Анализа: Ово је била - Ручна кочница за катастрофу!

Највећа победа Славољуба Муслина огледа се о томе што је извукао скоро максимум у периоду озбиљног вакума српског фудбала. Његов тим није превише инвентиван, нити дефанзивно педантан, али је мундијалски. . .

Фудбал 10.10.2017 | 00:00 Код Илије Петковића смо имали фамозну дефанзивну четворку која је током квалификација за Мундијал у Немачкој примила само један гол. Онај против Шпаније. Четири лета касније селекција Радомира Антића представљала је есенцију фудбала. Било је игре, било је голова, било је напада преко бокова, било је јаких европских штихова у моћном шпилу Радомира Антића. Било је и незапамћене еуфорије...

Данас не играмо у јаком темпу, нисмо бразилски инвентивни, нити дефанзивно педантни, али од ове вечери Србија је учесник Мундијала у Русији, после осам година слободан пад Орлова је заустављен...

Има сигурно међу нама оних који због одлично обављеног после у квалификацијама Славољубу Муслину неће залепити генералске еполете, али... Када се црта подвуче - све је јасно. Некадашњи стратег Црвене звезде, Бордоа и бројних руских клубова постао је први селектор који је Србију одвео на велико такмичење после осам година. И не само то: Муслин је постао стручњак који нас је скренуо са слепе улице. То што Орлови нису нашли праве дефанзивне координате и што романтике нису импресионирали не улази у квалификациону табелу. Муслин нам је донео пласман.

Када је промовисан у селектора Славољуб Муслин није добио аконтацију у виду једногласне подршке. Јавност отупела од ранијих неуспеха Орлова није очекивала - ништа. Посебно, јер и кадар репрезентације Србије није звечао од суперасова... 

Највећи успех Славољуба Муслина не лежи у томе што је, као човек са искуством, много научио из грешака претходника. На пример није вештачки махао корбачом као Синиша Михајловић и усиљеним тренирањем строгоће желео да дође до савршене дисциплине. Није гледао романтично на фудбал као Владимир Петровић, заглављен у касним седамдесетим када је наш тим игром у леру знао аутсајдерима да ували девет комада. Није дошао неупућен као Дик Адвокат или неспреман као Радован Ћурчић.

Највећа победа Славољуба Муслина огледа се о томе што је извукао скоро максимум у периоду озбиљног вакума. Нова, или новозеланђанска генерација, још није сазрела за сениорски фудбал. А на Муслинову, па и нашу жалост, и данас немамо класу једног Немање Видића, Дејана Станковића, Ланета Јовановића...

Будимо поштени према овим момцима који су изборили пласман у Русију, па и нама самима. Једини играч у репрезентацији Србије са звањем топ класе је Немања Матић. Остали су ту негде. Или су били или имају потенцијал да постану велике звезде.

КАКАВ ТИМ ЈЕ ЗАТЕКАО МУСЛИН: ПРВИ НАПАДАЧ РЕЗЕРВА У ДРУГОЛИГАШУ, ГОЛМАН БЕЗ МИНУТА И ЈЕДНА СУПЕРЗВЕЗДА

Наш најбољи стрелац Александар Митровић, који је на плећима са шест голова носио напад Орлова, дуго је био резерва у енглеском друголигашу... Голман Владимир Стојковић је до доласка у Партизан кубурио са минутажом, Рукавина се мучио у Виљареалу, Бранислав Ивановић је за играчком рехабилитацијом побегао у Русију, Коларов је иза себе имао неколико лоших циклуса. Добра група играча, кадра да се пласира на Мундијал, али никако дружина која се на почетку квалификација могла назвати фаворитом. У Стојковићу и Митровићусмо добили наше верзије Подолског. Оно за чим смо патили претходних година. Да фудбалер игра боље у репрезентацији него у клубу. 

Можда смо се ми обрадовали Велшанима, Аустријанцима и Ирцима, међутим и они су себе обрадовали - Србији. Знали су за наше репове прошлости, бројна самоубиства и страдања у судару са Лилипутанцима. Ми трилингу ученика претходног ЕП били пожељан ривал на жребу као и што су и они нама из субјетивне перспективе... 

У таквој атмосфери неповерења Муслин се определио да форсира систем 3-4-3. Био је упоран у томе, као и ономад у Црвеној звезди у одлуци да из екипе „шкартира“ најбољег стрелца тима Михајла Пјановића. Веровало се да ће Муслин, са педигреом дефанзивног тренера, направити тим који неће марити за утисак. Тим звани "1:0"! Била је то површна мисао.

Орлови су под Муслином лако постизали голове. Највећа заслуга иде на душу Душана Тадића. Тог мајстора игре, који је врло лако могао да постане још један блудни син овдашњег фудбала, Славољуб Муслин је научио да игра, даје голове и асистира под притиском. Такву способност Тадић није могао да покаже у клубовима чији ДНК не подразумева борбу за трофеје (Војводина, Гронинген, Твенте и Саутемптон).

ДУШАН ТАДИЋ НИЈЕ ВИШЕ БИО БЛУДНИ СИН НЕГО - ДУШАН СИЛНИ

У једном тренутку Муслинова Србија је просечно постизала више голова од Антићеве и демонстрирала је стабилност као она Петковићева. Тешко, баш тешко је губила утакмице...Имао је у томе Муслин велике, јако велике заслуге. После много година чекање у овим квалификацијама за Србију је заиграо "швајацарац! Александар Пријовић. Испоставило се да је он био тас на мундијалској ваги. 

Када смо јурили предност Велшана нападач ПАОК-а је петом спојио са голом Митровића. Затим је и ове вечери прекинуо мучење... Много детаља да бисмо их сврстали у случајност.

Доследност Славољуба Муслина (намерно нећемо рећи тврдоглавост) имала је за последицу велике победе против Ирске и Аустрије у Београду. Допринела је томе да као ретко када пре имамо срећу за савезника. Да, сигурно се сећате оног меча у Тбилисију. Грузини су водили са 1:0 и имали колосалну шансу да нас дотуку. Један од њихових адута је био себичан. Можда и кључни детаљ квалификација.

Сигурно се неки од вас сећају дуела у Кардифу. Прво је Бејл погодио стативу, а у контри Рукавина је центрирао на главу Митровића за 1:1.

СТРУЧНИ ШТАБ БЕЗ КЛИМОГЛАВА, ВЕЋ СА ЉУДИМА ОД АУТОРИТЕТА

Можда су то све били знакови поред пута, неки показатељ да се Муслину и Србији враћа за добар рад... Није било скандала, нису током овог циклуса кружиле приче о раскалашном животу репрезентативаца који су на долазак у Србију гледали као на могућност за лаку и некажињу лаку забаву... Снагом ауторитета Славољуб Муслин је успео да их заузда. О томе сведочи и анегдота из Старе Пазове уочи дуела са Ирском и Молдавијом. Репрезентативци су били у карантину пет дана, желели су бар кратак предах, то је Муслину саопштио један од играча са највећим ауторитетом. Добио је кратак одговор:
„Не може“

ТИХА, А НЕ УСИЉЕНА ДИСЦИПЛИНА И ТИХО УВОЂЕЊЕ НОВОЗЕЛАНЂАНА

То је та тиха, а не усиљена дисциплина као код Синише Михајловића. Онај први састанак у Пазови, тамо у јуну 2015.године, избацио је из комбинације нашег најбољег младог - а свакако најскљупег играча - Сергеја Милинковића Савића. Селектор Србије се бранио истрошеном фразом о томе како му се Сергеј не уклапа у систем... Док има резултата део јавности ће му веровати... Али истина је да је Муслин сувише аналитичан и сувише искусан стручњак да би тако лако прешао преко ванвременског потенцијала везисте Лација. То „не уклапа ми се у систем“ звучи онако површно да би било истинито. Надамо се да ће та прича, која је заштитни знак Муслинов мандата, лећи на место до Мундијала у Русији.

Просто, би било добро за све, као што је добро што је  - полако, али сигурно - Муслин увео у тим квартет златних Литванаца и Новозеланђана. Ту су Предраг Рајковић, Милош Вељковић, Мијат Гаћиновић и Немања Максимовић....То је Муслинов добитак, као и то што је учинио да стручни штаб репрезентације учини - репрезентативним. Ту су Младен Крстајић и Зоран Филиповић, људи који су тешко дошли ту по неким основама, кључевима или компромисима...

Све набројано учинило да је Муслин направи мундијалски коктел. Само у овој ноћи славља требало би једну ствар да зна. У Србији нема срећног краја. Нека му то шапну Илија Петковићи Радомир Антић... Стручњаци који су на располагању имали много јаче тимове од њега.

Извор: моззартспорт