Анализа: Гдје су скривени потенцијали Србије?

Или шта Славољуб Муслин може да побољша до Русије?

Фудбал 12.10.2017 | 23:00 Оним ватрометом иза јужне трибине Маракане, одмах после меча против Грузије, стављена је тачка на прославу пласмана на Мундијал. Није било превелике еуфорије, као да је оних 40.000 душа на Маракани спознало тренутак и погледало истини у очи: и сам пласман на Светско првенство за ову репрезентацију Србије представља огроман успех.

Међутим, тај став сигурно неће бити на снази тамо током пролећа и посебно у праскозорје великог турнира у Русији. Можда ће нам стрепња бити дубља од наде, али та нада ће сигурно постојати. Вера да Орлови неће бити пуки учесници. Као што су били у Немачкој, на крају крајева и у Јужној Африци...

НЕМА ЕСТРАДИЗАЦИЈЕ УСПЕХА - НЕЋЕ СЕ ПОНОВИТИ АФРИКА

Заслужује похвале Славољуб Муслин за одрађени посао, заслужује и богате бонусе и аплаузе милионског аудиторијума. Али те заслуге са собом носе и не тако дивне привилегије, посебно ако имамо у виду да је у Србији последњи утисак најјачи. Знате шта хоћемо да кажемо: Муслинов рад на клупи Орлова уоквириће учинак на турниру у Русији.

Искусан човек и тренер као Муслин сигурно зна шта то значи. До јуна некадашњи стратег Црвене звезде и Бордоа мораће да пронађе сакривене потенцијале Србије како бисмо на Мундијалу били конкурентни. Или како с нама, не дај боже, не би неко обрисао патос... А било је секвенца у овим квалификацијама које нису за дику. Аустријанци су нам дали укупно пет голова, висили смо у оба меча против Грузије, мучили се с Велсом... Све је то тренутно небитно. То је чисто подсећање на другу страну квалификација и ништа више.

Добра ствар за ову репрезентацију је што нико нема велика очекивања. Ништа не подсећа на 2009. годину када је екипа Радомира Антића чистила све пред собом и пред крцатом Мараканом оверила визу за Јужну Африку. Тада се и шапутало и наглас говорило о пласману у четвртфинале и полуфинале, компоновале су се песме, Орлови су марширали стазама гламура. Дошло је до естрадизације успеха. Сада, на срећу ових Орлова, тога нема.

Као што смо већ написали, нацији ће се повећати апетити, али ако буде било разума они неће бити исти као пре четири лета. Друго је време, другачији је тим (нисмо рекли слабији). Дакле, Орлови ће тражити успех из скромности. То је добра полазна основа за овдашње поднебље. Неће имати притиске, императиве, оптерећења и остале компоненте на које се често позивају. Имаће само обавезу према себи и стручном штабу.

ЗАШТО ЈЕ ЗА СРБИЈУ ВАЖАН НИКОЛА МАКСИМОВИЋ?

Чак и ако види да има посла с јачим ривалима, карактер професионалног спортисте мора да буде такав - да се НИКАД, али никад не задовљава учешћем на великом такмичењу. У ту замку је уловљена и Петковићева и Антићева генерација. Видећемо како ће период опасног живљења превазићи Муслинов тим који има ту привилегију које раније генерације нису имале. Неће их са Сурчина испратити као потенцијалне прваке света и спремати им дочек на Балкону. Због свега што смо набројали то је велики неискоришћени потенцијал тима.

До одласка на Мундијал или саопштавања списка путника за СП Орлови ће имати четири или пет провера. Сасвим довољно да Муслин из своје тренерске ципеле извуче каменчић који га жуља и стекне, како стручњаци воле да кажу, аутоматизме у игри. Погађате - реч је о дефанзиви. Орлови су у овим квалификацијама примили десет голова на исто толико утакмица. Није у питању алармантна цифра и не би упадала у очи да је Славољуб Муслин успео да пронађе одбрамбени баланс.

Поверење је указао шесторици штопера, комбиновао у формацији са три позади, али је наше наде рукавицама чувао Владимир Стојковић. Сигурни смо да се у тренерској радионици Славољуба Муслина стално прича о том невеселом делу, посебно јер је током минулог рада показао да је стручњак који зна да затегне одбрану... Тако је било у Бордоу, Црвеној звезди, Левском, Амкару. Наравно, није све до Славољуба Муслина када говоримо о дефанзивним пропустима.

Велики скривени српски потенцијал је Никола Максимовић. Макар ако као параметар узмемо тржишну вредност и чињеницу да је Наполи за њега платио 20 и кусур милиона евра. Међутим, Максимовић није важна карика у машинерији Мауриција Сарија. Било би добро да некадашњи штопер Црвене звезде до Мундијала у Русији почне да игра. Мало више него сада. Да се потврђује и Италији и себе наметне као једног од одбрамбеног лидера за Русију. С њим и Ивановићем у одличној форми лакше би било оном трећем штоперу.... Максимовић се савршено уклопио у причу о неискоришћеном дефанзивном потенцијалу, али има још Орлова који не лете пуном брзином. Волели бисмо да одемо у Русију са Александром Митровићем као стандардним нападачем било ког клуба. Јер је и овакав, с оскрнављеном минутажом, постигао шест квалификационих голова. Или да минутажу добије Рукавина, или да Предраг Рајковић напусти Израел...

СЕРГЕЈ, ЧИЛЕАНЦИ, ОСИМ И ПРОТИВСПОРТСКИ БЛУД

Када говоримо о потенцијалу и то оном скривеном неизбежана тема су Орлићи и Сергеј Милинковић Савић. Јесте досадно инсистирати на тој теми, али летимичан поглед на странице италијанске штампе јасно показује да је ас Лација наше национално благо... Не ради се ту о системима, уклапању и не уклапању, ради се о потреби да играч таквог потенцијала буде на Мундијалу. То је логично! То је некако природно. Остало би било противприродни спортски блуд!

Подсећа ова прича с Муслином и Сергејом на онај Осимов мандат прожет успесима. Знао је Штраус са Грбавице да „дрилује“ Чилеанце, да Просинечком, Шукеру, Јарнију, па и Савићевићу и Панчеву краде минутажу зарад босанске, јаранске клапе. Али им је пружио могућност да буду део Мундијала. Биће занимљиво видети како се се развезати тај чвор са Сергејом. Биће оних који ће инситирати на томе...

Период до Мундијала је дугачак, тако да ће за ових седам месеци, поред Сергеја и остали Орлићи једним оком гледати ка А тиму. Овенчани златима имају право на то. Уосталом, последње утакмице су показале да је Андрија Живковић сазрео, да је способан да игра у два правца и да се потврђује у континуитету. Везиста Саша Лукић је већ био на Муслиновомсписку, вребаће шансу и Милан Гајић... Можда и поједини играчи Црвене звезде и Партизана - посебно ако њихови клубови презиме у Европи.

Србија треба да искористи још један скривени потенцијал. Тачније, да нешто научи из претходних искуства. Не би ваљало да се за ових осам месеци самоубијемо. И по закону великих бројева, требало би да одемо и да се вратимо с великог такмичења без скандала.

Ту би зрелост поред Муслина требало да покаже и председник ФСС Славиша Кокеза...

Извор: моззартспорт