Analiza: Ovo je bila - Ručna kočnica za katastrofu!

Najveća pobeda Slavoljuba Muslina ogleda se o tome što je izvukao skoro maksimum u periodu ozbiljnog vakuma srpskog fudbala. Njegov tim nije previše inventivan, niti defanzivno pedantan, ali je mundijalski. . .

Fudbal 10.10.2017 | 00:00 Kod Ilije Petkovića smo imali famoznu defanzivnu četvorku koja je tokom kvalifikacija za Mundijal u Nemačkoj primila samo jedan gol. Onaj protiv Španije. Četiri leta kasnije selekcija Radomira Antića predstavljala je esenciju fudbala. Bilo je igre, bilo je golova, bilo je napada preko bokova, bilo je jakih evropskih štihova u moćnom špilu Radomira Antića. Bilo je i nezapamćene euforije...

Danas ne igramo u jakom tempu, nismo brazilski inventivni, niti defanzivno pedantni, ali od ove večeri Srbija je učesnik Mundijala u Rusiji, posle osam godina slobodan pad Orlova je zaustavljen...

Ima sigurno među nama onih koji zbog odlično obavljenog posle u kvalifikacijama Slavoljubu Muslinu neće zalepiti generalske epolete, ali... Kada se crta podvuče - sve je jasno. Nekadašnji strateg Crvene zvezde, Bordoa i brojnih ruskih klubova postao je prvi selektor koji je Srbiju odveo na veliko takmičenje posle osam godina. I ne samo to: Muslin je postao stručnjak koji nas je skrenuo sa slepe ulice. To što Orlovi nisu našli prave defanzivne koordinate i što romantike nisu impresionirali ne ulazi u kvalifikacionu tabelu. Muslin nam je doneo plasman.

Kada je promovisan u selektora Slavoljub Muslin nije dobio akontaciju u vidu jednoglasne podrške. Javnost otupela od ranijih neuspeha Orlova nije očekivala - ništa. Posebno, jer i kadar reprezentacije Srbije nije zvečao od superasova... 

Najveći uspeh Slavoljuba Muslina ne leži u tome što je, kao čovek sa iskustvom, mnogo naučio iz grešaka prethodnika. Na primer nije veštački mahao korbačom kao Siniša Mihajlović i usiljenim treniranjem strogoće želeo da dođe do savršene discipline. Nije gledao romantično na fudbal kao Vladimir Petrović, zaglavljen u kasnim sedamdesetim kada je naš tim igrom u leru znao autsajderima da uvali devet komada. Nije došao neupućen kao Dik Advokat ili nespreman kao Radovan Ćurčić.

Najveća pobeda Slavoljuba Muslina ogleda se o tome što je izvukao skoro maksimum u periodu ozbiljnog vakuma. Nova, ili novozelanđanska generacija, još nije sazrela za seniorski fudbal. A na Muslinovu, pa i našu žalost, i danas nemamo klasu jednog Nemanje Vidića, Dejana Stankovića, Laneta Jovanovića...

Budimo pošteni prema ovim momcima koji su izborili plasman u Rusiju, pa i nama samima. Jedini igrač u reprezentaciji Srbije sa zvanjem top klase je Nemanja Matić. Ostali su tu negde. Ili su bili ili imaju potencijal da postanu velike zvezde.

KAKAV TIM JE ZATEKAO MUSLIN: PRVI NAPADAČ REZERVA U DRUGOLIGAŠU, GOLMAN BEZ MINUTA I JEDNA SUPERZVEZDA

Naš najbolji strelac Aleksandar Mitrović, koji je na plećima sa šest golova nosio napad Orlova, dugo je bio rezerva u engleskom drugoligašu... Golman Vladimir Stojković je do dolaska u Partizan kuburio sa minutažom, Rukavina se mučio u Viljarealu, Branislav Ivanović je za igračkom rehabilitacijom pobegao u Rusiju, Kolarov je iza sebe imao nekoliko loših ciklusa. Dobra grupa igrača, kadra da se plasira na Mundijal, ali nikako družina koja se na početku kvalifikacija mogla nazvati favoritom. U Stojkoviću i Mitrovićusmo dobili naše verzije Podolskog. Ono za čim smo patili prethodnih godina. Da fudbaler igra bolje u reprezentaciji nego u klubu. 

Možda smo se mi obradovali Velšanima, Austrijancima i Ircima, međutim i oni su sebe obradovali - Srbiji. Znali su za naše repove prošlosti, brojna samoubistva i stradanja u sudaru sa Liliputancima. Mi trilingu učenika prethodnog EP bili poželjan rival na žrebu kao i što su i oni nama iz subjetivne perspektive... 

U takvoj atmosferi nepoverenja Muslin se opredelio da forsira sistem 3-4-3. Bio je uporan u tome, kao i onomad u Crvenoj zvezdi u odluci da iz ekipe „škartira“ najboljeg strelca tima Mihajla Pjanovića. Verovalo se da će Muslin, sa pedigreom defanzivnog trenera, napraviti tim koji neće mariti za utisak. Tim zvani "1:0"! Bila je to površna misao.

Orlovi su pod Muslinom lako postizali golove. Najveća zasluga ide na dušu Dušana Tadića. Tog majstora igre, koji je vrlo lako mogao da postane još jedan bludni sin ovdašnjeg fudbala, Slavoljub Muslin je naučio da igra, daje golove i asistira pod pritiskom. Takvu sposobnost Tadić nije mogao da pokaže u klubovima čiji DNK ne podrazumeva borbu za trofeje (Vojvodina, Groningen, Tvente i Sautempton).

DUŠAN TADIĆ NIJE VIŠE BIO BLUDNI SIN NEGO - DUŠAN SILNI

U jednom trenutku Muslinova Srbija je prosečno postizala više golova od Antićeve i demonstrirala je stabilnost kao ona Petkovićeva. Teško, baš teško je gubila utakmice...Imao je u tome Muslin velike, jako velike zasluge. Posle mnogo godina čekanje u ovim kvalifikacijama za Srbiju je zaigrao "švajacarac! Aleksandar Prijović. Ispostavilo se da je on bio tas na mundijalskoj vagi. 

Kada smo jurili prednost Velšana napadač PAOK-a je petom spojio sa golom Mitrovića. Zatim je i ove večeri prekinuo mučenje... Mnogo detalja da bismo ih svrstali u slučajnost.

Doslednost Slavoljuba Muslina (namerno nećemo reći tvrdoglavost) imala je za posledicu velike pobede protiv Irske i Austrije u Beogradu. Doprinela je tome da kao retko kada pre imamo sreću za saveznika. Da, sigurno se sećate onog meča u Tbilisiju. Gruzini su vodili sa 1:0 i imali kolosalnu šansu da nas dotuku. Jedan od njihovih aduta je bio sebičan. Možda i ključni detalj kvalifikacija.

Sigurno se neki od vas sećaju duela u Kardifu. Prvo je Bejl pogodio stativu, a u kontri Rukavina je centrirao na glavu Mitrovića za 1:1.

STRUČNI ŠTAB BEZ KLIMOGLAVA, VEĆ SA LJUDIMA OD AUTORITETA

Možda su to sve bili znakovi pored puta, neki pokazatelj da se Muslinu i Srbiji vraća za dobar rad... Nije bilo skandala, nisu tokom ovog ciklusa kružile priče o raskalašnom životu reprezentativaca koji su na dolazak u Srbiju gledali kao na mogućnost za laku i nekažinju laku zabavu... Snagom autoriteta Slavoljub Muslin je uspeo da ih zauzda. O tome svedoči i anegdota iz Stare Pazove uoči duela sa Irskom i Moldavijom. Reprezentativci su bili u karantinu pet dana, želeli su bar kratak predah, to je Muslinu saopštio jedan od igrača sa najvećim autoritetom. Dobio je kratak odgovor:
„Ne može“

TIHA, A NE USILJENA DISCIPLINA I TIHO UVOĐENJE NOVOZELANĐANA

To je ta tiha, a ne usiljena disciplina kao kod Siniše Mihajlovića. Onaj prvi sastanak u Pazovi, tamo u junu 2015.godine, izbacio je iz kombinacije našeg najboljeg mladog - a svakako najskljupeg igrača - Sergeja Milinkovića Savića. Selektor Srbije se branio istrošenom frazom o tome kako mu se Sergej ne uklapa u sistem... Dok ima rezultata deo javnosti će mu verovati... Ali istina je da je Muslin suviše analitičan i suviše iskusan stručnjak da bi tako lako prešao preko vanvremenskog potencijala veziste Lacija. To „ne uklapa mi se u sistem“ zvuči onako površno da bi bilo istinito. Nadamo se da će ta priča, koja je zaštitni znak Muslinov mandata, leći na mesto do Mundijala u Rusiji.

Prosto, bi bilo dobro za sve, kao što je dobro što je  - polako, ali sigurno - Muslin uveo u tim kvartet zlatnih Litvanaca i Novozelanđana. Tu su Predrag Rajković, Miloš Veljković, Mijat Gaćinović i Nemanja Maksimović....To je Muslinov dobitak, kao i to što je učinio da stručni štab reprezentacije učini - reprezentativnim. Tu su Mladen Krstajić i Zoran Filipović, ljudi koji su teško došli tu po nekim osnovama, ključevima ili kompromisima...

Sve nabrojano učinilo da je Muslin napravi mundijalski koktel. Samo u ovoj noći slavlja trebalo bi jednu stvar da zna. U Srbiji nema srećnog kraja. Neka mu to šapnu Ilija Petkovići Radomir Antić... Stručnjaci koji su na raspolaganju imali mnogo jače timove od njega.

Izvor: mozzartsport