остала на том нивоу од пре 40 година", разочарано је закључио некадашњи фудбалер црвено-белих.

Извор: мондо.рс