Дефибрилатори на јавним мјестима?

На јавним мјестима у РС ускоро би могли бити постављени дефибрилатори који би у случају изненадног срчаног застоја грађанима могли спасити живот.

Република Српска 15.10.2017 | 21:04 Наиме, ријеч је о уређајима који помоћу електрошока пружају прву помоћ приликом срчаног удара, а били би постављени на трговима и фреквентним мјестима са софтвером на српском језику, који издаје упутства како се поступа у случају престанка рада срца.

Драган Унчанин, предсједник Удружења кардиолога РС, чија је и ужа специјализација електрофизиологија, рекао је да у РС не постоји овакав апарат.

Он каже да постоји иницијатива Удружења кардиолога РС и Службе интензивне медицине УКЦ РС да се на мјестима гдје је велика фреквенција људи поставе дефибрилатори.

"Прије неколико мјесеци покренули смо иницијативу, с обзиром на то да има оправдања за тим, очекујем да би требало бити врло брзо реализовано. Није финансијски захтјеван пројекат, јер у поређењу са коначним ефектом, односно спасавањем једног људског живота, такав апарат би се већ отплатио", рекао је Унчанин.

Истакао је да је дефибрилатор једини лијек у одређеним клиничким стањима, када се деси срчани застој.

"Кроз низ поступака и корака који воде особу која би користила аутоматски апарат, крајње је поједностављена примјена и на крају да ли ће се извршити дефибрилација одлуку доноси сам апарат. Чим се апарат додирне, он почне са инструкцијама шта треба урадити, у суштини треба налијепити само наљепнице на груди пацијента", рекао је Унчанин.

Душко Вулић, национални координатор за превенцију кардиоваскуларних болести РС, каже да се изненадне смрти дешавају на улицама, те да није увијек узрок поремећај ритма срца, али је он најчешћи разлог.

"Покренули смо иницијативу, али се то мора системски ријешити преко надлежних министарстава, па онда према локалним заједницама", рекао је Вулић.

Драшко Брезичанин, начелник Службе хитне медицинске помоћи Дома здравља Приједор, каже да би постављањем дефибрилатора на јавним мјестима имали напреднији ниво реанимације, гдје би реанимацију прије него што Хитна дође грађани већ могли започети.

"Аутоматске дефибрилаторе на фреквентним мјестима могли би користити сви грађани, јер они имају упутства и једноставни су за употребу. Када се двије електроде споје на пацијента, апарат све остало ради и заврши сам", рекао је Брезичанин.

Нагласио је да је то пракса на Западу, као и у појединим градовима у Србији.

Да би постављање дефибрилатора на јавним мјестима било од великог значаја срчаним болесницима, сматра и Драгица М., срчани болесник из Бањалуке, која је рекла да је најбитније да се правовремено реагује у тим случајевима.

У Служби за односе с јавношћу Министарства здравља и социјалне заштите РС рекли су да је ово министарство упознато са праксом у другим земљама са постављањем и употребом екстерних дефибрилатора и у наредном периоду ће се размотрити и анализирати могућност увођења ових медицинских апарата на јавним мјестима, попут аеродрома, стадиона и спортских дворана.

"Реализација ове иницијативе захтијевала би измјене или допуне важећих прописа, базираних на детаљним анализама и студијама, као и јасно прописаним начинима реализације процедуре обраде таквих захтјева упућених од стране локалних заједница, установа и предузећа", рекли су у Министарству.

Кардиологија перјаница здравственог система РС

У приоритету рада Министарства здравља и социјалне заштите РС је адекватно збрињавање пацијената са кардиоваскуларним сметњама у здравственим установама, те се много радило на улагању и опремању просторија са савременом опремом, али и на едукацији и оснаживању домаћег кадра.

У Министарству су истакли да је кардиологија код нас развијена грана медицине и једна је од перјаница здравственог система РС по броју и успјешности изведених процедура, као и стручности кадра у области интервентне кардиологије, а може се упоредити са најуспјешнијим клинкама тог типа.

Извор: Независне новине