Деменција не може да се излијечи, али може да се успори

Иако би многи бар потајно желели да живе знатно дуже него што траје просечан животни век (а у Србији је то 75 година), деценија или две "приде" добро би нам дошле, под условом да је ментално и физичко здравље релативно добро, али дубока старост нам се, углавном, ипак не би много допала. Јер, ако бисмо живели 120 година, свима би нам "Алцхајмер" закуцао на врата, уверени су научници.

Здравље 10.10.2017 | 09:59 У свету од Алцхајмерове деменције болује око 25 милиона људи, а број дементних би, упозоравају научници, за две деценије могао да се удвостручи. Незванични подаци показују да у Србији има од 80.000 до 200.000 оболелих.

Ако је уопште за утеху, болест најчешће почиње после 65. године, али неретко може да се појави и код млађих. Развија се постепено и нема код свих исту прогресију. Оболели се у почетку углавном не сећају догађаја из скорије прошлости. То се најчешће повезује са старењем, па се не тражи помоћ лекара.

Заборавност је први знак Алцхајмерове болести, али она, није увек обавезно знак болести. Ако се не погоршава у току године дана и не доводи до сметњи у свакодневном животу, онда вероватно није у питању Алцхајмерова болест.

У пракси се, међутим, често дешава да се симптоми деменције не уоче на време, јер се заборавност приписује старењу, па онда пацијенти закасне са терапијом, која је и најефикаснија у раној фази болести.

Стручњаци зато упозоравају да је рана дијагностика важна за успешну контролу и успорење прогресије болести, али не постоји посебан, јединствен тест којим се може открити ова болест.

Дијагноза свих деменција, па и Алцхајмерове деменције поставља се на основу података који се добију од болесника у раном стадијуму болести или од његових најближих.

Ради се телесни преглед, углавном и лабораторијске анализе, затим неуролошки-психијатријски преглед, често и допунски неурорадиолошки прегледи као што су ЦТ, односно скенер мозга, магнетна резонанција мозга, ПЕТ скенер, ултразвучни преглед крвних судова врата и мозга...

Стручњаци за ову област често користе и тестове менталног стања којима се процењује памћење, способност решавања једноставних задатака и друге менталне способности.

Све је то важно кад се сумња на ову врсту деменције у првом стадијуму болести, док још лековима може да се успори и за неко време одложи напредак болести која иначе не може да се излечи.
О Алцхајмеровој деменцији ни модерна медицина не зна довољно, али је познато да после 65. године од ове деменције оболева пет одсто популације, а после 80. године чак 20 до 30 одсто.

Три стадијума

Алцхајмерова деменција с временом напредује и разликују се три стадијума болести:

Први: то је благи или почетни облик, а карактеришу га оштећено памћење и сећање за недавне догађаје, оштећена је оријентација у простору, оболели има проблема и у комуникацији, тешко проналази одговарајуће речи.

Други: ово је умерени стадијум болести кад се сметње у говору погоршавају, оболели се већ тешко брине сам о себи, има проблема да контролише пражњење... У овом стадијуму болести може да се догоди да заборави вештине које је дотад знао, од оних једноставних да се обуче или скува оброк, до тога да не може да се врати кући јер се изгуби у простору.

Трећи: то је најтежи облик деменције у којем оболели не препознаје ни своје најближе.

Б 92
фото:интерент